BEOGRAD I DALJE DRZI NA LEDU MAKEDONIJU

AIM, Skopje, 06.03.1996

Ako je proslogodisnje potpisivanje grcko-makedonskog sporazuma u New Yorku zatopila odnose izmedju Skoplja i Atene i skinula Makedoniji tezak kamen s vrata, onda im je nove glavobolje donelo uporno odlaganje Beograda da, nakon ukidanja sankcija, prizna makedonsku drzavu i s njom normalizira odnose. Cini se da u ovome trenutku Makedonija ima najvise problema sa svojim severnim susedom - Saveznom Republikom Jugoslavijom s kojom jedino nema uspostavljenu diplomatsku komunikaciju na formalnom nivou. To je nedavno novoustolicenom komandantu preventivnih snaga Ujedinjenih naroda u Makedoniji svedskom generalu Bo Vrankeru posluzilo kao glavni alibi da u svojoj promotivnoj izjavi naglasi da i dalje postoje razlozi za ostanak plavih slemova u ovoj republici.

Jer, prema njegovim recima, Makedonija jos nije uspostavila diplomatske odnose sa jednim svojim susedom (citaj:SRJ), medjusobne granice nisu formalno potvrdjene, pa svi rizici po mir nisu uklonjeni. On je potsetio da su u takvoj situaciji granicari jedne ili druge strane znali zalutati na, uslovno receno, "tudju" teritoriju pri cemu je prisustvo vojnika Ujedinjenih naroda bilo od koristi u izbegavanju incidenata. Ocito je to bilo i prisecanje na incident zabelezen pre dve godine kada su granicari zaposeli jednu kotu u blizini srpsko-makedonsko-bugarske tromedje, Cupino Brdo prelazeci tako formalno jos nepotvrdjenu granicnu liniju i ulazeci u makedonsku teritoriju.

Doduse, iz diplomatskih krugova u Skoplju neprestano cure informacije po makedonskim medijima da je priznanje izmedju Beograda i Skoplja pred vratima, da je dogovor vec formulirna, pa se samo ceka da sefovi diplomacija dvaju suseda na njih stave potpis. Ove ocigledne zelje Skoplja u stopu su pratili i grcki mediji, koji takodjer, vec duze vreme najavljuju da je medjusobno priznavanje Skoplja i Beograda gotova stvar. Stavise, pisu da ce to Beograd uciniti na za Grke izuzetno bolan nacin, jer ce priznati Makedoniju pod njenim ustavnim imenom "Republcika Makedonija", koje je neprihvatljivo za Atenu. Jedan od privatnih makedonskih televizija "A1" najavljuje da ce taj gordijski cvor oko beogradskog priznavanja makedonske drzave biti razresen krajem nedelje procenjujuci da ce novi sef makedonske diplomacije Ljubomir Frckovski zbog toga putovati u Beogrda.

Nece biti nikakvo cudo, medjutim, ako ovo bude samo jos jedna od mnogih najava o "medjusobnom priznavanju krajem nedelje", koju makedonski mediji uporno objavljuju vec vise od mesec dana. Gruba realnost ih je, medjutim jednako uporno demantirala. Nema ozbiljnih razloga da tako ne bude i ovaj put. Jer, Beograd u dva maha to nije ucinio premda mu je u centru evropske politike bilo to postavljeno kao uslov za normalizaciju odnosa izmedju SRJ i Evropske Unije, koja bi u tom slucaju vratila svoje ambasadore u Beograd, a njega priblizila medjunarodnim financijskim kasama. Umesto stvarnog prznavanja, Beograd je pribegao politickim manevrima. Tako je uoci prvog zasedanja evropske petnaestorice objavio da je prihvatio nacrt plana za normalizaciju odnosa. Drugi put, pre zasedanja evropskih ministara u Briselu pred kraj proslog meseca, Beograd se potrudio da preko nezavisne srpske agencije "Beta" plasira informaciju da je sef srpske diplomacije Milan Milutinovic odputovao u Skoplje kako bi konacno stavio potpis na dokument o normalizaciji jugoslovensko-makedonskih odnosa. Pokazalo da je i to bio corak.

Iako Evropska Unija u celini nije masela ovim diplomatskim trikovima, Pariz je, ipak, normalizirao odnose s Beogradom. Da li to u sredistu srpske politike ponovo racunaju na nesporazume unutar Unije, pa ocekuju da ce primer Pariza slediti jos neka od njenih clanica? Moguce je. Medjutim, ne treba iskljuciti ni racunicu, koju je nedavno prezentirao glavni makedonski politicki dnevni list "Nova Makedonija". On je sasvim logicno zakljucio da "ako Makedonija ne moze biti adut Beogradu u nadigravanju s medjunarodnom zajednicom oko polozaja Srba u Bosni, ili oko statusa istocne Slavonije", onda mu moze dobro doci u predstojecim pregovorima oko Kosova. Jer, u medjuvremenu, Evropa najavljuje da ce osim priznanja Makedonije, Beogradu postaviti jos jedan uslov - ljudska prava, sto ponovo vraca u orbitu "albansko pitanje".

Nije iskljuceno da jedan od razloga sto srpsko-crnogorska Jugoslavija odugovlaci s priznavanjem Makedonije lezi i u tome sto odbija da prihvati carinsku uniju sa SRJ. To je, kako je objavljeno u Skoplju, odbio makedonski predsednik Kiro Gligorov dan uoci atentata izvrsenog na njega 3. oktobra prosle godine. A ponudu je, navodno, bio formulirao sam srpski predsjednik Slobodan Milosevic u razgovorima s Gligorovim, koji je tada prvi put sluzbeno putovao u Beograd. U svakom slucaju, sumnja da srpska politika jos nije do kraja digla ruke od ambicije da Makedoniju na neki nacin veze za sebe i svoje interese, nije nerealna.

S druge strane, Makedoniji, moglo bi se reci, ide dobro s ostlaim susedima. Premda izmedju Atene i Skoplja nije reseno glavno sporno pitanje, za Grke i dalje neprihvatljivo ime makedonske drzave, u dvema zemljama otvorene su Kancelarije za veze, koje imaju ulogu neke vrste diplomatskih pretstavnistva dok se spor ne resi. Atena je Makedoniji spustila cenu viza s 30 na sest nemackih maraka, a sredinom meseca u Skoplju ocekuju veliku grcku privrednu delegaciju, u kojoj ce biti zastupljeno osamdeset grckih kompanija, nekoliko banaka, a predvodjenu predsednikom Udruzenja izvoznika Severne Grcke. Albanija i Bugarska, kao sto je poznato, priznale su makedonsku drzavu pod njenim ustavnim imenom, a povremene trzavice cini se da ulaze u mirnije vode.

U poseti Skolja bio bugarski ministar transporta Stamen Stamenov, koji je odaslao niz pozitivnih signala. Osim sto je sa svojim makedonskim kolegom razgovarao o ubrzavanju izgradnje saobracajnog koridora Istok-Zapad, pre svega, izgradnji zeleznicke pruge, koja ce povezivati Bugarsku i Makedoniju, Stamenov je sefu makedonske diplomacije Frckovskom urucio poziv bugarskog ministra vanjskih poslova da sto pre poseti Sofiju. U svakom slucaju, cini se da su se i bugarsko- makedonski odnosi, koji su zapali u krizi zbog nepristajanja Sofije da potpise niz dokumenata i na makedonskom jeziku stavljajuci tako pod upitnik verodostojnost makedonske nacije, priblizili tacki odledjivanja. I s Tiranom su smanjene napetosti. Pri tome treba imati na umu da najutecajnija albanska partija u makedonskom parlamentu Partija demokratskog prosperiteta nastavlja sa svojom participacijom u vlasti, pa koalicira i u novoj rekonstruiranoj vladi premijera Branka Crvenkovskog. Kako god da se okrene, uporno izbegavanje Beograda da normalizira odnose sa Skopljem trenutno je najveci trn u oku u odnosima Makedonije sa susedima. Pise: VERA GEORGIEVSKA