"JUGOSLAVIZACIJA" MAKEDONIJE!?

AIM, Skopje, 23.02.1996

Dok Branko Crvenkovski brani svoj novi vladin kabinet a predsednik Kiro Gligorov pokusava da spasi Savez za Makedoniju, u drzavi se nastavljaju deoba po raznim osnovama i u raznim oblastima. Oko trista clanova Udruzenja pisaca Makedonije uveliko raspravljaju kako da spase ono sto se moze spasiti nakon "odlaska" iz njenih redova albanskih, turskih i takozvanih nezavisnih pisaca koji su osnivali svoja udruzenja. Doskoro kompaktna Islamska vjerska zajednica sada ima svog "pandana"u Muslimanskoj vjerskoj zajednici. Razne gradjanske organizacije vec odavno deluju podeljene po nacionalnim osnovama, pocevsi od Foruma za zastitu ljudskih prava pa do udruzenja zena i pcelara. Deobe na nacionalnoj osnovi ovdasnja stampa je vidjela i u Institutu otvorenog drustva - Makedonija (Sorosovoj fondaciji) koja je trebala biti prototip modela otvorenosti za sve pozitivne forme i sadrzaje u visenacionalnoj Makedoniji.

Dali Makedonija sa zakasnjenjem prolazi kroz sve one faze razdvajanja kroz koje su prolazile ostale YU-republike ili je rec o normalnim gibanjima u ovim pruralnim vremenima? Dali se danas u Makedoniji dogadja njena tiha "Jugoslavizacija", dakle ono sto se u tu bivsu federaciju desilo nekoliko godina pre njenog raspadanja ili je rec o neizbeznim prestrojavanjima koje ce rezultirati sa vecim kvalitetom u demokratskom smislu? To su uglavnom pitanja koja postavljaju zabrinuti gradjani ove zemlje videvsi da deobama nema kraj. U skladu sa vremenom u kojem zivimo i teskocama koje prate ovaj trusni prostor, uz spomenute deobe na scenu stupa i porast kriminala, kolaps privrede, rast nezaposlenih, neizvjesnost i konacno mogucnost da izgube strplenje i "cuvari" sa Zapada koji trenutno cini se jedini su zabrinuti za njenu stabilnost.

Da vlast ne brine puno o ovim deobama, ili da ima neceg u kuloarskim pricama da ona sama potice neke od njih, govori najnovija podela u Islamskoj vjerskoj zajednici. Celnici ove drzave pozurili su da brzo bolje cestitke za bajramske praznike upute i novoosnovanoj Muslimanskoj vjerskoj zajednici za Makedoniju. S tim kako da su dali podrsku podeli muslimana u ovoj drzavi na nacionalnoj osnovi. Jer nema sumnje da ce ova institucija okupiti oko sebe vjernike nealbance i da ovakva deoba nije tako bezazlena a i nije u nicijem interesu.

Specificna je i podela pisaca Makedonije. Sve je pocelo najavom albanskih pisaca da su konstituisali svoje udruzenje. Potom je usledilo osnivanje Udruzenja nezavisnih pisaca koje sacinjavaju literati nezadovoljni svom statusom u postojecem Udruzenju pisaca Makedonije. Nakon toga su i Turci konstituisali svoju asocijaciju pisaca. Dok su nezavisni pisci i literati turske nacionalnosti bez problema registrovali svoja udruzenja, albanski pisci vec trecu godinu ne mogu realizovati sudsku registraciju. Ali i bez toga oni se vec odavno osecaju kao "samostalni" i dako deluju: imaju svoje knjizevne nagrade, svoje manifestacije i shodno tome clanstvo i svog predsednistva. U medjuvremenu ovdasnja javnost pomno prati napade na sadasnje predsednistvo Udruzenja pisaca, posebno napade upucene na njenog predsednika Jovana Pavlovskog. Poveca grupa pisaca potpisala je peticiju za prevremene izbore, ali aktuelni predsednik cini se ne mari puno za to. On ceka da dodje vreme redovnih izbora koji treba da se obave krajem marta. Jovan Pavlovski smatra se krivim sto je doslo do ovakvih razdvajanja, prepisuje mu se da je privatizirao prostorije udruzenja i da je svojim ponasanjem "izjurio" iz udruzenja pisce nemakedonske nacionalnosti. Ali te kritike ne smetaju ovdasnjim drzavnicima da sede na prvim redovima kada spomenuti predsednik i ovo udruzenje organizuju neku svecanost. Sto neki tumace kao njihovo "opredelenje" a drugi kao pokusaj da doprinose smirenju strasti.

Ukoliko se ceni po ovim "perifernim" deobama u Makedoniji onda nije daleko od istine konstatacija da u Makedoniji malo toga funkcionise po proklamiranoj semi suzivota i zajednistva. A jos manje po principima gradjanske drzave gde se grupiranja ne vrse po nacionalnoj osnovi vec prema afinitetima i profesionalnim preokupacijama. Ovakva situacija potvrdjuje cinjenicu da u situaciji kada pocne da leti perje, izbija na povrsini i ono sto bi mozda, u nekim drugim okolnostima ostalo neizreceno. Tako na povrsini makedonske realnosti javili su se neki paralelni tokovi sasvim suprotni onim koji se prizelkuju i prikazuju. Zato sada kada premijer ceka da mu parlament prihvati ponudjeni sastav rekonstruisane vlade u koju participiraju i ministri Albanci neki se pitaju: dali osim ministarskih fotelja postoji jos iceg drugog sto moze da okupi "visenacionalni tim"? Na prvi pogled cini se da ovakvo pitanje samo preuvelicava stvari, ali ovlasna analiza ovdasnjih sfera koja "otslikavaju" srz zivota i koja su barometar demokratskih i gradjanskih principa potvrdjuje da takvo pitanje nije bezrazlozno. Posebno kad se zna cinjenica da i same gradjanske i nevladine organizacije i institucije dele se po nacionalnim bojama. Ovakve pojave mozda jos nisu stigle do uzavrele tacke, ali su one vec danas alarmantne. Zasad u Makedoniji proklamovani gradjanski koncept drustvenog uredjenja, suzivota i zajednistva, ostaje samo cilj, kome svi tvrde da tedje, ali do tacke je tesko stici sve dok se ne postigne i potpuno prisustvo proklamovanog u svakodnevni zivot. Ako se ne zaustavi dosadasnji trend deoba na nacionalnoj osnovi, postoji opasnost da i onaj minimalni stepen jedinstva koji je neophodan da opstane jedna multinacionalna, multikonfesionalna i multikulturna drzava kakva je Makedonija ostane (samo) zeljeni cilj. Pise: LULJETA K. NIZAMI