BOSNJASTVO I SANDZAK

Posleratno sandzacko opustanje

AIM, Novi Pazar, 10.3.1996.

"Sada, kad sam Bosnjak, mogu nesto i da popijem", rekao je Jusuf Heco i usred ramazanskog posta narucio vinjak u novopazarskom kaficu.

Aluzija sitnog trgovca Hece odnosi se na deklaraciju usvojenu pocetkom marta u Novom Pazaru. Po njoj, koja je kruna dvodnevnog sastanka sa temom "Bosnjastvo i Sandzak", nekolicina sandzackih i crnogorskih intelektualaca odlucila je da se "svojom voljom od danas Muslimani zovu Bosnjaci" i da je njihova maticna domovina Bosna i Hercegovina (BiH).

Objasnjenja za preuzimanje novog imena bila su razlicita, uglavnom suvisla (priznati istoricar Mehmedalija Bojic rekao je kako su najveci doprinos nacionalnom osvescenju Muslimana u bosnjacku naciju dali Srbi, Crnogorci i Hrvati svojom antimuslimanskom i antiislamskom propagandom), ali postavlja se pitanje da li ce Muslimanima Sandzaka novo ime doneti neki novi kvalitet?

Muslimani Sandzaka, sa novim imenom, kojim sve cesce nazivaju sebe, ulaze u fazu nacionalnog romantizma lakog tipa. Bosnjacko nacionalno odredjenje automatski je donelo sa sobom problem uspostavljanja norme "novog jezika". Nedoumice tog tipa ilustruje i jedno klimavo "Y" na plakatu kojim je najavljivan "sympozij" "Bosnjastvo i Sandzak". Nove jezikoslovne tendencije se na ulici cuju u obaveznom "h" u reci "ka(h)va" i "neobaveznom h" u reci "ka(h)vana", u nedoslednoj ijekavici i mesanju onoga sto se nekada zvalo "istocna i zapadna varijanta srpskohrvatskog jezika". Benigni nacionalni romantizam radja se u atmosferi posleratnog opustanja, ali u hladnoj politickoj neizvesnosti.

Rasim Ljajic, sef Stranke demokratske akcije (SDA) Sandzaka kaze da vlast nece problem Muslimana Sandzaka ni da definise kao problem. "Srpska vlast nastoji da zadrzi status kvo, ocekujuci da se nastavi proces migracija muslimanskog stanovnistva prema maticnoj drzavi", sumnja Ljajic. On podozreva da rezim cini sve kako bi muslimanskim partijama dao argumente za izbornu apstinenciju. Navodi primer aktuelnog prekrajanja izbornih jedinica na lokalnom nivou, gde se uvodi izborna tehnologija, po kojoj ce jednom muslimanskom odborniku biti potrebno da sakupi sest hiljada glasova, dok je srpskom dovoljno svega 250. "Vlast sve cini da bi uvela zakon po kome je nas predstavnik onaj koga ona odabere da nas predstavlja", kivan je Ljajic.

Njegovu zabrinutost deli i Sefko Alomerovic. Ovaj aktivista Helsinskog odbora za ljudska prava u Beogradu zabrinut je i zbog jos nekih stvari: "Mi iz Sandzaka smo zrtve i Sarajeva i Beograda. Sa problemima koje trenutno ima, Sarajevo ce se sandzackim temama zanimati samo onoliko koliko je potrebno da one budu teg u odnosima sa Beogradom".

Istovremeno, u Sandzaku ocekuju da Sarajevo bude teg koji ce odluciti u sporovima izmedju dve hronicno podeljene struje u muslimanskom politickom bloku. U personalnoj ravni, rec je o sukobu struje SDA koju olicava Rasim Ljajic i frakcije kojoj Vrhovni sud Srbije nije registrovao, i ciji je spiritus movens Sulejman Ugljanin, u egzilu.

Kao covek koji je pocetkom maja prosle godine, dok je rat u Bosni jos uvek trajao, imao jednu rundu razgovora sa predstavnicima srpskih vlasti, Ljajic ( i pre pregovora optuzen da je "sandzacki Fikret Abdic"), mogao bi se na unutrasnjem sandzackom planu naci u neugodnoj poziciji zbog tih pregovora. Jer, on i njegovi saradnici su u tom susretu naceli probleme ljudskih prava, skolstva, kulture, policijske represije, carina... da bi drzava izasla u susret samo delimicnim resavanjem nekih komunalnih problema. Ipak , sef SDA misli da je poene stekao na spoljnopolitickom planu, jer kako kaze, "predstavnici medjunarodne zajednice su se uverili da smo mi za pregovore, da nismo tas u ravnotezi nespremnosti za dijalog".

Posle neuspeha da okupi ostale muslimanske partije Sandzaka u koaliciju, Ljajic se odvazio da stupi u siru koaliciju centra sa Srpskim pokretom obnove (SPO), Gradjanskim savezom Srbije (GSS), Demokratskim centrom (DC), Novom demokratijom (ND) i bar jednom partijom nacionalnih manjina. Problem je, kako kaze, to sto "sa srpskom opozicijom nikada niste nacisto sa dogovorima. Vi danas imate politicara koji je sa Seseljem, sutra sa Djindjicem, narednog dana sa partijom nacionalnih manjina". Kada stvari tako stoje, sa javnim mnjenjem, u kome je politika prevashodno na nivou emocija, a ne u ravni politicke prakse, Ljajicevu poziciju moze da ugrozi i ona izjava Vuka Draskovica, lidera SPO i narecenog koalicionog partnera, koji negira ispravnost nacionalne odrednice "Bosnjak" (mada Muslimane priznaje).

U drugom, jasno odvojenom politickom polju sandzackih Muslimana smestilo se 18 politickih stranaka i raznih asocijacija iz svih sandzackih gradova. Ovom koalicijom dominira frakcija SDA koja je dosledna politickoj liniji koju zastupa nekadasnji sef partije, sada u egzilu, Sulejman Ugljanin. Nove, mekse obrise ovom bloku daje pojava Izudina Susevica, prvog coveka Reformske demokratske stranke Sandzaka (RDSS), koja je svojevremeno ignorisala preporuku sefa vodece muslimanske nacionalne partije SDA, Sulejmana Ugljanina, da se ne izlazi na izbore. U dodiru sa dominantnom Ugljaninovom frakcijom, sam Susevic je, kazu oni koji ga znaju kao reformistu, zadobio nesto ostrije politicke obrise. U razgovoru za AIM ovaj novopazarski istoricar i, cini se, dobar poznavalac politicke tehnologije, ne osporava cinjenicu da je Sandzak neodvojivi deo Srbije, ali smatra da je Sandzak regija koja bi, kao takva, morala da ima specijalni status, ukljucujuci u to i samostalnu zakonodavnu vlast.

Susevic govori u ime celog politickog bloka koji predstavlja, kada kaze da su "Muslimani Sandzaka deo bosnjackog korpusa, ali ne prihvataju da budu nacionalna manjina u Srbiji". Preciznije: status Muslimana ce se resavati po principu reciprociteta - ukoliko su Srbi u Bosni konstitutivni narod, onda su to i Muslimani u Srbiji".

Ovaj politicki blok sumnja da je protivnicki tabor olicen Rasimom Ljajicem, Rizahom Grudom, Zevdzom Huricem... kao politicku strategiju vec ukalkulisao status nacionalne manjine za Muslimane u Srbiji i Crnoj Gori. Ljajic smatra da se problem tog ranga ipak mora resavati u pregovorima izmedju Beograda i Sarajeva.

O tome koja ce od ovih dveju suprotstavljenih grupa biti politicki teza, moze da odluci jedino Sarajevo. Sandzacka javnost, vecinom, smatra da je naklonost Sarajeva dobila frakcija koju u Sandzaku predstavlja Susevic, a u Sarajevu Ugljanin. Istina je, medjutim, tacno po sredini - bosanski predsednik ni jednima, ni drugima, nije pruzio bezrezervnu podrsku.

(AIM) Perica Vucinic