VLAST OTELA STUDIO B
Poslednji udarac nezavisnim medijima u Srbiji
AIM, Beograd, 16.2.1996.
U trenutku kada je u cetvrtak, u toku emitovanja izjave Milorada Roganovica, smenjenog direktora, prekinut program NTV Studija B, bilo je jasno da se dogodilo ono sto se vec mesecima ocekivalo. Najpoznatija televizijska nezavisna stanica postala je vlasnistvo drzave. Uprkos protivljenu, ne samo zaposlenih u Studiju B, vec i svih nezavisnih organizacija i institucija, kao i celokupne srbijanske opozicije, Vrhovni sud Srbije (ciji rad kontrolise vladajuca Socijalisticka partija Srbije) doneo je odluku kojom sva osnivacka prava prenosi na Skupstinu Beograd, u kojoj vecinu imaju socijalisti. Pozivajuci se na akt Vrhovnog, Okruzni privredni sud u Beogradu izbrisao je Studio B iz sudskog registra, cime je status ove kuce vracen na onaj koji je imala
- godine, dakle - javnog preduzeca.
Prema ne tako davno primenjenom receptu na slucaj nezavisnog dnevnog lista "Nasa Borba", kao i niza lokalnih medija, putem naizgled pravne procedure, promenom vlasnickog statusa, uspostavljena je ovom, kako se ovde misli, politickom odlukom, kontrola i nad programom, odnosno nad informacijama prve nezavisne beogradske TV stanice. Tome u prilog govori cinjenica da je za novog predsednika Upravnog odbora postavljen sekretar Skupstine Beograda, socijalista Ljubisa Milic, dok su ostali clanovi ovog tela uglavnom funkcioneri Beograda.
Dok je dosadasnji direktor Studija B, Milorad Roganovic, neposredno posle obelodanjene odluke izjavio da je istom zatecen, gradonacelnik Beograda, veoma visoko kotirani clan vladajucih socijalista, Nebojsa Covic, odbio je da bilo sta komentarise. Ipak, Covic je u izjavi novinarima, u Skupstini Beograda veoma jasno nagovestio buducu "kulturno-sportsku orijentaciju" ove televizije.
"Ovo je kraj", rekao je doskorasnji predsednik Upravnog odbora Studija B, Dragan Kojadinovic i dodao da je "jedina uteha to sto ce oni koji zele da radom u Studiju B omoguce sebi osnovni egzistencijalni minimum, to moci da urade."
U petak, tokom prepodneva, dok je vise stotina gradjana i predstavnika svih vodecih opozicionih partija protestovalo ispred zgrade Televizije Studio B, novopostavljeni glavni urednik Dragisa Kovacevic urucio je otkaze svim novinarima, a ima ih oko 20, koji nisu zeleli da pismeno, ili usmeno iskazu lojalnost novom rukovodstvu kuce. Zanimljivo je da se medju otpustenim radnicima nalaze uglavnom programski prezenteri. Jedinstvena u oceni akta podrzavljenja delegacija "pobunjenih" novinara razgovarala je sa gradonacelnikom Beograda Covicem kome su tom prilikom uruceni zahtevi za preinacenjem odluke Vrhovnog suda. Covic je obecao da ce sve biti razmotreno na jednoj od narednih sednica gradske Skupstine.
Ukidanje nezavisnosti Studija B na izvestan nacin "ujedinilo" je stavove vodecih opozicionih partija. Na zajednickoj konferenciji za novinare, pred velikim brojem domacih i stranih novinara, predstavnici Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Gradjanskog saveza i Narodne stranke Crne Gore ocenili su da je sudbina Studija B usko vezana za sudbinu opozicije i najavili buduce akcije "u odbranu slobode medija". Ove stranke, kako je receno, zakazale su vanredne sednice svojih poslanickih klubova u svim skupstinama, od savezne do gradske, i formirale Odbor za zastitu Studija B. Pomenuta je i mogucnost organizovanja protestnog mitinga. Lider najjace srbijanske opozicione partije, Vuk Draskovic, obracajuci se novinarima, rekao je da su u petak upucena pisma svim relevantnim predstavnicima medjunarodne zajednice, kojima se trazi odgovor na pitanje "da li je sporazumima u Dejtonu i Parizu, Slobodanu Milosevicu omoguceno da u Srbiji cini sto mu je volja".
Prema misljenu sefa Demokratske stranke Zorana Djindjica razlog "davljenja" Studija B lezi u cinjenici da se blizi 9.mart, kada je, iako zvanicno zabranjen, zakazan u Beogradu veliki miting opozicionih partija. Djindjic takodje smatra da socijalisti zele da, pred najavljene savezne izbore u potpunosti suze informativni prostor.
Trebalo bi dodati da su podrsku Studiju B uputile i brojne medjunarodne organizacije. Komesar EU za medjunarodne odnose Hans van den Den Bruk zatrazio je "preduzimanje mera za ocuvanje nezavisnostui Studija B". Na akt preuzimanja ove stanice od gradskih vlasti ostro su reagovali i Medjunarodna federacija novinara, Reporteri bez granica, glavni urednik poljskog dnevnika "Gazeta Viborca" Adama Mihnjik.
Valjalo bi, ipak, reci i to da je NTV Studio B zapravo "ukinut" onog trenutka, a to se dogodilo jos pre dve godine, kada su zbog nesuglasica sa tadasnjim direktorom Draganom Kojadinovicem kucu napustili najbolji novinari, njih oko 40. Od tada jedina vrednost u programu ove stanice bila je njena nezavisnost. Recju, mogucnost emitovanja "nefriziranih" informacija i svih politickih stavova. Uprkos tome, stavljanje Studija B pod patronat drzave, potez je koji ce, sire gledano na informativni prostor, imati mnogo dalekoseznije posledice. Opste je misljenje da vladajuca partija preuzimanjem ne samo Studija B, u ovom trenutku pred izbore za saveznu drzavu, a potom i republicke izbore, zeli da se lisi rizika od protoka informacija koje ne moze da kontrolise.
(AIM) Danica Vucenic