ZGRADA MUP-a POD ZAKUP!?

Veliki broj privatnih firmi, bez obzira da li je vlasnik Srbin ili Albanac, razlicitih delatnosti, smestile su se u prostorijama nekadasnjih politicara i celnika drzavnih institucija, bez ikakvih izuzetaka. Neiskorisceni prostor izdali su pod zakup i partijski organi, pa su tako zgrade bivseg Pokrajinskog komiteta SK Kosova i opstinskog komiteta u Pristini, danas poslovna "sedista" biznismena. I u cetrnaestspratnoj zgradi nekadasnje "Kosovske banke", koja je pod stecajem vec pet godina, sada je zivlje nego kada je ona bila simbol glavne banke na ovim prostorima. U prostorijama nekadasnjeg Sekretarijata za finansije smestena je "Vojvodjanska banka", a dobar broj biznismena "obezbedilo krov" u zgradi Privredne komore Kosova, sportski centar "Boro i Ramiz" i Domu stampe. Nisu izuzetak ni "Feronikl" i "Elektromontaza" koji su svoje ogromne prostore dali pod zakup privatnim licima, koji su nekadasnje radnicke,pretvorili u otmene i luksuzne restorane. Ali, nekako najvise ovih dana privlaci paznju gradjana Kosova nedavno postavljena tabla, na zidu jednog krila zgrade ovdasnjem MUP-a, "Komercijalne banke" iz Beograda, koja je otvorila svoju ekspozituru. Ovim je ova banka je sebi obezbedila "glas" najbezbednije finansijske institucija na Kosovu, pa i sire. Na ulazu danonocno, hteli to ili ne, stoje grupe policajaca, koji iako nemaju posebna zaduzenja oko obezbedjivanja banke, deluju pomalo zastrasujuce. Oni plasljiviji kazu da se tako na neki nacin daje na znanje da niko tu ne moze uci, a da ne bude primecen. Zlobnici idu i dalje, komentarisuci ovaj potez "olaksavajucom okolnoscu", prilikom placanja raznih taksi, kazni pa cak i kaucija.

KRAJNOSTI JEDNE ODLUKE

celnici Unije nezavisnih sindikata Kosova, koja okuplja kosovske Albance, protivili su se ovakvom "ponasanju" prinudnih upravnika i direktora, porucujuci da "oni nemaju pravo da gazduju imovinom koju su stekli uglavnom i albanski radnici, sada isterani sa radnih mesta". Apelovano je vise puta da se radnici Albanci "drze sto dalje od ovih prostorija, jer svako drugacije ponasanje ce ubuduce imati posledice po njih". Posebnom Uredbom oglasila se i kosovska vlada u egzilu, kojom se zabranjuje svaka vrsta ugovora izmedju biznismena Albanaca i, kako se podvlaci, srpskih vlasti pogotovo kada se radi o zakupu poslovnih prostorija.

Medjutim, ova Uredba i apeli iz UNIJE nezavisnih sindikata nisu imali ocekivane efekte, sto se iz cinjenicnog stanja i vidi. Privremeni korisnici ovih prostorija su uglavnom Albanci, ali se oni do sada nisu ukljucivali i u proces privatizacije nekadasnjih drustvenih preduzeca. Granski sindikat pomenute Unije, potrudio se da evidentira celkupnu povrsinu koju trenutno koriste privatni preduzetnici, ali nije uspeo da posao privede kraju. Neke konstatacije, kao i cena po kvadratnom metru, koje su iznosene u javnost, naisle su na razlicita reagovanja. Predsednik granskog sindikata Esat Losaj, bio je pretucen jer je "mnogo pricao" i znao o surovanju izmedju albanskih privatnika i predstavnika srpskih vlasti na Kosovu. On je izneo cinjenicu da samo u opstinama Urosevac, Pec i Kosovaska Mitrovica, drustvene firmwe mesecno uspeju da inkasiraju oko sto hiljada nemackih maraka, samo na ime zakupljenog prostora. Time se veci prihod ostvaruje upravo na ovaj nacin, nego od prodaje sopstvenih proizvoda.

Bez obzira na odluku kosovske vlade u egzilu, svi oni kohi su se odlucili na ovaj korak imaju "pokrice", pravdajuci se tako sto kazu da imaju odobrenje od nekog clana predsednistva Demokratskog saveza Kosova ili najuzeg rukovodstva Unije nezavisnih sindikata Kosova. Njen predsednik Hajrulah Gorani kaze da su u nacelu bili protiv ovakve "rasprodaje" drustvene imovine, ali je trebalo uzeti u obzir i to "ko od koga ima vecu korist". Ako treba Albanci da profitiraju, nije se zabranjivalo da privremeno koriste prostor, ali uz obavezu da ne isteraju radnike koji su na tim mestima i radili.

Istina, mali je broj onih koji su postovali ovakve "popustljive preporuke", jer se zaposljavanje po privatnim firmama vrsi preko rodbinskih veza. Osim toga, broj takvih radnika je bio mnogo veci nego sto su realne potrebe.

POSEBAN TRETMAN ZA BANKE

U Pristini danas posluje 37 banaka. To su uglavnom ekspoziture raznih banaka cija su sedista po Srbiji i Crnoj Gori. One nove, "samostalne" ili koje su registrovane kao osnovne banke, ipak se najmanje bave bankarskim poslovima. Izgleda da im je osnovna delatnost posrednistvo u raznim trgovinskim transakcijama, a neke su, u vreme trajanja sankcija, vrsile ilegalan transfer novca iz inostranstva.

Nova cinjenica na Kosovu je da je sve manji broj fabrika i proizvodnih pogona cija proizvodnja stoji, sve je manji broj radnika po privatnim i drzavnim firmama, ali je zato sve veci broj banaka. Stice se utisak da se radi sve manje i manje, a da se sve veca svota novca "obrce". U vreme svojih cestih nastupa, guverner Dragoslav Avramovic je izneo podatak da prema nekim procenama "na Kosovo mesecno iz inostranstva stize do 300 miliona nemackih maraka", koji je "avansirao" ovaj prostor u "bankarski Eldorado", jer taj novac mora da prodje i kroz bankarski salter. Medjutim poznavaoci tokova kapitala i novca, pa i sadasnji bankari tvrde da se ne radi o takvom obimu svezeg novca, koji se "sliva" na Kosovo.

S druge strane, mali je broj firmi koje koriste neku pomoc banke. Para nema, pa nema ni kredita. Ako je kakva svota i namenjena kreditiranju, usmerena je uglavnom u poljoprivredu, "Trepcu", "Feronikl" ili "SAR", iz prostog razloga, kazu upuceni, sto kreditiranjem ovih giganata sadasnja srpska vlast na Kosovu pravda podrsku koju je imala iz Beograda. A privatnici moraju da se snalaze sami - pozajmljuju novac od svojih poslovnih partnera ili pojedinaca koji nude novac uz ogromne kamate, koja se ponekad krece i po 20 odsto mesecno. Haljim Djerdjeizi, ekonomista, kaze da su ponekada ovakva "potrazivanja" izmedju privatnih firmi na Kosovu ogromna i da premasuju cak i vrednost osnovnih sredstava i citave imovine. Zbog toga, sve veci je broj privatnih firmi koje su pred bankrotom, dok je proizvodnja u privatnom sektoru ugusena na samom pocetku njenog rada iz razloga sto se nije imala nikakva finasijska podrska a potreba za obrtom je bila ogromna. Sadasnje banke, cinjenica je, koje posluju u ovom regionu nemaju izvor za kreditiranje. Dakle ne ispunjavaju najelementarnije uslove za pozajmicu od Narodne banke Jugoslavije. Nemaju nikakve hipoteke, u vidu nekretnina, nemaju deviznih rezervi, a da se ne prica o rezervama u zlatu. Zato je njihova "moc" svedena samo na sitne finasijske transakcije.

Ibrahim Rexhepi

AIM Pristina