FASIRANJE MOZGA

Pozadina buke koja se kod nas dize oko pristupa televizijskoj poruci je vise psiholoske nego politicke prirode. Obe strane u ovom sporu znaju da covek cetiri petine svojih utisaka prima preko cula vida zbog cega je slepoca najtezi invaliditet. Zato je televizija najmocniji medij sa dodatkom koji joj dodatno ide na ruku: u zemlji sa preko polovine funkcionalno nepismenih stanovnika, malim tirazom listova, onih opozicionih pogotovo i sa vec proverenim iskustvom da onog sto nema na televiziji nema ni u zivotu, ona je najizglednija prilika za mesetarenje svakojake vrste, ukljucujuci tu i ona psiholoska. Zato, vladajuca partija sve cini da onemoguci ili bar oteza, pristup ovom mediju svakome ko ne misli kao ona, jer zna ili samo sluti, da je potpun nadzor mozga moguc samo sa apsolutnom kontrolom strogo selekcioniranih vesti koje televizija emituje. Zato ukida i preinacuje cak i one mogucnosti drugacijeg misljenja koje objektivno nisu velika opasnost po nju, ali to mogu biti kao disonantan glas koji dovodi u pitanje vec poravnatu istinu o cemu ovih dana svedoci sudbina "Studija B", cija se gledanost, usput receno, proteze na svega nekoliko beogradskih mesnih zajednica. Obicno se misli da je bahatost ovog ili slicnih postupaka posledica strahovanja da se ne pokazu i prokazu lazi, sto je unekoliko tacno, iako najcesce svaka domacica moze lako vec ujutro da proveri istinitost sinocne izjave nekog ministra da nece biti poskupljenja. To jeste njena namera, ali to nije njen cilj; pravi posao ovako kastrirane televizije nije da /glupo/ laze, nego da spretno vrsi selekciju za politiku podobnih vesti kako bi, preinacene u kao nesto drugo, dobile privid prave istine, jer je apsolutna laz malo upotrebljiva i zato slabo korisna, sto vec nije slucaj sa onom doteranom, tj. pomesanom sa nesto istine koja joj daje izgled objektivnosti. Zato se napadno istice da su Srbi u Bosni dobili onu zabit od opstine Sipovo, ali se zato lukavo precutkuje izgubljeni srpski prostori Sarajeva, kao sto se jednako naglasava za Srbe vazan koridor kod Brckog, a nista o onom izmedju Gorazda i Sarajeva, cime je istocna polovina srpskog "entiteta" u Bosni bukvalno i prakticno prepolovljena. Zato sto nema provere, nema ni prigovora, cesto cak ni sumnje u vestima koje se, prema potrebi, lansiraju: o novim izvoristima nafte bez nafte, zlatu koje je drzavna tajna, brzim prugama sa sporim vozovima i podzemnim stanicama bez putnika, ali sa uvek prisutnim podatkom da nas ti podvizi uvode u Evropu i ubrzavaju nas korak u naredni milenijum. Od onih sa ovog prostora, to su saopstenja o enormnom povecanju proizvodnje u "Trepci" pri cemu se precutkuje mnogo vazniji podatak da taj rudnik prakticno godinama nije radio, zbog cega je svako "povecanje" sada veliko iako je objektivno simbolicno: u oba slucaja nije toliko za pohvalu, kao sto nije primereno njenog direktora proglasiti za najuspesnijeg menadzera Balkana, jer u svetu koji drzi do sebe iza tog priznanja mora da stoje rezultati koji se nikakvim subjektivnim sudom ne mogu poreci ili nabediti kao obicna podvala. Slicnog su porekla i vrednosti sve ucestalije vesti o pristupu mladih Albanaca u SPS, sto tu i tamo moze da bude tacno, ali ovako sroceno nije dovoljno cak ni za utisak o toboznjem raspadu ili raskolu u Demokratskom savezu Kosova. Pa neka taj prijem bude u prepoznatljivoj ikonografiji i sa /opet/ crvenim karanfilima. Antologijski primer selektivnog doziranja sa zaplasivanjem u pozadini je ponasanje drzave i njene televizije povodom podmetnute nedoumice uoci Novogodisnjih penzija: da li ce biti pre ili posle ovog praznika? Prva je najava bila dvosmislena - moze ali ne mora: "gotovo i sigurno". Potom ce, ali dan uoci, poceti isplata; penzioneri su mogli odahnuti: nesto je ipak bolje od nista. Zatim ce Vlada pohvaliti sebe: uprkos ogromnim teskocama ona je stigla da obraduje ove nase, svi se slazu, zasluzne gradjane ali sa tretmanom socijalnih slucajeva. Tako ne radi samo opozicija, koja samo sabotira vladine napore, tj. simulira svoju brigu za ove ljude pri cemu je malo ko zapitao sebe (i njih): ko je stracio penzijske fondove, sta je sa "velikim dugom" penzionerima i zasto penzije kasne po nekoliko meseci? Strah je uradio svoje: od loseg uvek moze da bude jos gore. U ovom naopakom ponasanju najneobicnije je da najvecu stetu od ovako uskopljene televizije imaju Srbi na Kosovu, jer mogu da "biraju" samo cetiri programa od kojih su svi jedan drugom nalik kao jaje jajetu, sto nije slucaj sa dobrim delom Albanaca koji mogu da biraju program koji zele, o cemu ovdasnji Srbi mogu samo da sanjaju; njima cak ni satelitska antena ne bi obogatila fond informacija. To se dogadja u godini velikih prica o demokratizaciji i demetropolizaciji kulture /tu je i televizija/ i skorasnje izjave dr. Nade Popovic Perisic, da ce ona sve dok je ministarka raditi u duhu "prosvecenog apsolutizma". Tako se Srbiji posrecilo da tacno 200 godina posle nje, dobije svoju Katarinu Veliku.

Milenko KARAN AIM Pristina