JEDNA OSTAVKA, DVA INTERVJUA

AIM, Skopje, 12.03.1996

Nastavak sednice parlamenta (nakon usvajanja ostavke Andova i izbora novog "spikera" Tito Petkovskog, dotadasnjeg potpredsednika parlamenta, iz redova Socijal-demokratskog Saveza) mozda je najava onoga sto ce se ubuduce dogadjati u Sobranju Republike Makedonije. Liberali mahom nisu prisustvovali sednici, ostatak parlamentaraca nove vladine koalicije manifestira dosadu, pa u sali nema kvoruma i novi predsednik parlamenta je prinudjen da zakatuje nastavak sednice za koji dan. Savrsen dokaz za tezu da nakon izbora, "kuhinja" je izvan parlamenta, da "postoje neke grupacije u okvirima nekih politickih krugova koji formuliraju zakone, koji se odobravaju od strane vlade, koja ih daje parlamentu, i u tom sledu nista se ne moze promeniti" (Arben Djaferi u intervjuu za "Fokus", o kome ce dalje biti reci).

Nakon odluke premijera Branka Crvenkovskog i njegovog Socijaldemokratskog Saveza da konacno rascisti (pet godine unatrag nedefinirane) odnose sa Liberalnom partijom (koja je bila druga po vaznosti u kompoziciji nazvanoj Savez za Makedoniju koju je pre i nakon izbora vukla "lokomotiva" Kiro Gligorov, predsednik republike), bilo je jasno da jedan clan "trilinga", koji je oznacio Makedoniju u proteklo pluralisticko doba, prvi, i drugi, predsednik parlamenta Stojan Andov odlazi sa te pozicije. Jednostavno za njega kao predsednika partije koja je izbacena iz vladajuce koalicije drugog izbora nije bilo. Nije mogao ostati na mestu prvog coveka parlamenta jer su njegovi ministri u vladi ostali bez posla, opstanak na jednoj od tri najvaznijih funkcija u drzavi bio bi mu nezvesan, s jedne strane zbog realne mogucnosti da ga SDSM smeni kad god zazeli, i drugo da donije nepovrenje u partiji koju vodi.

Dugo se mislilo da Andov u gotovo tromesesnoj agoniji vladajuce koalicije Saveza za Makedoniju ima "skriveni adut u rukavu". Pretpostavke su bile da ce Gligorovi on, svaki iz svojih razloga, sacuvati izbornu koaliciju. Kada su sve njihove, javni i javnosti nedostupne aktivnosti ostale bez efekata, ocekivalo se da ce Andov nesto, ipak, javnosti saopstiti. Andov kao da je odabrao situaciju da bude "iznad dogadjaja". Izbegavao je sve javne istupe u vreme dok se rekonstrukcija vlade krckala, predsedavao je sednici parlamenta na kojoj je izabrana nova vlada i tek je najavio svoju ostavku uz najavu "pionirskog" posla - da se u parlamentu konstituira opozicija. Ocekivalo se da ce njegova najava obrazlozenja ostavke za sledecu sednicu parlamenta biti prilika da se dojucerasnjim partnerima "u brk" saspe sve sto se o njima misli, sto se nije dogodilo.

Andov je poslao pismeno obrazlozenje cije je moto "povlacim se jer je Savez za Makedoniju mrtav", u kome igra na kartu da je na izborima pobedila koalicija triju partija, da je nakon izbornog triumfa saveza Gligorova, svako izabran na ceone funkcije u drzavi kao deo toga, a ne kao partiski pretstavnik. Usput konstatirajuci ono sto svako zna, da je premijer rasturio savez i formirao novi, da su time naruseni ustavom uredjeni odnosi izmedju vlade i parlamenta. Upleten je ponovo i drugi "gubitnik" u raspletu, predsednik Gligorov. Andova brine narusavanje Ustavom uresenih odnosa izmedju premijera i Predsednika Republike i izmedju premijera i parlamenta, pri cemu je napusten princip odgovornosti i parlament doveden u podredjenu ulogu u odnosu na vladu. Zadnja konstatacija vraca nas na citat iz intervjua albanskog "radikala" Djaferija dat nedeljniku "Fokus".

U pomenutom intervjuu, koji je intreresantan ne samo zbog eksplikacije Saferija o odnosima dveju najbrojnijih populacija u Makedoniji, data je i ocena kvaliteta aktualne vlasti. "Kad neko zeli biti ekskluzivan on se proglasava bolesnim...Fakt da je Makedonija ranjiva, bolesna, moze biti progutana od suseda i radi toga mora imati ekskluzivan ravoj" kaze lider PDPA Djaferi da bi upozorio da "ovim metodom sistem u Makedoniji se rusi iznutra, rusi se opozicija, kreativni resursi, institucije...svi se ukljucuju u okviru jedne politicke ideje i na kraju imacemo jednu atrofiranu Makedoniju koja usla u strukture Evrope kao strano telo. I niko ne bi nista od takve Makedonije dobio. Formirala bi se kasta bogatih ljudi, koji su preko noci okupirali ekonomski i politicki prostor. Na kraju bi se obicni Makedonac upitao sto je time dobio. Djaferi se osvrce i na podrsku koju Makedonija uziva na Zapadu: "Makedonija ima za cilj da udje u zapadne strukture. Ali u njima se ne ulazi sa balkanskim bagazom, ne ulazi se nasim paranojama, bilo albanskim, bilo makedonskim. Bas zbog toga Makedonija se mora redizajnirati", izmedju ostalog tvrdeci da Makedonija, nasuprot Albaniji, izbegava zapadnu ekspertizu i da se vlada po iluziji "mi sve znamo, vi treba da nam date pare i mi cemo postati srecna i moderna drzava".

U istom intervjuu Djaferi podrzava ideju o vanrednim izborima: "Mi smatramo da je ovaj rezim izgubio svoju legitimnost jos na izborima, i pre toga smo znali da su oni "namesteni". Bila je to jedna naivna varijanta varanja glasackog tela da bi pobedio onaj kojije trebao da pobedi...Drugo smatramo da izborni zakoni nisu u redu i da se treba uraditi kompletno redizajniranje demokratije u Makedoniji". Djaferi dalje tvrdi da "sami po sebi Makedonci postaju zrtve sopstvenog driblinga" da opozicija konstatira da izmedju nas (Albanaca) i njih (Makedonaca) ne postoji razlika, jer su prevareni, jer represivna drzava unistava samu sebe".

Sedam dana ranije isti je nedeljnik objavio intervju sa nekadasnjem predsednikom reformiranih komunista, sada predsednikom Demokratske partije, Petrom Gosevim. Intervju iz kojeg se moze bez veceg napora videti da u "opstim" stvarima, izmedju njega i Djaferija postoji identicnost pogleda (mada prvi po mislenju drugog u odnosu na Albance nema neki drugaciji stav od pozicije).

Lider demokratske partije, koja je uz VMRO-DPMNE, napustila zadnje izbore u drugom krugu, zbog, po njima falsifikata i sl., smatra da raspad Saveza za Makedoniju (sinonim za "izborni falsifikat") gruba klanovska borba oligarkiskog vrha vlasti Makedonije. Po njemu pokazalo se da je Savez samo trik, prasina namenjena biracima, sto pokazuje da je kriza bila dublja od onog sto se pretpostavljalo, da je neodgovorno vladanje frapantno, da nije ostvaren ni jedan ekonomski rezultat, da je politika u privredi katastrofa, dase pare iz drzavne kase zloupotrebljavaju, da caruje mito i korupcija u samom vrhu drzave, da zivot postaje sve nesigurniji...

Gosev je pesimistican i u pogledu daljeg razvoja dogadjaja: "Nastupice period daljeg gusenja demokratskih procesa. Doci ce do daljeg jacanja autoritarnih i despotskih oblika vladanja. Dimenzioniranje ljudskih prava odvijace se jos vise na osnovu kriterija: prvo, ekonomska moc (ekonomski cenzus), drugo, partisko politicka pripadnost i trece, podanicko sluzenje samoproglasenih reprezentima nevidlivih visih i najvisih drzavin interesa".

Gosev i njegova partija, kao i Djaferi i njegova, imaju gotovo identicne stavove o zadnjim izborima, o predlozima za nove, vanrednom izbornom sistemu (proporcionalnim, umesto vazeceg vecinskog...)

Karta na koju igraju svi nezadovoljni (od odbacenih liberala do (van)parlamentarne opozicije) su vanredni izbori. U raspadu Saveza za Makedoniju, momentalni gubitnici su Andov i predsednik Gligorov. Premijer Crvenkovski je preuzeo na sebe i na svoju ekipu odgovornost za dalji razvoj dogadjaja. Vecina smatra da on radi protiv sebe i da iskusni, provremeni gubitnici samo racunaju na faktor vremena. U kojem ce se premijer "nasankati", a iskusni triumfirati. No, to je vec "dvorsa igra".

Identicnost, ili bolje reci, slicnost dijagnoza o onome sto se dogadja u Makedoniji se moze tumaciti i kao opsti revolt na ponasanju aktuelne vlasti - u dijapazonu od "odbacenog" Gligorova, izjurenog Andova do opozicije - makedonske, van parlamenta i albanske, delimicno prisutne u parlamentu. Zajednicki imenitelj jeste nezadovoljstvo onime sto se dogadja.

Pise: ISO RUSI