VECI PLUS NEGO MINUS

Slovenacka poljoprivreda i Evropska Unija

U svajcarskom nedeljniku Di Veltvohe (Die Weltwoche) krajem februara objavljen je intervju sa Francom Fislerom (Franz Fischler), evropskim komesarom za poljepripredu, inace po rodu Austrijancem. U razgovoru Fisler iznosi svoje misljenje kako su medju bivsim socialistickim drzavama dva najozbiljnija kandidata za ulazak u Evropsku uniju(EU) Ceska i Slovenija. Sto se Slovenije tice to nije ni cudno jer ima po poslednjim podacima medju svim spomenutim zemljama najveci brutoproizvod na stanovnika, a prema tim podacima je slovenacki standard vec vislji od na primer grckog, a Grcka je vec clan EU. Ali zato Slovenija u poljoprivredi jos nije dostigla ni Grcku ni mnoge druge zemlje Unije, a gospodin Fisler je u Uniji ipak nadlezan za poljoprivredu.

Ruku na srce slovenacki seljaci nisu bas odusevljeni idejom da i Slovenija postane deo EU, jer ce im se po njima dosta toga promeniti na gore. Slicne primedbe su se pre dve godine i vise cule i sa one strane Alpi, kada su se za ulazak u uniju spremali Austrijanci. No, Slovenija, kojoj je ulazak u porodicu evropskih zemalja glavni cilj, odlucila je strucno argumentovati minus i plus eventualnog ulaska za nasu poljoprivredu, pa su se posla latili strucnjaci sa raznih nadleznih instituta.

Njihov glavni zakljucak je da ce Slovenija morati jos mnogo toga da uradi na tom polju jer slovenacka poljoprivreda zaostaje za razvijem evropskim zemljama tako po sastavu poseda kao i po sastavu proizvedenog. Slovenacka gazdinstva su u proseku dva puta manja od austrijanskih i cetiri puta manja od prosecnog gazdinstva u drzavama EU. Veca gazdinstva ima cak i Poljska koje bi mogla da bude jedina uporediva istocnoevropska zemlja. Tako male povrsine u Sloveniji naime nisu posledica samo bivseg socialistickog ogranicenja velicone posesti sa takozvanim zemljisnim maksimumom, vec se radi i o konfiguraciji slovenackog terena koja ne podrazumeva velike povrsine za obradjivanje. Pola Slovenije je ipak u brdima i tu su i pre drugog svetskog rata u glavnom prevladjivale male gazde. Tako su dve trecine poljoprivrednog zemljista u rukama malih gazdinstava, koja su velika od dva do pet hektara ili od pet do deset hektara. Ako to uporedimo sa podacima EU, vidimo da su tri cetvrtine obradjene zemlje u vlasnistvu gazdinstava sa 20 i vise hektara, od toga je vise od polovine veca od 50 hektara.

Iako je tesko uporedjivati cene poljoprivrednih proizvoda u Sloveniji i u EU, autori istrazivanja ipak trvde da su cene tih proizvoda u Sloveniji nize od proseka u evropskoj zajednici. Tako su jeftiniji jecam, kukuruz, mleko i govedje meso, na istoj razini kao cene u EU su secerna repa i pilece meso, dok su skuplji : prasece meso , ulje, jaja i psenica. Uprkos tome da bi se ulaskom u EU nekim poljoprivrednim proizvodjacima pogorsao njihov ekonomski polozaj, ipak bi uvodjenje zajednickih pravila igre uvelo u slovenackoj poljoprivredi veci red na trzistu i vecu zastitu. Racuna se da bi se mogli prihodi slovenackih seljaka uvecati cak i do 40 posto, a jos znacajnije je da bi moglo do toga doci pre svega u govedarstvu, koje je jedna znacajnijih grana u slovenackoj poljoprivredi, kao i u vocarstvu i vinogradarstvu.

Tako je i na polju poljoprivrede ulazak u Evropsku uniju pun pluseva i minusa. Ali svi koji se razumeju u tu problematiku, a pre svega i autori spomenute analize tvrde, da je cista demagogija povezivati propast slovenackih gazdinstava sa ulaskom u EU. Kako kaze dr. emil Erjavec, jedan od autora studije o ukljucivanju Slovenije u EU i posledicama za poljeprivredu, mnogo je realnije najaviti kako ce propasti mnogo vise gadinstava ako Slovenija ne udje u uniju nego obrnuto. Naime, sa takvom rasparceliranoscu, sa starom starosnom strukturom poljoprivrednika sa niskom produktivnoscu i svim ostalim problemima jednostavno nece biti vise sposobna da se nosi sa modernim trendovima u evropskoj poljoprivredi i to bez obzira hoce li Slovenija postati clan unije ili nece.

Janja Klasinc