(IPAK) KRAJ "HERMAFRODITSKE ZURKE"!

AIM; Skopje, 26.02.1996

*Neposredno nakon izglasavanja nove vlade, lider Liberalne partije, koja se nasla izvan izvrsne vlasti, dosadasnji predsednik makedonskog Parlamenta, Stojan Andov najavio je svoju ostavku. Ovaj potez oznacava konacan raspad Saveza za Makedoniju, istovremeno najavljujuci novu politicku kartu u Republici Makedoniji. *Najavljena ostavka Stojana Andova istovremeno oznacava pocetak kampanje za njegovog naslednika, a glavni konkurenti su PDP i SDSM.

U neobicnoj dugoj sednici makedonski Parlament je konacno izglasao poverenje novom, rekonstruiranom kabinetu socijaldemokrate Branka Crvenkovskog. Nakon trodnevnog natezanja, ova tacka dnevnog reda 39-te, po nekima istoriske, sednica je ipak bila icrpljena i Makedonija je sa 93 glasova "za" dobila novu vladu u kojoj vise nema ministara iz Liberalne partije. Ovim je istovremeno zavrsena jedna velika politicka drama koja se pretvorila i u vladinu krizu. Ono sto je izgledalo nemoguce na ovaj nacin je postalo realnost, otvorivsi novo poglavlje u kratkoj pluralnoj istoriji najmale i najmladje balkanske drzave. "Brak iz interesa", kojeg su neki nazvali i "hemafroditska zurka" (Ljubomir Frckovski, dosadasnji ministar unutrasnjih poslova), izmedju dve najznacajnije politicke partije u zmelji, koje su i stvorile izbornu koaliciju Saveza za Makedoniju, SDSM i LP, konacno je zavrsena. Manji, u ovom slucaju liberali Stojana Andova, izvukli su deblji kraj. Nakon pet godine suvladavine sa socijaldemokratima (kao i sa socijalistima i Albancima iz PDP-a) liberali su se nasli u "publici". Da je ovo bio bolan trenutak za partiju koja je nastala iz bivsih "Reformskih snaga" nekadasnjeg jugoslovneskog premijera Ante Markovica, videlo se i na spomenutoj maratonskoj sednici koja se pretvorila u pravu arenu u kojoj su liberali napadali a socijaldemokrati branili mandatara Makedonske vlade. Valja spomenuti da se osnovna "bitka" vodila oko dokazivanja stepena vernosti u odnosu na platformu Saveza za Makedoniju sto bi trebalo biti i glavni adut za buduce izbore, bilo rednovnih bilo vanrednih. Naravno, razosarani i besni zbog nemoci da promene tok gogadjaja, liberali su glasno trazili nove vanredne izbore sto bi bila dobra prilika da sami gradjani prosude ko je izdao a ko je ostao vise veran Savezu.

Iako nije prisustvovao na ovoj sednici sto je samo po sebi vrlo indikativno, slobodno se moze reci da je predsednik Gligorov citavo vreme, na neki nacin bio kljucna licnost u raspravi. Osnovna poenta njegovog "prisustva" je bila u tome sto su se obe partije, a u prvom redu slabiji liberali, utrkivale u prisvajanju predsednika drzave istovremeno identifikujuci njega kao krunskog svedoka u sporu dve partije. Ocigledno da tu nije pomoglo javno obracanje predsednika nacije u kome izricito odbija ulogu sudije a jos manje svedoka u sporu dve sestrinskih partija koje su se samo pre godinu i nesto dana zaklinjale da su im drzavni interesi vazniji od svih drugih, a posebno partijskih. Naravno, ovo ne znaci da je njemu zaista svejedno, pogotovo sto je on idejni otac Saveza,a njegovu kandidaturu su zajednicki podrzale obe partije. Sa druge strane jedan od njegovih glavnih slogana za vreme predizborne kampanje je bio i "Ne ostavljajte me saqmog!" kojim je on pozivao gradjane da glasajuci za njega istovremeno glasaju i za partije iz Saveza za Makedoniju, kako ne bi on ostao sam u pobedi. Izjurivanjem liberala iz izvrsne vlasti sto je prakticno oznacilo njihovo prebacivanje u opozicijske klupe, socijaldemokrati su na neki nacin ustvari oskrnavili njegov svojevrsni zavet. No, i pored gorcine koja se osecala u njegovim recima prilikom javnih obracanja, predsednik Gligorov je bar prividno zadrzao svoju neutralnost, a zlobnici tvrde da i nije mu bilo tesko kad vec nije imao drugog izbora. Osnovno pitanje oko kojeg su se Liberali najvise i najcesce zadrzavali bilo je ono da li je premijer dobio pristanak predsednika za smenu ministara spoljnih poslova (liberal Stevo Crvenkovski) kao i unutrasnjih poslova i odbrane. Zanimljivo je to da premijer nije izricito odgovorio na ovo pitanje upuceno njemu sasvim direktno od strane nekoliko poslanika Liberalne partije, sto je za liberale bila dovoljna indikacija da i pored zakonske obaveze predsednik je ignoriran. Novopeceni opozicionari su pozurili da ovo okvalifikuju kao pocetak nove apsolutisticke vladavine, takodje optuzujuci premijera zbog naimenovanja dosadasnjeg ministra unutrasnjih poslova na mesto sefa diplomatije, sto mu dolazi kao nagrada coveku koji nije uspeo otkriti atentatore predsednika iz treceg oktobra. A ovo pak, po liberalima, jeste vrlo sumnjiva rabota. Za njih je vrlo sumnjivo i to sto su u novoj vladi ponovo ukljuceni Albanci iz Partije za demokratski prosperitet, posebno neki pojedinci, sto je navodno pre godinu dana bio osnovni razlog zasto oni nisu dali svoj glas za sada vec bivsu vladu. Kako i da je, na ovaj nacin liberali su poceli svoje opozicionersko delovanje koje bi oni vrlo rado zamenili za predizbornu kampanju. Uostalom, oni su preko govornice Parlamenta zatradjili javan "dvoboj" sa socijaldemokratima, na kome bi podelili izborni "plne" i utvrdili ko je miljenik naroda. Ali pre svega, makedonski Parlament ce morati resiti jedno vrlo prakticno pitanje. Posto je lider Liberalne partije najavio svoju ostavku za prvu sledecu sednicu, sada je otvoreno i pitanje njegovog naslednika. Politicki kuloari su jos pre ove najave, koja se i ocekivala nakon takvih dogadjaja iz zadnjih nekoliko dana pre sednice, poceli su kalkulacijama pri cemu je kao najozbiljniji kandidat "nominiran" lider PDP-a Abdurahman Aliti. Po pravilima podele politickog plena, on bi bio prirodni naslednik Andova, posto njegova partija nasledjuje njegovu kao drugi najvazniji stub izvrsne vlasti, medjutim cini se da su njegovi izgledi vrlo mali. Kako se saznaje, kao osnovni problem sa albanske strane jeste nereseno pitanje upotrebe jezika u Parlamentu, tako da bi bilo neprihvatljivo da predsednik parlamenta koji je Albanac ne dozvoljava svojim Albancima iz njegove ili iz drugih partija da na govornici koriste svoj maternji jezik. To bi, kako se tvrdi, bila smrtonosna zamka za ovu partiju u svetlu sledecih izbora. Sa druge strane i za Makedonce bi ova situacija bila vrlo nepozeljna jer predsednik parlamenta po Ustav jeste drugu covek u drzavi i zamenjuje predsednika drzave ako je on sprecen da obavlja svoju funkciju (svez primer jeste period nakon atentata kad ej Stojan Andov zamenjivao Gligorova). Iako je lider PDP-a vrlo cenjen kao ozbiljan politicar u politickim krugovima i medju Makedoncima, ipak je tesko poverovati da oni mogu zamisliti situaciju u kojoj bi predsednik Makedonije mogao biti Albanac. Za sada kao najozbilniji kandidat ostaje sadasnji potpredsednik Parlamenta, socijaldemokrata Tito Petkovski. Pise: Ibrahim MEHMETI