VELIKI ZAOKRET

Milosevic u susret zahtevima Tribunala u Hagu

AIM, Beograd, 13.3.1996.

U odnosu zvanicnog Beograda prema haskom Tribunalu doslo je do dramaticnog preokreta. Medjunarodni sud za ratne zlocine, cijim istraziteljima do sada nije bilo dozvoljeno ni da udju u Srbiju, iznenada je ove nedelje dobio vise nego sto je ocekivao. U razgovoru sa americkom delegacijom, predvodjenom Dzonom Kornblumom, predsednik Srbije, Slobodan Milosevic je, ne samo cvrsto obecao otvaranje kancelarije Tribunala u Beogradu, nego i izrucenje dvojice vojnika armije bosanskih Srba koji bi mogli biti optuzeni za zlocine, a uz to se mogu pokazati kao vazni svedoci.

Da je u pitanju vise od praznih obecanja, vec se potvrdilo. Pomocnik tuzioca Goldstouna, Greem Bluit, sleteo je u ponedeljak na beogradski aerodrom u pratnji Dejana Mihova, ranije odredjenog da vodi beogradsku kancelariju suda, i jos dvojice istrazitelja. Vec sutradan, u utorak, Bluitovom timu je omoguceno da razgovara sa dvojicom uhapsenih vojnika. Specijalno za tu priliku, Drazen Erdemovic (25) i njegov prijatelj Radoslav Kremenovic (29), dovedeni su iz novosadskog zatvora u Beograd.

Njih dvojica su 2. marta uhapseni u Vojvodini, u trenutku kada su nameravali da odu u Hag i svedoce pred Tribunalom za ratne zlocine. Pri tom je vazno napomenuti da oni nikako ne spadaju u grupu "slucajnih svedoka". Erdemovic je priznao da je u operaciji oko Srebrenice licno ubio sedamdesetak nenaoruzanih zarobljenika. Ipak, njegova zelja da optuzi svoje nadredjene, bila je jaca od straha za sopstvenu sudbinu.

U korenu price je neprijateljstvo Erdemovica i Kremenovica na jednoj, i dvojice njihovih pretpostavljenih, na drugoj strani. Neposredni komandant dva mladica, porucnik Milorad Pelemis i zapovednik jedinice kojoj su pripadali, pukovnik Pero Salapura su kasnije prebege, prema njihovom iskazu, neprestano maltertirali. Kap je prelila casu, kada je Pelemis Erdemovica izbacio iz stana, koji je ovaj dobio u Bijeljini tokom rata. Erdemovic je otisao kod svog prijatelja Kremenovica u Becej, gde su se ova dvojica dogovorila da se osvete svojim muciteljima.

Zakljucili su da ce to najefikasnije postici ako ih prijave Tribunalu u Hagu i svedoce protiv njih. Posto nisu znali kako da stupe u kontakt sa Tribunalom, nazvali su sluzbu informacija i od nje dobili broj americke ambasade. Nazvali su i rekli da su vojnici armije bosanskih Srba, koji raspolazu vaznim podacima, te zato zele da razgovaraju sa nekim diplomatom i nekim novinarom. Operator ih nije shvatio preterano ozbiljno: rekao je da ne zna na kog bi ih diplomatu uputio, a sto se tice novinara, savetovao ih je da sami nazovu nekoga sa liste medija koji imaju kancelarije u Beogradu.

Lista brojeva koju im je izdiktirao, napravljena je po abecednom redu, pa se na prvom mestu nasla televizijska mreza ABC. U kancelariji se javila devojka kojoj su Erdemovic i Kremenovic objasnili o cemu se radi, na sta im je ona odgovrila da trenutno nema reportera i da ce razgovarati sa centralom u Njujorku.

Oni su ispostavili svoje uslove: dace intervju, ako im se omoguci da stignu do Haga. Zatim su dva prebega uredno ostavila broj svog kucnog telefona u Beceju i strpljivo cekala. U Njujorku, izgleda, nisu bili sasvim uvereni u autenticnost price, jer su poslali iz Londona Vanesu Vasic Janekovic, koja je novinar pisanog medija War Report.

U medjuvremenu je sluzbenica kancelarije ABC o prici obavestila i svog prijatelja, dopisnika francuskog Figaroa, koji je resio da i sam napravi storiju o dvojici vojnika. Kada su se akteri konacno okupili u Beogradu, nazvali su Kremenovica i svi zajedno se, u dvoja kola, uputili u Becej. Javno nastupanje ove grupe tu se, medjutim, nije zavrsilo. Po obavljenom intervjuu su se svi skupa uputili u jedan zamak-restoran, kako bi proslavili uspesno obavljen posao.

Erdemovicu i Kremenovicu je saopsteno kako je centrala ABC kontaktirala Haski tribunal i dobila uveravanja da ce ova dvojica moci da se prebace u Holandiju, ako se sklone u jednu ambasadu. U restoranu su se, medjutim, dugo zadrzali, pa su odlucili da operaciju odloze za sutradan. Da bi imali cime da se vrate, novinar Figaroa im je dao kljuceve svojih kola, uz dogovor da se narednog jutra nadju na istom mestu. Kada se nisu pojavili, otisao je do Kremenoviceve kuce, gde je saznao da su njegovi sagovornici bili uhapseni u pet ujutru.

Gospodjica Vasic Janekovic je u to vreme isla prema beogradskom aerodromu, odakle je trebalo da odletit u London. Sa sobom je nosila kasete sa razgovorima iz Beceja. Na aerodromu je privedena i oduzet joj je sav materijal. Kopije nije napravila, jer nije znala kako da to uradi sa nesto redjim tipom kamere koji su joj dali.

Kada su u Hagu saznali za sudbinu potencijalnih svedoka, zatrazilisu njihovo izrucenje. Zvanicni Beograd nije jasno odgovorio na zahtev, vec je, umesto toga, izdao jedno skrto saopstenje. U njemu se ne pominje uloga stranih novinara, ni posredni kontakt koji su uhapseni prethodno imali sa Tribunalom. Naprotiv, stice se utisak da su Erdemovic, ili Kremenovic, uhapseni zbog, kako se kaze, "osnovane sumnje" da je "ucestvovao u masovnim likvidacijama civilnog stanovnistva u okolini Srebrenice. U prisustvu svog branicoca optuzeni je priznao da je pocinio dela za koja je optuzen." Na kraju saopstenja javnog tuzioca Republike Srbije se kaze da je Haski tribunal "informisan o preliminarnim rezultatima istrage".

Tribunal, medjutim, nije zeleo da se zadovolji ovakvim nacinom saradnje. Na zvanicni Beograd je vrsen veliki diplomatski pritisak, koji je urodio plodom prosle nedelje, kada je istraziteljima suda omoguceno da dodju u Srbiju. Sam dolazak, naravno, ne bi predstavljao mnogo, ali ono sto je znacajno je da im je u utorak omoguceno da ispitaju svedoke - osumnjicene. U dobijanju dozvole za to im je pomogao Dzon Satak, americki pomocnik drzavnog sekretara za ljudska prava, koji je u Beograd dosao sa Kornblumovom delegacijom.

Tek ce se videti koje su posledice promene Milosevicevog stava prema Tribunalu. Za sada je, naime, nemoguce proceniti, dokle bi svedocenja Erdemovica i Kremenovica mogla da odvedu. Jedan od nagovestaja, u kom bi pravcu buduca istraga u Hagu mogla da se krece, je izjava Kremenoviceva oca "Nasoj Borbi" od ponedeljka. On je opisao svog sina kao vojnika od karijere i rekao da je ovaj "aktivni oficir", sa ociglednom implikacijom da mu je radno mesto Vojska Jugoslavije.

(AIM) Dragan Cicic