UOCI DEVETOG MARTA, A POSLE DEJTONA

Srpska politicka scena

AIM, Beograd, 25.2.1996.

"Studio B ne bi pao da smo na vreme shvatili istinu da sa SPS-om ne treba sklapati dogovore i sporazume. Medju nama, u opoziciji, bilo je i onih koji su se zanosili time da postoje umereni socijalisti i da je sa njima moguce postici neki sporazum. A umereni socijalista postoji isto onoliko koliko i krokodil vegetarijanac", tvrdio je sredinom prosle nedelje na jednom protestnom skupu organizovanom u znak podrske nekada nezavisnom, a sada podrzavljenom Studiju B, dr Vladeta Jankovic iz Demokratske stranke Srbije.

Mediji ...

Dr Zoran Djindjic, lider Demokratske stranke, odmah posle dogadjaja u Studiju B, je rekao da ce opozicija u narednih desetak dana preduzeti akcije "koje ce biti vise od saopstenja". To "vise", kasnije se svelo na njegov poziv gradjanima da u znak protesta zbog otimanja Studija B, odjave svoje televizore. Vuk Draskovic je poruciovao Milosevicu da ce mu su to sto radi s medijima olupati o glavu, jer demokratski svet, navodno, nece previse tolerisati takvo ponasanje. Vodja radikala dr Vojislav Seselj, takodje, nije imao ideju sta dalje i radije je kontrirao Draskovicu tezom da je "demokratski svet" mogao spasiti Studio B: "Da je Holbruk pripretio Milosevicu malim prstom, odluka o ukidanju Studija B bila bi opozvana". Ali, sudeci po vestima iz Rima, Holbruka je, kao i vecinu onih koji brinu samo o Milosevicevoj kooperativnosti, izgleda mrzelo da zbog Studija B pokrece mali prst.

Desetak meseci pre izbora, socijalisti su poceli intezivnu predizbornu kampanju, a njihov krokodil postaje sve prozdrljiviji i, po svemu sudeci, ne misli da stane. Pogotovo ako tamo gde mu nesto nje po volji postoji i trunka sumnje o nerasciscenim svojinskim odnosima. Zato se vec i pocelo s nagadjanjima ko ce sledeci biti progutan: novinska agencija Beta, Radio B-92, ili nedeljnik NIN. Na listi potencijalnih zrtava sveopste medijske deratizacije su i nedeljnici "Vreme" i "Telegraf", ali ce u njihovom slucaju (posto su svojinski stvari potpuno ciste), moguce davljenje morati da ide preko neke druge price. Mozda preko price o zastiti necijeg imena, lika i dela. U predahu, izmedju satiranja nezavisnih medija, "krokodil" je resio da dokusuri i beogradski ogranak Soros fondacije.

Neposredno posle preuzimanja Studija B, revnosni sud je ocenio da Soros fondacija sa svojih, kako je ranije receno, "prljavih" 11 miliona dolara namenjenih izbeglicama u Srbiji, samo u ovoj godini, nije vise podobna da nastavi rad. Jer, nikada se ne zna hoce li neki od tih dolara zalutati i do medija koji nisu po volji SPS-a. Nezavisni Studio B koji je slavu stekao tokom martovskih demonstracija iz 1991. godine, vec je poceo polako da se premesta u secanja i legende, bez nade da bi se nesto slicno moglo ponoviti. Istovremeno, i bez nade da bi koliko sutra mogao poceti sa radom neki "Nas Studio B", poput "Nase Borbe", koja je prezivela proslogodisnji pokusaj vlasti da je pridavi.

Kod elektronskih medija to ide neuporedivo teze, jer su sve slobodne frekvencije u rukama drzave, a ona ih daje samo proverenima. Virus podrzavljenja koji je zahvatio Studio B mogao bi se lako prosiriti i dalje po palati "Beogradjanka" i spustiti nekoliko spratova nize na agenciju "Beta". U ovoj agenciji sastavljenoj uglavnom od novinara koji su iz neke vrste samopostovanja odlucili da svojevremeno napuste drzavnu agenciju "Tanjug", 50 odsto osnivackog kapitala pripada upravo Studiju B. Zamoljena pre nekoliko dana da predvidi sta bi se moglo dogoditi s Betom, direktor ove agencije Ljubica Markovic je kratko odgovorila da ih "za sada niko ne dira." Sto, naravno, ne znaci da veoma brzo novo rukovodstvo Studija B, upravljano daljinskim upravljacem iz SPS, nece saopstiti kako "Betine" kancelarije pripadaju ubuduce nekom drugom.

Vlast, koja u godini izbora i, sasvim moguce, godini iznevernih ocekivanja posle Dejtona i suspenzije sankcija, pokusava da stavi pod kontrolu ne samo medije, vec i sve ostalo, mogla bi uskoro da udari i na Radio B-92. Ova radio-stanica, koja pravi ubedljivo najprofesionalniji informativni program u Srbiji, ali se istovremeno ne cuje dalje od centra Beograda, koristi zapravo frekvenciju koju joj je svojevremeno pozajmio Radio Beograd. Po nekim misljenjima, B-92 bi se cak mogao smatrati i drustvenim preduzecem, sto samo moze da olaksa mogucu egzekuciju.

Prema glasinama koje kruze Beogradom, a koje su se do sada, bar kada je o sudbini medija rec, najcesce pokazale kao tacne, izgleda da se ponovo smrkava i oko NIN-a. Direktor kuce "Politika" Hadzi Dragan Antic, koji je pre dve godine sam savetovao rukovodstvu NIN-a da se ovaj nedeljnik osamostali i izadje iz "Politike", izjavio je nedavno kako je tada napravljena velika greska i kako bi NIN-u bilo bolje i sigurnije u staroj kuci. Vecina upucenih sklona je, medjutim, da posumnja kako je Antic, kao covek veoma blizak bracnom paru Milosevic, dobio zadatak da sasece nezavisnost NIN-a i vrati ga pod okrilje "Politike". Na NIN je, izgleda, bacio oko i Bogoljub Karic, predsednik kompanije "Braca Karic", koji je za kratko vreme vec stvorio prilicno mocnu i gledanu televiziju i koji, u medijskom pogledu, ne skriva ambicije da postane "prvi srpski Berluskoni". Boguljub Karic ne skriva, naravno, ni cinjenicu da sa svojim prvim komsijama, bracnim parom Milosevic, pije kafu kada za to imaju vremena.

...opozicija i socijalisti

Slucaj Studija B jos jednom je (po ko zna koji put) vratio srpsku opoziciju na isto pitanje - sto im valja ciniti. Dejtonski sporazum je na neki nacin pomerio politiku sa ratnih tema na one egzistencijalne, ali i naterao opoziciju da iz nuzde pocne da razmislja o saradnji. Parlamentarna i medijska situacija u Srbiji danas je, na primer, neuporedivo gora nego pre pet, ili sest godina, na pocecima opozicionog organizovanja, a demokratske institucije gotovo i ne postoje.

Opisujuci takvu situaciju, dr Milan Bozic iz SPO je nedavno primetio da vlast u ovom trenutku ima sto odsto monopola na vojsku i policiju i bar 95 odsto monopola na novac i medije.

Neposredno posle Dejtona rodjena je ideja o ujedinjenju opozicije i jedinstvenoj opozicionoj listi za naredne izbore. Ubrzo se pokazalo da je za ovakvu srpsku opoziciju i paralelni Parlament preambiciozan projekat i da se u njega uslo sa neuporedivo vecim ocekivanjima, nego sto realne prilike dozvoljavaju.

Dilema, ko ce gde, i sa kim, bitno je poremetila atmosferu i u maloj Gradjanskoj stranci Srbije i uzdrmala lidersku poziciju dr Vesne Pesic. Svadje medju clanovima stranke, koji su od pocetka rata najdoslednije stajali na antiratnim pozicijama i suprotstavljali se nacionalistickoj histeriji, usle su u fazu kada se dve frakcije unutar stranke pocinju da optuzuju za "ravnogorsku", odnosno "razblazeno mirovnjacku" opciju. Ocigledno je da se ovi dosledni mirovnjaci ne snalaze u miru.

Sve lici na ozbiljan rascep koji se moze ocekivati vec sredinom marta. Jednu frakciju predvodi lider stranke Vesna Pesic, a drugu dr Zarko Korac, zajedno sa profesorom Stevanom Lilicem i Dragorom Hiberom. U igri su dva objasnjenja ovog sukoba. Po jednom, Zarko Korac je najavio da ce se na internim izborima stranke polovinom marta pojaviti kao protivkandidat Vesni Pesic. Po drugom, sukob tinja jos od kada se rasopravljalo o zajednickoj listi i kada se Gradjanski savez potencijalno mogao naci u istom drustvu sa ekstremnim radikalima. Iako je ideja o zajednickoj listi otpala, Vesni Pesic je zamereno da koketuje sa nacionalistima.

Prosle nedelje, posle osmocasovne vruce rasprave, Vesna Pesic je na konferenciji za stampu nazvala protivnicku stranu "razblazenim mirovnjacima" i "Dejtonskom partijom", da bi vec dan kasnije 15 clanova stranke napisalo pismo svim beogradskim redakcijama da se ogradjuju od njenih stavova. Dragor Hiber se povukao iz clanstva u Glavnom odboru, a Nebojsa Popov, takodje, mada iz drugih, principijelnih razloga.

Seselj i Draskovic su jos jednom pokazali da nikako ne mogu zajedno i da su trenutne razlike medju njima, bez obzira na zajednicke politicke pocetke, prevelike. Seselj, na primer, zahteva da se svi opozicioni lideri na Uskrs zakunu u crkvi pred srpskim partijarhom da vise nikada nece saradjivati sa socijalistima. Draskovic ne zeli nikakave zakletve i takvu ideju naziva neozbiljnom. Lider SPO, takodje, smatra da se mora cesce izlaziti na ulicu i da se na eventualne napade policije mora odgovoriti jednako - motkom. Seselj, medjutim, naprasno pokazuje sklonost ka "gandijevskim metodama" i kaze - "ako oni udare, mi cemo da sednemo na plocnik i pruzimo pasivan otpor, pa neka ceo svet vidi sta rade."

I pre nego sto su prosle nedelje u svoje redove primili Anatolija Karpova, socijalisti su pokazali izuzetnu sposobnost da unapred predvide bar nekoliko poteza koje bi opozicija mogla da povuce. Glasine o mogucoj saradnji Draskovica i Djindjica i priblizavanje 9. marta pokrenule su citavu lavinu optuzbi protiv ove dvojice opozicionih lidera. Na Djindjica, koji je nedavno optuzio premijera Srbije Mirka Marjanovica za necasne poslove sa zitom i gasom, obrusili su se u istom danu svi rezimski mediji. Posle nekoliko godina pauze, i Vuku Draskovicu je ponovo posvecen feljton u jednom dnevnom listu u kome se opisuju sva njegova verolomstva.

Tome svakako, u dobroj meri, doprinosi i priblizavanje 9. marta i namera opozicije da obelezi petogodisnjicu demonstracija, posle kojih su na ulice Beograda bili izvedeni tenkovi. Uoci ovog

1. marta, trema je prisutna na obe strane. Rezim strahuje od velikog broja ljudi koji bi se tog dana mogao da okupi na ulicama Beograda i mase koju bi bilo nemoguce kontrolisati. Opozicija govori o 9. martu kao o pocetku predizborne kampanje, ali u sustini prizeljkuje da tog dana odigra sa socijalistima prvi veliki ovogodisnji derbi i pokaze im da iza sebe ima dovoljno veliki broj pristalica. Ali, i opozicija strahuju da na kraju od velikog oblaka ne ispadne samo mala senka.

Draskovic i SPO su se prihvatili organizacije skupa i preko svoje "Srpske reci" unapred obecavaju svim ucesnicima mitinga iz unutrasnjosti da ce im nadoknaditi putne troskove. Svi ostali iz opozicije zele da ucestvuju, ali ne zele da im Draskovic odredjuje slogane, ikonografiju i scenario dogadjaja. Spremajuci se za ovaj derbi s opozicijom, vlasti su odlucile da odloze onaj drugi, zakazan za isti dan - fudbalski mec izmedju "Zvezde" i "Partizana". Cak i za mnogobrojnu i izuzetno opremljenu srpsku policiju, dva tako vazna meca "visokog rizika" u samo jednom danu je previse.

Nenad Lj. Stefanovic (AIM)