KIDNAPOVANI, ILI PREBEGLI

Dvojica oficira Vojske RS u Hagu

AIM, Beograd, 15.2.1996.

Visoki oficiri bosanskih Srba koje su 30. januara uhapsile i u ponedeljak 12.og februara izrucile Hagu vlasti Muslimansko - hrvatske federacije, dobili su mnogo manje podrske Beograda i Pala nego sto se ocekivalo, a njihovo hapsenje i izrucivanje jos malo je otvorilo vrata radu Haskog tribunala. I pored svih kontraverzi i politicke napetosti koji su ovaj dogadjaj pratili, srpska strana je pokazala spremnost da ga - ako ne prihvati - ono bar predje preko njega.

"Ne treba dozvoliti da pojedinacni incidenti ometaju celovito ostvrarivanje mirovnog plana," rekao je u nedelju uvece srpski predsednik Milosevic u razgovoru sa americkim izaslanikom Ricardom Holbrukom. To je bila znacajna promena u odnosu na stav koji je bio zauzeo cetiri dana ranije, u prosli cetvrtak, kada se sastao, takodje u Beogradu, sa cetiri najvaznija politicara Republike Srpske, Radovanom Karadzicem, Momcilom Krajisnikom, Nikolom Koljevicem i premijerom Rajkom Kasagicem. Tom prilikom je, prema izvorima bliskim bosanskim Srbima, Milosevic podrzao njihovu odluku da prekinu sve odnose sa vlastima Muslimansko - hrvatske federacije, mada nije pokazao isto razumevanje za nameru da se obustave i kontakti sa IFOR-om.

Posle razgovora sa Holbrukom Milosevic je povukao svoju podrsku i za okoncanje saradnje sa Sarajevom. Istog dana kada je Milsevic razgovarao sa Holbrukom, Vlada RS je izdala saopstenje kojim se ogradjuje od odluke generala Mladica da obustavi kontakte sa IFOR-om. Nazvavsi hapsenje generala Djukica i pukovnika Krsmanovica "kidnapovanjem", Vlada je u saopstenju istakla da "taj akt federacije BiH ne moze spreciti dalju saradnju RS sa snagama IFOR-a i predstavnicima UN i Evropske Unije, jer je Vlada svesna da je celovito ostvarenje mirovnog sporazuma od velikog znacaja za gradjane RS i federacije BiH".

U utorak su potpredsednici RS Nikola Koljevic i Biljana Plavsic izbegli da osude izrucenje dvojce oficira Haskom Tribunalu, cak ga proglasavajuci za "mozda jedini nacin da se oni izvuku iz saka sarajevske Vlade".

Postoje indicije da se, zapravo, od protivljenja izrucenju odustalo pre nego sto je do njega u ponedeljak uvece doslo. Beogradski advokat Toma Fila je istog dana kada su uhapseni poslati u Hag, zapravo pre nego sto su napustili Sarajevo, dao intervju "Vecernjim novostima" u svojstvu njihovog branioca. Gospodin Fila je rekao da je o tome da ce do izrucenja doci obavesten u nedelju, dakle dan ranije.

Zato se sa velikom sigurnoscu moze pretpostaviti da su o izrucenju, ako ne ranije bar u isto vreme kad i gospodin Fila, obavesteni i zvanicni Beograd i Pale. I srpsko i rukovodstvo bosanskih Srba su, medjutim, do poslednjeg trenutka najavljivali oslobadjanje Djukica i Krsmanovica, sto je verovatno bio samo manevar namenjen smirivanju strasti.

Utisak je, ipak, da su se srpski lideri sa obe strane Drine pomirili sa neizbeznim nego da su mirno prihvatili razvoj dogadjaja. Na Palama, naime, vlada prilicna zbunjenost u vezi okolnosti i dometa hapsenja dvojice visokih oficira.

Pre svega, nije sasvim jasno ni kako su oni nasli na kontrolnom punktu Armije BiH. Izvesno je da su obojica bili u civilu i da ih je u civilnim kolima vozio generalov vozac Radenko Todorovic. Vojne vlasti bosanskih Srba tvrde da su Djukic i Krsmanovic krenuli na pregovore sa IFOR-om i da su ih na teritoriji pod kontrolom medjunarodnih snaga uhapsili vojnici Armije BiH. Predstavnici IFOR-a su, pak, izjavili da tog dana nije bilo nikakvih pregovora u planu u toj oblasti.

U izvorima bliskim bosanskim Srbima postoje dve verzije o tome sta se zapravo desilo. Prema jednoj, Djukic i Krsmanovic su zaista krenuli prema polozajima IFOR-a sa namerom da razgovaraju o nekim pitanjima, ali je vojnik zaduzen da radio-vezom zapadnoj alijansi najavi njihov dolazak na to jednostavno zaboravio. Tako su osmatraci snaga NATO u Bosni jednostavno videli nepoznat civilni automobil koji se krece ka njihovim polozajima. Zato su zatrazili od osoblja najblizeg cek-pointa Federacije da vozilo proveri. Tamosnja posada je to i ucinila i pri tom zadrzala svu trojicu Srba pod optuzbom da se voze ukradenim kolima. Kasnije je podignuta optuznica za ratne zlocine, koju je posle izvesnog vremena uzeo u razmatranje Haski Tribunal i zakljucio da, iako do tada ove oficire nije imao na spisku optuzenih, ima osnova za dalji postupak, te zatrazio njihovo izrucenje do koga je u ponedeljak i doslo.

U drugoj varijanti koja se pominje na Palama uocljiv je strah da redovi bosanskih Srba nisu takodje homogeni kao sto su bili. U krugovima bliskim tamosnjoj vlasti se, naime, spekulise sa mogucnoscu da je Djukica i Krsmanovica njihov vozac, po prethodnom dogovoru sa nekim, namerno odvezao do spomenutog punkta. Te sumnje je pojacala cinjenica da vozac, iako sam nije optuzen, nije predat srpskim vlastima u nedelju, kada je oslobodjena grupa srpskih vojnika koji su bili uhapseni u otprilike isto vreme kada i dva oficira.

Sa teorijom prebega najdalje je otislo ljubljansko "Delo" koje je u ponedeljak objavilo da su, ne samo vozac, vec i sami oficiri u stvari prebegli, spremni da u Hagu svedoce protiv svojih kolega.

Izvor ovakvih teorija, ako nije zasnovan na nekim do sada nepoznatim podacima, verovatno je u polozajima koji su uhapseni general i pukovnik zauzimali. General Djordje Djukic je nacelnik za pozadinu Vojske Republike Srpske, sto znaci da se bavio snabdevanjem trupa i radovima u pozadini. Na taj polozaj je dosao iz Beograda, gde je bio u penziji. Penzionisan je inace u svojstvu nacelnika tehnicke uprave JNA.

Pukovnik Aleksa Krsmanovic bio je Djukicev pandam na nizem nivou: zauzimao je polozaj zamenika za pozadinu komandanta Sarajevsko - romanijskog korpusa generala Milosevica.

Oba oficira su veoma cesto ucestvovala u pregovorima sa medjunarodnom zajednicom, pri cemu je od koristi bilo Krsmanovicevo odlicno znanje engleskog. Sumnje u mogucnost da su ova dvojica zapravo prebegli dodatno su stimulisane, ne samo nepostojanjem optuznice, nego i time sto kao pozadinci gotovo da nisu imali priliku da budu neposredno odgovorni za ratne zlocine. Istina, jedna od brojnih spekulacija koje su u opticaju, kaze da su ova dva oficira mozda organizovala rad buldozera koji su kopali masovne grobnice za zrtve iz Srebrenice. Po drugim izvorima, general Djukic nije mogao licno ucestvovati u srebrenickoj aferi jer se u to vreme nalazio u bolnici, gde se lecio od raka i iz bolnice je tek nedavno izasao.

Zato je opste uverenje upucenih da je Djukicu i Krsmanovicu pre svega namenjena uloga voljnih ili nevoljnih svedoka, koji bi trebali da dovedu do onih zaista odgovornih.

Bilo da ova dva oficira zadovolje takva ocekivanja ili ne, njihov slucaj je vec doneo jednu bitnu promenu u Bosni. Taj presedan je pokazao da se i ljudi na visokim polozajima mogu hapsiti i da im se moze suditi bez rusenja citavog mirovnog procesa.

(AIM) Dragan Cicic