PET GODINA POSLE

Devetomartovski miting u Beogradu

AIM, Beograd, 9.3.1996.

Protestnm mitingom pod nazivom "Za promene", tri vodece srbijanske opozicione partije ozvanicile su svoju predizbornu kampanju i utemeljile, sasvim je izvesno, novu partijsku koaliciju. Pred vise od 25.000 clanova i pristalica, okupljenih na centralnom beogradskom Trgu Republike, predstavnicima diplomatskog kora i domacih nezavisnih sindikata, lideri Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije - Vuk Draskovic, Zoran Djindjic i Vesna Pesic, pozvali su na jedinstvo "svih demokratskih snaga u Srbiji" i najavili "novu epohu borbe za snaznu i demokratsku zemlju."

Skup, pompezno najavljivan vise nedelja, organizovan je u znak secanja na poznate devetomartovske antirezimske demonstracije iz 1991. godine, zavrsene zestokim sukobom vise od 100.000 pristalica opozicije i jakih policijskih snaga. Na beogradskim ulicama tada su poginula dva lica (demonstrant Branivoje Milinovic i milicioner Nedeljko Kostovic), a ondasnji jugoslovenski vrh odlucio je da preventivno angazuje i tenkove bivse Jugoslovenske narodne armije.

Uprkos cinjenici da su vladajuca Socijalisticka partija Srbije i njoj bliske stranke osudile zakazivanje mitinga i optuzile organizatore da su se opredelili za "ulicnu demokratiju, avanturizam i da zele da na silu preuzmu vlast", skup je zavrsen bez incidenata, usvajanjem ciljeva koje je postavila nova koalicija "centra".

Na samom pocetku, minutom cutanja ucesnici i organizatori odali su pocast zrtvama devetog mrta 1991, a pristalicama se prva obratila predsednica Gradjanskog saveza Srbije, Vesna Pesic. Pozivajuci opoziciju na ujedinjenje, Pesiceva je konstatovala da aktuelni predsednik Srbije Slobodan Milosevic "mora da ode". Prema njenim recima, nakon prestanka rata stvorila se sansa koja se "ne sme propustiti", a ona podrazumeva "borbu za normalnu Srbiju", u kojoj ce osnovni program biti - raditi i zaraditi.

U izuzetno ostro intoniranom govoru predsednik srbijanskih demokrata, trece po jacini opozicione partije u zemlji, Zoran Djindjic, aludirajuci na proslonedeljni glamurozni kongres socijalisa optuzio je rezim, kao i bracni par Milosevic, da "hoce da potrose nasu buducnost, kao sto su to ucinili i sa prosloscu". Djindjic je posebno podvukao potrebu ujedinjenja opozicionih snaga i ustvrdio da nema pomirenja izmedju dve protivnicke politicke struje.

"Ili mi, ili oni. Ili Srbija, ili oni. Nema nama buducnosti sa njima. Njihovi novcanici kazuju da su oni vec u 23.veku, nasi, prazni, govore da je vecina naroda u 15.stolecu", dodao je Djindjic.

Sef najjace opozicione stranke, Srpskog pokreta obnove, Vuk Draskovic, sklon poetskim izletima, podsetio je na "subotu, tacno u podne, pet godina ranije." "Mi smo hteli istinu i nismo hteli rat". Tim recima je Draskovic podsetio na tadasnje zahteve i dodao da je Socijalisticka partija uvela zemlju u rat, dovela do ekonomske propasti, oterala u inostranstvo vise od 300.000 obrazovanih mladih ljudi. Sa Trga Republike, lider SPO obratio se prvom coveku Srbije, Slobodanu Milosevicu, zahtevajuci da "pred narodom polozi racun za sve sto je do sada ucinio".

"Slobodane Milosevicu, predsednice Srbije! Ti si uspeo ono sto nisu ni Hristos, ni Muhamed, ni Buda, ni Marks. Uspeo si da ujedinis ceo svet. Ali, ujedinio si ga protiv sebe, protiv Srbije", porucio je Vuk Draskovic.

Okupljenim demonstrantima je na usvajanje ponudjen tekst Deklaracije o ciljevima udruzene demokratske opozicije. Tacku po tacku, aklamacijom, prihvacena je jedinstvena izborna opoziciona lista, zajednicko vanparlamentarno delovanje, zatim stav o stvaranju neideoloske vojske i policije, stvaranje preduslova za nacionalno pomirenje i slobodu medija i povratak Srbije u Evropu.

Inace, sve do petka u ponoc, bilo je potpuno neizvesno da li ce miting biti zvanicno zabranjen. Iako rezim nije pribegao tako radikalnoj meri (opste je uverenje - zbog pritiska medjunarodne zajednice na Slobodana Milosevica posle preuzimanja nezavisne TV stanice Studio B i ponistenja registracije Soros fonda Jugoslavije) organizovanje mitinga skoro je dovedeno u pitanje odlukom gradskih vlasti da ne dozvole montiranje bine. Uz improvizovano ozvucenje, kao u najboljim vremenima predratnog opozicionog poleta, partijski lideri govorili su sa stepenista ispod spomenika Kneza Mihajla.

Od samog svitanja, u petak, svi prilazi jugoslovenskoj prestonici strogo su kontrolisani. Pojacane policijske snage, doduse, nikog nisu sputale da u Beograd udje, ali su zato do detalja sva vozila, a posebno autobuse, kao i njihove putnike, pregledali. Kako nam je rekao jedan funkcioner ogranka SPO u Kragujevcu, sluzbenici MUP-a Srbije zahtevali su prilikom izlaska iz gradova u unutrasnjosti tacne spiskove putnika pojedinih autobusa. Zanimljivo je da je vecina drzavnih transportnih preduzeca otkazala stranackim odborima prethodno dogovorene usluge. Odgovor je, saznali smo, uglavnom bio slican: "Nema raspolozivih autobusa".

Opsti je utisak da su proslonedeljni Kongres SPS i miting ujedinjenih opozicionih partija "centra" pocetak politickog sukoba "bez rukavica" vladajucih krugova i njihovih protivnika. Dok socijalisti, putem kontrolisanih medija (a njih je daleko vise nego onih nezavisnih), oprobanim i do sada efikasnim metodama, izazivaju strah od "nasilnicke opozicije", stranke koje nisu na vlasti, posle cetiri godine bavljenja iskljucivo nacionalnim pitanjima, vratile su se na start. Ciljevi koje je postavila koalicija tri partije na mitingu samo su prosirena lista zahteva demonstracija odrzanih 9.marta 1991.godine. Neki ovdasnji analiicari smatraju da su sanse za promene u ovom politickom trenutku cak slabije, nego pet godina ranije.

(AIM) Danica Vucenic