NADIGRAVANJE BEOGRADA I SKOPLJA

AIM, Skopje, 14.03.1996

Nakon duzeg zatisja. prslog vikenda su se oglasili i makedonski Srbi. Na kongresu Demokratske partije Srba u Makedoniji, koja je dosada, barem verbalno, bila njihov najradikalniji glasnogovornik, i makedonski Srbi su se pomirili sa samostalnom makedonskom drzavom. Na tom skupu prvi put od proglasenja makedonske nezavisnosti, u njihovu politicku platformu ugradjen je stav- da podrzavaju "samostalnu Makedoniju". Doduse, i ovaj put uz jednu ogradu. Jer tu "samostalnu Makedoniju", oni vide u sklopu jedistvenog jugoslovenskog trzista.

Premda su zbog ove ograde (o smestenosti u jugoslovenskom trzistu) dobili epitet "unionista", cinjenica je da je ova srpska partija naglasila da ce se za svoj politicki projekt boriti iskljucivo demokratskim sredstvima. Dakle, proveravajuci ga na parlamentarnim izborima. S ovog, po mnogu cemu znacajnog skupa, upucena je poruka Beogradu da prilikom sklapanja sporazuma o normalizaciji odnosa izmedju Savezne REpublike Jugoslavije i Makedonije ne zaboravi na makedonske Srbe. Drugim recima, Beograd je ponovo pozvan da, ovaj put ugovorom, zastiti prava Srba van srbije - sada u Makedoniji.

dali se, medjutim iza ovoga krije u sustini mali takticki trik, iza kojeg stoji Beograd a vezan je uz aktualno srpsko- makedonsko nadigravawe oko medjusobnog priznavanja i uspostave diplomatskih odnosa? Nije iskljuceno. Naime, iz prvog ozbiljnijeg javnog nastupa novog sefa makedonske diplomacije Ljubomira Frckovskog, moglo se shvatiti da odugovlacenje Beograda s priznavanjem makedonske drzave, nije tek puko izmotavanje makedonske drzave, nije tek puko izmotavanje jugoslovenske diplomacije. U njemu sasvim ravnopravno partipicira i makedonska strana, koja odbija prihvatiti jedan uslov koji Beograd uporno pokusava ugurati u sporazum o normalizaciji odnosa izmedju ta dva bivsa Jugoslovenska etniteta.

Prema recima makedonskog ministra vanjskih poslova Frckovskog Beograd "predlaze", a Skoplje odbija prihvatiti da se jednom klauzulom u sporazumu konstatira da "medju dvema drzavama ne postoje nikakva medjusebna potrazivanja". Iza svega se, u stvari krije, razliciti prilaz problemu suksesije. Dakle, dok Skoplje trazi da se taj problem resava na multilateralnom nivou, Beograd inyistira da se sporazumom medju dvema drzavama resi i pitanje suksesije- drugim recima, da dve drzave startaju u svojim odnosima iz faze "cistih odnosa", odnosno, "cistih racuna".

Makedonska je stranasklona resti taj "nesporazum" tako da se ugovorno konstatira da ce se "pitanje potrazivanja medju dvema drzavama resti sporazumno i uz dobru volju". Kako naglasava Frckovski, Skoplje ne moze prihvatiti da se odrektne od ovih blaga bivse jugoslovenska drzava. A bude li srpska strana i dalje inzistirala na svom stavu, on upozorava da to moze blokirati proces normalizacije odnosa izmedju dva suseda. U svakom slucaju, problem izmedju Skoplja i Beograda nije vise vezan uz pitanje priznavanja kontinuiteta makedonskoj drzavi, o cemu se dugo spekulisalo. Jer kako je rekao i sam sef makedonske diplomacije, Beograd je prihvatio kontinuitet makedonske drzavnosti. A on proizlazi iz Prvog zasedanja ASNOM-a odrzanog 2. avgusta 1944. godine.

Doduse, makedonska je strana sugerisala da se problem resi na najjednostavniji moguci nacin - razmenom nota o medjusobnom priznavanju. Medjutim, prema recima Frckovskog, Beograd je "predlozio" da se stvari reguliraju sporazumom, sto je konacno i Skoplje prihvatilo. Sada je sve zapelo, a nakon Kongresa Demokratske partije Srba u Makedoniji lista spornih pitanja moze biti jos i prosirena.

U ovom novom politickom zapleti na relaciji Beograd - Skoplje, namece se pitanje odakle Skoplju hrabrosti da toliko rezolutno ignorira pritisak Beograda.

Ocito je da i ono (Skoplje) ima svog konja za trku, a to je - pritisak medjunarodne zajednice na sprskog predsednika Milosevica od kojeg zahteva da resi probleme sa Skopljem. Pri tome, pre svega, Brisel (tj. Evropska Unija) ima na pameti cinjenicu da je SRJ ostala jedina susedna zemlja, koja nije uspostavila diplomatske odnose s Makedonijom, pa zbog toga rastu strahovi da se situacija i ovde ne zakompllicira.

Da s Evropksom Unijom iza svojih nejakih ledja racuna makedonska diplomacija, svedoce i reci Frckovskog. Govoreci pred parlamentarnom komisijom za medjunarodne odnose, on je, izmedju ostalog, istakao da se "Beograd nalazi pod pritiskom Evropske Unije i prakticno svih drugih zemalja, jer je njegova integracija u evropske i svetske asocijacije uslovljena priznavanjem Republike Makedonije". Kako izgleda, upravo zato Skoplje racuna da ce jugoslovenska diplomacija popustiti.

Ovaj prvi ozbilniji javni nastup novog sefa makedonske diplomacije, pokazatelj je previranja na unutrasnjoj politickoj sceni, na kojoj se makedonski predsednik Kiro Gliogorov sve vise gura u stranu. Nastupom pred parlamentarnom komisijom, cime se odrekao dosadasnjoj praksi dvojice svojih prethodnika, Frckovski je pokazao da ima nameru preuzeti vodjenje vanjske politike u svoje ruke. Njegov prethodnik Stevo Crvenkovski, koji svoju karijeru nastavlja kao savetnik u kabinetu predsednika drzave, smatran je tek pukim izvrsiocem politike ciji je neprikosnoveni kreator bio makedonski predsednik Gligorov.

Frckovski, politicar, koji vazi i za "sivu eminenciju" makedonske vlade, kao i za predvodnika "mladih lavova", grupe mladih i agresivnih politicara iz vladajucih socijaldemokrata, sigurno ce nastojati ostaviti svoj rukopis i u vodjenju vanjske politike. Ako je Gligorov, na neki nacin, razvlasten na unutrasnjem politickom planu na kojem sve konce nastoji preuzeti mladi makedonski premijer Branko Crvenkovski i njegov kabinet, Frckovski nagovestava da bi rec makedonskog predsednika mogla imati sve manji znacaj i u vanjskoj politici.

Pise: Vera GEORGIEVSKA