DA LI BI TREBALO IZMISLITI STUDIO B?

Tokom pro{log aprila i maja dravna televizija je o aktivnostima vladaju}e politi~ke snage u redovnim emisijama vesti izve{tavala ukupno 272 minuta, dok je delatnostima opozicije bilo posve}eno 16 minuta. Najzna~ajnija opoziciona partija dobila je upola manje medijske panje nego neparlamentarna komunisti~ka partija. Na sre}u, ovo se nije dogodilo na RTS, ve} na slova~koj nacionalnoj televiziji. Na{a nacionalna televizija ima bolji rekord. Ona je u toku dve poslednje nedelje predizborne kampanje 1993, u kojoj je dodatnim pravilima bila obavezana na nepristrasan odnos prema izbornim u~esnicima, vladaju}im socijalistima posvetila 227 minuta udarnog "Dnevnika", a vode}oj opozicionoj koalicij.ia Depos 12 minuta. Najsna`nijim opozicionim strankama zajedno (Demokratska - 5 minuta; Demokratska stranka Srbije - gotovo 4 minuta, radikali - 3 minuta) RTS je dodelila manje vremena za izborno predstavljanje nego uo~i izbora osnovanoj Ujedinjenoj levici (34 minuta).

Slova~ki TV gledaoci pro{le godine nisu mogli da na ekranu odaberu druga~iju sliku svoje politi~ke scene: tri postoje}e stanice nisu se po tome bitno razlikovale, {to je i nagnalo demokratske snage da zahtevaju istraivanje kojim }e se utvrditi da li vladaju}a koalicija koristi TV monopol za sopstvenu promociju, na {tetu opozicije. Gledaoci u Srbiji, bar onaj njihov deo kojiivi u dometu predajnika NTV Studio B, tu su mogu}nost imali. U pomenutom predizbornom periodu (prema istraivanju mr Snjeane Milivojevi}), NTV Studio B je Deposu posvetio 126 minuta svoje udarne informativne emisije, a SPS-u - svega ne{to vi{e od 20. Ujedinjena levica se nije uslikala nijedanput.

Godinu dana ranije, izborna minutaa RTS-a i NTV-a nije bila toliko drasti~no razli~ita. Na dravnoj televiziji je odnos glavnih konkurenata bio 41 minut prema 23, u korist SPS, a na NTV-u 44 prema 8 minuta, u korist Deposa. Ipak, ve} tada se NTV Studio B definitivno profilirao kao oponent nacionalnoj televiziji. On je dominantne obrasce dr`avno kontrolisane televizije osporavao druga~ijom selekcijom legitimnih dru{tvenih aktera i elasti~nijim granicama prihvatljivog javnog govora o dru{tvenoj krizi. Za razliku od RTS-a ~iji je generalna strategija afirmacija oficijelne definicije stvarnosti i odbrana postoje}e distribucije mo}i, Studio B je razvio medijski diskurs koji je neprestano problematizovao dominantne definicije dru{tva i status quo. Profesionalni novinarski standardi dve stanice, njihova selekcija tema za izve{tavanje, narativna struktura prezentiranih pri~a i obrasci simbolizacije razlikuovale su se u tolikoj meri da su one od istih dogadjaja svakodnevno proizvodile suprotstavljene verzije realnosti.

U ovim konkurentskim verzijama stvarnosti jedan deo gledalaca uvek nije uspevao da prepozna svoju, pa se ~vr{}e pripijao uz onu sebi bliu. I dok je vremenom Studio B postao zarobljenik komunikacionog obrasca svog oponenta, pa je, {to je RTS postajao blii re`imu, NTV otvorenije stajao uz opoziciju, gledaoci su postajali zavisnici od jednog pogleda na svet koji se sve dubljim jazom odvajao od onog drugog. Priroda medijskog delovanja reflektovala je ali i proizvodila nemogu}nost postizanja konsenzusa oko osnovnih dru{tvenih vrednosti.

Ipak, zahvaljuju}i Studiju B, gledaoci su imali mogu}nost druga~ijeg ~itanja socijalnog iskustva od onog koji je nudila dravno-kontrolisana televizija. Da li je ovo gradjanima Srbije garantovalo bri razvoj demokratije u odnosu na gradjane onog dela sveta koji su 1989. godine isko~ili iz komunisti~ke orbite i u{li u socijalnu, ekonomsku i politi~ku zonu sumraka bez alternativne televizije?

Demokratije nema bez pluralizma. ^ini se tako da je na gornje pitanje lako odgovoriti. NTV Studio B je neosporno ~edo politi~kog pluralizma u Srbiji. Ali pluralizacija jednog sistema nije dovoljan uslov njegove demokratizacije. ^ak i ako su mediji bili prve dru{tvene institucije koje su zakora~ile u post-komunisti~ki period u gotovo svim dru{tvima u tranziciji i postali najvidljiviji nosioci novih ekonomskih, politi~kih i kulturnih realnosti.

Nakon velikog obrta, u Madjarsku je, na primer, pojurio ogroman strani kapital, upravo u medijsku sferu. On je 1990. godine ~inio 80 odsto investicija u {tampu. Vrlo brzo su, medjutim, strani investitori po~eli da prodaju svoje deonice nazad dravnim kompanijama i madjarskim bankama,ale}i se da je {tampa preterano politi~ki pristrasna i neosetljiva na komercijalne zahteve.

Ova nagla{ena politizacija medijske sfere rezultat je specifi~nosti procesa njene reorganizacije koju karakteri{e politi~ka borba za medijsku autonomiju. Ideja profesionalne autonomije koja nije kontrolisana od strane vlasti, medjutim, uglavnom je ostala strana u preovladjuju}oj politi~koj kulturi ve}ine dru{tava u tranziciji. Nove vladaju}e garniture, naime (bilo novi ili stari socijalni akteri) nisu bile spremne da se odreknu direktnog uticaja na dru{tvenu informativnu produkciju. One na sve na~ine poku{avaju da zadre socijalnu ulogu i funkcije koje su mediji obavljali i u prethodnom reimu: mediji su za njih instrument socijalnog upravljanja, a ne "~etvrti stale", instrument javnosti kojim se vlast poziva na odgovornost. U ve}ini ovih dru{tava poloaj medija u politi~kom i ekonomskom sistemu nije se radikalno promenio. Mediji jo{ uvek najvi{e zavise od institucija vlasti, iako su forme ove zavisnosti razli~ite. Pogotvo su nacionalna TV i radio direktno ili indirektno kontrolisani od strane dr`ave.

U mnogim ovim dru{tvima upravo je funkcionisanje nacionalne televizije, koju rukovode}e garniture svuda smatraju najuticajnijim medijem, vru{e politi~ko pitanje i objekat socijalnih konflikata, usled nedostatka objektivnosti i pristrasnosti u korist reima. U centru dru{tvenih sukoba, mediji signaliziraju svoju vanost za dru{tvo, kao i problemati~nu prirodu medijske organizacije, kontrole, sadr`aja i profesionalizacije novinara.

Bilo da su ekonomski nezavisni, kvazi-nezavisni ili zavisni od drave ili neke druge organizacije, mediji su u ovim dru{tvima nagla{eno politizovani i pristrasni. Novinarstvo se nije jo{ uvek oformilo kao profesija nezavisna od domena politike. Ve}ina novinara nema ni rudimentarni nivo neutralnosti, ve} sebe smatra angaovanima u slu`bi jedne socijalne ideje, {to nije retko za dru{tva u kojima su literatura, politika i novinarstvo i ranije bili blisko povezani. Ova ispolitizirana, nagla{eno polemi~ka i ubedjiva~ka priroda medija stvara odsustvo poverenja u medije, onemogu}uje formiranje informisane javnosti i vodi daljoj politi~koj polarizaciji i konfuziji javnosti.

Ukoliko bi se kontrola medijske sfere odvojila od politike i prepustila urnalisti~kim standardima, institucije mo}i ne bi vi{e mogle da garantuju pristup mediju iz vanmedijskih sfera. One su, dakle, te koje ne dozvoljavaju formiranje politi~ki neutralnih televizija. Ukoliko je TV monopol, stvoren od strane reima, pristrasniji i vi{e u slubi odredjenog politi~kog projekta, ve}a je potreba alterantivne televizije da se razvija kao njegov oponent, razvijaju}i rezervneuranlisti~ke standarde.

To se dogodilo i sa NTV Studijom B. U fazi politi~ke borbe u kojoj nije uspevao da ostvari ekonomsku samodovoljnost, i nije uspevao da defini{e op{teprihva}ene norme profesije, on je medijskim obrascem pristrasne dravne televizije guran u pravcu pristrasnosti prema glavnom politi~kom oponentu, koji je, bar verbalno, podravao njegovo nastojanje za redefinisanjem granica profesionalne autonomije. Tako se moglo dogadjati da se [e{elj, onog trenutka kad je bio proteran sa ekrana "velike televizije", koja ga je ina~e i proizvela, nadje na ekranu Studija B, na koji ranije, zbog svoje ekstremne politike i hajke na novinare, nije imao pristupa. Ili da od onog momenta kad su Milo{evi} i Vu~eli} spustili rampu na Drini, Radovan Karad`i} postane najprisutniji srpski politi~ar na NTV kanalu.

Bilo bi bolje da smo uspeli da imamo politi~ki neutralnu televiziju. Ako ni{ta drugo, bar bi se odr`ali mnogi dobri porodi~ni odnosi i prijateljstva. A ako ve} nismo, dobro je {to smo imali Studio B. Za mnoge je NTV Studio B ostao po~etna {kola demokratije u kojoj su nau~ili da su alterantivne dru{tvene definicije podjednako legitimne kao i one, poduprte politi~kim autoritetom. Uprkos ostvarenim promenama u zemljama biv{eg isto~nog bloka, mnogi to jo{ nisu shvatili. Stoga su gradjani Srbije u prednosti nad onima koji su na tri ili vi{e kanala mogli da gledaju i slu{aju samo jedno isto.

Po{to je reim uspeo da NTV Studio B pretvori u izrazito politi~ku i izrazito opoziciono orijentisanu televiziju, lak{e }e ga progutati, i to upravo u ime profesionalizacije novinarstva, koju je uporno svih ovih godina ometao. Moda }e se, ipak, pokazati da je upravo ovaj udar dr`ave na NTV Studio B bio onaj odlu~uju}i impuls koji }e omogu}iti stvaranje jedne nove, politi~ki nepristrasne televizije, koja }e odoleti isku{enjima kojima je podlegao Studio B. Ne nekoj novoj stanici, na primer.

Da nije postaojao, Studio B je, dakle, trebalo izmisliti.

Jovanka Mati}