KRV ZIVOT ZNACI

"Krv zivot znaci" - nije slogan nekog Zavoda za transfuziju krvi. Slogan je onih koji svakodnevno prezivljavaju, zahvaljujuci sopstvenoj krvi. Ne zbog toga sto krv tece njihovim venama, vec zbog toga sto hleb kupuju svojom krvlju! Morbidno ali i istinito.

Pred klinikama Medicinskog fakulteta u Pristini, oni stoje i cekaju da naidje pacijent kojem je potrebna krv. I kad se to, desi oni su tu sa svojim venama i cenom na usnama. Nije bilo tesko naci ove "dobrovoljce", ali ih je bilo tesko ubediti da ispricaju svoju "zivotnu" pricu. Ipak, zeleli su da ostanu anonimni "jer saznalo bi se i znate kako je vec..."

M.R. iz Pristine kaze da je bio rudar u Kisnici (nadomak Pristine), i da je tamo radio skoro 20 godina. Otac je sedmoro dece, a nezaposlen vec cetiri godine. "Poceo sam sa prodavanjem cigareta, ali to nije bilo dovoljno da ishranim devet clanova moje porodice. Od jednog prijatelja sam saznao da se krv moze prodati, a posto sam i ranije jedno dva puta dobrovoljno dao krv, nije mi bilo tesko. Tada sam cuo da davanje krvi, pod kontrolom, ne skodi. Jedna boca od 250 ml. kod nas se prodaje 150 do 300 DM, zavisno od "musterije". Ponekad imamo razumevanje, ali ne mozemo biti "velikodusni" jer...hleb kupujem svojom krvlju. Krv dajem (prodajem) jednom mesecno, a musterije obicno nadjem ispred klinika. Cesto se desava da ljudi saznaju cime se bavim, dolaze kod mene zaboravljajuci da su moje mogucnosti ogranicene", kaze M.R.

Odlazeci, "covek koji prodaje svoj zivot da bi preziveo", okrenu se i dobaci: "Ne zaboravite, od velikog je znacaja koju krvnu grupu imas"!

R.M. iz jednog od predgradskih naselja kaze da ovaj posao radi vise meseci. "Pokusao sam da odem u inostranstvo, pocinje svoju ispovest ovaj sredovecni covek. Sa suprugom sam dva puta pokusao da odem u Nemacku... Nismo uspeli, a to je mnogo kostalo. Pare smo pozajmili i moram da ih vratim. Poceo sam sa prodavanjem benzina, ali nisam uspeo nista da ustedim. A onda sam jednog dana od jednog taksiste saznao za ovaj"biznis". Prvi put bilo mi je tesko, plasio sam se, ali kasnije... Moja krvna grupa je veoma cenjena. Zamislite jedan "budza" mi je jednom platio 400 DM za jednu bocu od 250 ml., a za mene je to"...

I tako se nastavlja serija prica. One su slicne kao i uzroci koji ove ljude guraju u ovako nesto.

Ima, medjutim i drugih motiva. 20-nji mladic iz obliznjeg sela kaze da svoju krv prodaje radi "dzeparca", ili kako je on rekao "da bi sebi osigurao veci standard?!". "Moja porodica ima druge izvore zivota i ona ne zna za moj posao. Sve je pocelo slucajno. Jednom sam dobrovoljno dao krv za moju rodjaku i tada sam saznao da krv mozes "lepo" prodati. Do sada sam dobio 650 DM. Razgovarao sam s jednim doktorom i on mi je rekao da krv mogu dati svaka tri meseca i ja pokusavam da postujem taj savet, naravno kada mogu"...

B.R. (23) zivi,kako kaze, blizu bolnice. "Tri puta sam prodao svoju krv...Nista to nije. Davno su poceli ovim "biznisom" da se bave neki ljudi. Ranije je bilo uobicajeno da to rade Romi, sada to cine i studenti srpske nacionalnosti koji vrse praksu. Ovaj posao moze solidno da se vodi pod asistencijom transfuziologa. Ali jedno moram priznati - da mi koji ne pratimo savete lekara reskiramo ne samo sebe nego i one koji nasu krv kupuju.

U Zavodu za Transfuziju krvi, znaju da se to desava ali kazu da "se tu skoro nista ne moze, jer nikome ne mogu zabraniti da "dobrovoljno" daju svoju krv, za toboze svog poznanika, ili prijatelja".

I tako, prodaja sopstvene krvi postaje pojava i to "normalna". Ljudi se na svakave nacine dovijaju ne bi li dosli do kore hleba. Jos kada je u pitanju trenutna politicka situacija na ovim prostorima, gde inace na jednom kvadratnom kilometru zivi 213 ljudi, a nezaposlenih je, po podacima UNIJE nezavisnih sindikata koji okuplja Albance koji su izgubili posao, preko 540 hiljada, a istovremeno neki normalan posao radi jedva oko 100 hiljada ljudi i gde je pod socijalnom asistencijom vise od 120 hiljada porodica, onda i ne cudi sto "krv zaista zivot znaci" - cak i onda kada tece tudjim venama.

Besim Abazi AIM Pristina