EKONOMIJA STRAHA I OKLEVANJA

Privredna konfuzija

Oni koji odlucuju o ekonomskoj politici ne znaju sta da rade. Mere koje su ranije preduzimali izazivaju inflaciju, a za nove poteze nemaju politicku saglasnost

AIM, Beograd, 10.2.1996.

Duboka recesija koja je danas stegla jugoslovensku ekonomiju, odmah nakon kratkog uzleta proizvodnje krajem prosle godine, izazvana je je velikim strahom od inflacije. Mada nije dostignut mesecni rekord porasta cena iz januara prosle godine od 12,4 odsto (rekord od starta Avramovicevog dinara), uzlazna linija inflacije u poslednja tri meseca - novembar 5,5, decembar 7,4, a januar 9, 2 odsto - uplasila je sve tri vlade u SRJ. Jer, strucnjaci su poceli da predvidjaju udvostrucenje mesecnog porasta cena od februara pa nadalje. Ponovo se, u stvari, pokazalo da svaki "oporavak proizvodnje" proizveden iz stamparije dinara odmah obara vrednost novcu i vodi u katastrofu.

Na primer, u decembru prosle godine visoki mesecni porast proizvodnje od 6,5 odsto "placen" je jos visim porastom industrijskih cena od 13,4 odsto.

Taj jugoslovenski paradoks, da je inflacije sve veca, sto je veca proizvodnja, bolje od bilo cega pokazuje koliko je ekonomski sistem anahron, koliko je privreda osiromasila, koliko je neefikasna i koliko je uvozno zavisna. Ni za jednu ovu boljku nema usaglasenog resenja, drzava ne zna sta da preduzme, jer nista ozbiljno nije spremna da menja. Kakva samo konfuzija vlada oko spoljotrgovinske politike!?. To pokazuje i cinjenica da je Vlada Srbije vise puta donosila uredbe o "prethodnim saglasnostima" oko izvoza i uvoza hrane, da bi ih potom ukidala, pa ponovo uvodila i ukidala.

Ovu konfuziju u Srbiji komplikuje sudar direktorskog lobija koji sedi u ministarskim stolicama, sa direktorskim lobijem koji vlada Privrednom komorom Srbije. Onaj koji u Republickoj komori zastupa Vlajko Stojiljkovic, nije zadovoljan politikom cena "velikih sistema" i politikom carinske zastite, a onaj direktorski lobi u Vladi, sa premijerom Mirkom Marjanovicem na celu, krivicu za recesiju i nedostatak izvoznih kredita prebacuje na Narodnu banku. Nesigurnost nosilaca ekonomske politike, zatim, pokazuje i "vozanje" oko nivoa javne potrosnje. Prvo su potkraj godine izglasani ogromni drzavni budzeti, pa je posle nekoliko sedmica najavljeno da ce se drzavni rashodi u prvom tromesecju, u odnosu na te uvecane budzete, umanjiti u Srbiji za 33 odsto, a na saveznom nivou za 22 odsto. Pri tome niko iz Vlade Srbije ne objasnjava kako ce se pokriti gubici penzionih fondova iz prosle godine od 650 miliona dinara, ali i oni iz pretprosle godine - od 350 miliona dinara, dok se penzioneri umiruju da ce primiti neizmirene zaostatke.

U monetarnoj politici prvo je monetarna masa u decembru povecana za 421,7 miliona dinara (za 15 odsto), a onda su u januaru novcane slavine zavrnute i malo ko moze da se pohvali da je dobio kredit od neke banke. Direktori Metalurskog kombinata iz Smedereva, "Trepce", JAT-a i beogradskih metalurskih firmi stalno obigravaju oko Narodne banke i vladinih kabineta, a u torbi svakog od njih su zahtevi za novcanu podrsku ne tanji od po 100 miliona dinara .

Da konfuzija oko startegijskih pravaca ekonomske politike nije manja vidno je pokazalo savetovanje o privatizaciji u Novom Sadu (10. februara). Guverner Narodne banke Jugoslavije, dr Dragoslav Avramovic, tamo je rekao da se mora ici u privatizaciju i zalozio se za model radnickog ("besplatnog") akcionarstva. Predsednik Saveznog veca Skupstine Jugoslavije dr Radoman Bozovic propagirao je na ovom savetovanju svoj (drugaciji) model imperativnog napustanja drustvene svojine, ali putem prodaje akcija ili ustupanja svojine fondovima - i cim je zavrsio svoju promociju napustio je skup. Zbog toga Danijel Cvijeticanin, u ime Ekonomskog instituta u Beogradu nije hteo da "prilozi" komentar konkurentskih modela i objasnjenje njihovog modela privatizacije, koji opet preferira Vlada Srbije. Pavle Popovic iz CES Mekona, institucije koja radi neke modele za Saveznu vladu, kritikovao je ovde sindikalni model radnickog akcionarstva, za koji se zalagao guverner Avramovic.

Paralelno svemu tome, u masovnoj pretkongresnoj aktivnosti SPS, stranke na vlasti, koju pomno i opsirno prate drzavni mediji - niko nista ne govori o kljucnom politickom pitanju jugoslovenske ekonomije danas, niko ne govori o svojini. Uticajni JUL, posle decidiranog odbijanja privatizacije preko Mirjane Markovic, sada preko Vladimira Stambuka govori da oni nisu protiv, ali ne vide pravedan model. Jednostavno, konfuzija je totalna, jer nijedna vlada i nije sigurna kakve sve zahteve treba da ispuni SRJ radi "probijanja" spoljnog zida sankcija, niti koja i cija vlada to treba da ucini.

Danas, ni u drzavi ni u privredi, spoljnotrgovinski partneri ne znaju s kim pregovaraju i ko ce sutra biti vlasnici firmi koje prevashodno sada treba da kreditiraju. Zato se zakljucuju samo poslovi sa drzavnim firmama (PTT, ZTP), to jest onim za koje se predpostavlja da ce ostati drzavne.

U najdramaticnoj situaciji je, ustvari, krupna industrija. A pogotovu njen stari, veliki deo - proizvodjaci opreme. U okviru proslogodisnjeg ukupnog rasta industrijske proizvodnje (prema 1994. godini) od 3,9 odsto, proizvodjaci opreme opet su snizili proizvodnju za 8 odsto. To je vec deveta uzastopna godina propadanja srpskih proizvodjaca sredstava rada. U odnosu na 1986. godinu ovaj znacajan sektor srpske industrije smanjio je nivo proizvodnje za 86,5 odsto. Niko nece da prizna da je "teska industrija" definitivno propala, jer je u njoj oko 300.000 radnika, vec se stalno ponavlja floskula o "sacuvanim kapacitetima". Cinjenicu da su oni mrtvi nije lako sakriti, pa se stalno roje predlozi kako da se ti "sacuvani kapaciteti" spasu.

U okviru propagande o "koraku u 21. vek", vec se ponovo protura ideja o nekom novom investicionom talasu, za koji se nigde ne vide izvori. Guverner Dragoslav Avramovic u svemu tome pokusava bar da se odupre savetnicima koji zagovaraju agresivniju emisiju dinara, koji traze da se vestacki pokrene investicioni talas i koji smatraju da se razvoj moze obezbediti "kontrolisanom inflacijom". No, u razgovoru s njim stice se utisak da ni on sam nije siguran kakve ce politicke odluke u vrhu danasnje vlasti biti donete.

Dimitrije Boarov (AIM0