CHINE TOWN U BEOGRADU

Novi srpski iluzionisticki projekat

Beogradjani su se u pocetku smejali ideji o izgradnji Kineske cetvrti u njihovom gradu. A onda im je preselo.

AIM, Beograd, 23.2.1996.

Kineska cetvrt u srcu Beograda! Da su normalna vremena, normalan covek bi se toj ideji tek nasmejao i laku salu zaboravio. Medjutim, nije sala.

U petak, 16. februara, preko cele strane, plus cetvrtina naslovne, beogradski dnevnik "Politika" predstavio je inicijativu za izgradnju Kineske cetvrti u samom jezgru grada. Celu stvar je smislila i o njoj nadahnuto govorila ekipa ljudi, koja nesumnjivo poseduje drustvenu i politicku moc: supruga srpskog predsednika, sefica Direkcije Jugoslovenske udruzene levice (JUL), dr Mira Markovic, direktor "Politike" Hadzi Dragan Antic i nekolicina njegovih urednika, udarna pesnica Osme sednice Zoran Todorovic - Kundak, clan Direkcije JUL-a Dojcilo Maslovaric, ambasador SRJ u Kini dr Slobodan Unkovic i kineski ambasador u Beogradu Cu Ankang.

U izvestaju sa ceremonije moglo se procitati i ovo: "Visemilenijunska kultura i tradicija Kine, ugled koji uziva u svetu i nesporna cinjenica da su odnosi izmedju nasih zemalja decenijama u usponu, realizaciju jednog ovakvog projekta namecu kao nesto prirodno i logicno" (direktor "Politike"); "Beograd je uvek bio kosmopolitski grad... a ovo je skroman doprinos naporima da postane jedna od svetskih prestonica... ne samo formalno, nego i stvarno" (dr Mira Markovic); "Ovu ideju treba podrzati i vec danas krenuti u njenu realizaciji...Bicu srecan ako i 'Zenmin Zibao' za nekoliko nedelja, ili meseci, krene u neku slicnu akciju koja ce Jugoslaviju reprezentovati Kini" (Slobodan Unkovic). Na zemlji je bio jedino Kinez Ankang koji je opomenuo da pravila razvoja jednog grada, pa i jedne ulice, polaze od prodavnica. "Ima puno Kineza koji su zainteresovani da otvore prodavnice i restorane u Jugoslaviji, ali do sada nisu pronasli odgovarajuce partnere, jer ne znaju kome da se obrate", rekao je kineski ambasador, dovijajuci se kako da neke cinjenice protokolarno zaodene.

Misleci - "bilo pa proslo" - Beogradjani su stvar okrenuli na segu: "Imamo Kinesku cetvrt, pa cemo severnokorejsku, pa kubansku, plus nasa cetvrt - cetiri cetvrtine". Neki su predlagali da se centralni beogradski Trg Republike preimenuje u Trg nebeskog mira; Miljenku Dereti iz Gradjanskog saveza Srbije (GSS) ucinilo se da je precuo, te da se govorilo o Kninskoj cetvrti za izbegle Kninjane...

Ali, nacin vodjenja kampanje opomenuo je saljivdzije da bi trebalo da se uozbilje. Iz dana u dan "Politikini" dopisnici pisu o kineskim cetvrtima i Kinezima u svetskim metropolama. Ako nema cetvrti, onda se pise o maloletnim Kineskinjama koje prodaju ljubicice (Madrid), o kineskoj pijaci u Budimpesti, kineskim restoranima u Rimu, Kinezima u Argentini... Cetvrti u Londonu i Njujorku profesionalno su temeljno obradjene. Pijacni hronicari beogradske rubrike obznanili su da Beogradjani poludese za jevtinim kineskim vetrovkama. Gradonacelnik Nebojsa Covic usao je u pricu obecanjem da ce ubrzati stvar za izgradnju kod sporih urbanista i arhitekata. Proslavu upravo zapocetog ciklusa, koji Kinezi nazivaju "godinom pacova", televizija neumorno belezi, ma na kom se meridijanu on svetkovao...

Kada vidi da su stvari poprimile ozbiljan tok, covek se pita - zasto sad bas Kinezi? Za razliku od gore pobrojanih svetskih metropola, Beograd, u prvom redu, nema drugih Kineza do sluzbenika Ambasade NR Kine, sporadicno po kojeg novinara, eventualno nekog specijalizanta slavistike. U glavnom gradu Srbije pocetkom osamdesetih godina otvoreno je desetak kineskih restorana, ali su ubrzo zatvarani jedan za drugim. U svetu je kineska hrana jevtina hrana, dok je u Beogradu, gde su kineski restorani vazili za ekskluzivne, ona bila preskupa. Ostao je jos jedan, prvootvoreni restoran "Peking", u srcu grada. "Peking" je vise prazan nego pun i, naravno, skup. "Dah Istoka" u srpsku prestonicu dolazi jedino preko vec pomenutih kineskih perjanih jakni i obuce od skaja. Ne treba zaboraviti ni lepeze.

Nesto ozbiljniji dolazak "kineskog zmaja" najavljivala je nedavna poseta predsednika SRJ Zorana Lilica Kini ali, koliko je poznato, nikakve konkretne poslove tamo nije dogovorio. On se, kako se to govorilo u pratecim vestima, "upoznavao sa pozitivnim kineskim iskustvima" u razvoju drustva. U Srbiji su drzavni mediji poprilicno vremena i prostora posvetili "kineskom modelu", sto bi trebalo da znaci kako je on "i kod nas" primenjiv.

Medjutim, poredjenje bilo kakvih podataka iskljucuje svaku pomisao o kompatibilnosti dve drzave. Kina ima 73 milijarde dolara deviznih rezervi, za SRJ se taj podatak ne zna, ali vest da su one povecane za 100 miliona maraka, zasluzuje prvu novinsku stranu. Kinezi su zabelezili da svake godine oko 150.000 ljudi u njihovoj zemlji izvrsi samoubistvo, a SRJ jos nije izasla sa podatkom koliko je njenih gradjana poginulo u poslednjem ratu. "Prijateljska zemlja Dalekog istoka" ima privredni rast 9,8 procenata godisnje, SRJ belezi pad poslednjih sest godina, za razliku od SRJ, Kinezi su smanjili poreze seljacima... Samo je Sangaj tokom 1995. godine posetilo vise od milion svetskih biznismena, samo ovaj grad izvozi robu u vrednosti od preko deset milijardi dolara, kineska dijaspora je ulozila oko 300 milijardi dolara u maticnu zemlju... Naravno, velika dijaspora, ali i stabilna zemlja.

Svi pokazatelji iskazani procentualno - usled populacione, teritorijalne i drugih nesrazmera - govore da SRJ u poredjenju sa Kinom gubi, osim u siromastvu. U zemlji Istoka ima 70 miliona siromaha (oko pet procenata), u zemlji Balkana siromasno je blizu 25 procenata ili 2,3 miliona ljudi po blazim kriterijima, dok po strozim 4,3 miliona ljudi nije u stanju da zadovolji minimum potreba u hrani.

Pa, sta da radimo sa Kineskom cetvrti, kada statisticki podaci govore da Srbi nemaju ni za kupovinu kineskih falsifikata "Diora", "Kartijea", "Adidasa" ? Neki misle da je vic u ideoloskom udvaranju. Verovatno je onaj koji je bio na tom, ideoloskom tragu, ukrao iz dokumentacije "Borbe" podebeli dosije o poseti dr Mirjane Markovic Kini, sredinom maja 1995. godine. No, uticaj kineske socioloske misli moze se primetiti i u njenom poslednjem dnevniku u "Dugi". Ona, poput kineskih rukovodilaca, priznaje vrednosti Zapada, ali ostro kritikuje zapadnu civilizaciju zbog pojava kocke, prostitucije i kriminala. Te pojave u sopstvenom drustvu vidi kao slabosti "pojedinaca" neotpornih na Zapad. Dakle, pojava koje su zabelezene i u najranijim ljudskim zajednicama, daleko pre kapitalizma. Zbog istih tih stvari na kapitalizam hule (i svoju vlast ne daju) kineski rukovodioci, novinari i naucni radnici. Mozda Srbi i Kinezi, udruzenim snagama iskorene ove posasti. A tada - nas i Kineza - Cetvrt sveta!

(AIM) Perica Vucinic