KRCMA KAO SUDBINA: HUMORISTICKA SERIJA "SLOZNA BRACA"

Triler na balkanski nacin

Muslimanska so, srpski krompir i hrvatska kava, a izmedju "tajanstveni predmet" koji ce jednom "entitetu" omoguciti da nadjaca druga dva. Komedija preblizu ratnoj drami, a o psovkama da se i ne govori.

AIM, Beograd, 8.2.1996.

Televizijski gledaoci u Sloveniji i Hrvatskoj imace uskoro priliku da vide humoristicku seriju "Slozna Braca", u produkciji Televizije Srbije, cije se emitovanje u SR Jugoslaviji upravo primaklo kraju. Prema informaciji dobijenoj od Dragoslava Ilica iz UFA Media, koproducenta i izvrsnog producenta serije, uspesno se privode kraju pregovori sa TV stanicama u Sloveniji i Hrvatskoj koje su pokazale zainteresovanost za sedmodelni serijal, a promotivna kaseta sa insertima upravo je na putu ka potencijalnim prikazivacima.

U opisu "Slozne Brace" valja poceti od toga da je njihov scenarista, jedan od tri reditelja (uz Olega Novkovica i Nikolu Pejanovica) i jedan od glavnih glumaca dr Nele Karajlic, spiritus movens nekadasnjih sarajevskih "nadrealista". Ko je nekad redovno pratio "Top listu nadrealista", moze sada da pretpostavi kako izgleda nova verzija "novog primitivizma". U pitanju je drugacija TV forma, a ne vise kolaz numera, cvrsca struktura teksta i radnja s elementima trilera, ali je tip humora isti. On se hrani lokalnim bosanskim mentalitetom i govorom, parodira njegove stereotipe, inspirise se politickim aktuelnostima i ironicno ih izostrava. A kako kod dr Neleta Karajlica i drugova sale nikad nisu bez dubljeg znacenja i smisla, ne samo za dobro uocavanje fenomena sadasnjice vec i za anticipaciju buducnosti, "Slozna Braca" tematski pocivaju na predvidjanju zbivanja u Bosni, u poratnom miru.

Snimljena pre no sto su zvanicno, u Dejtonu, iscrtane granice i ustrojena drzava "jedna cela iz dva dela", serija uzima za mesto dogadjanja nekoliko stotina kvadratnih metara nicije, neutralne teritorije pod kontrolom Ujedinjenih nacija, tu smesta kafanu "Slozna braca" (gazde su, da li slucajno, Muslimani) i u nju dovodi predstavnike sva tri "entiteta": da koegzistiraju, da trguju medjusobno solju, krompirom, kafom, i da jedni drugima iza ledja smisljaju sitnije (i krupnije) podvale. Zaplet tece oko nekog "tajanstvenog predmeta" koji bi trebalo svaki cas da stigne. Niko ne zna sta je to u stvari, ali se svi dovijaju da to dobiju jer, navodno, donosi neverovatnu prednost u odnosu na ostale, 'ajmo reci, komsije.

Triling naciona zastupljen je u prici preko nacionalnih tandema unutar kojih su medjusobni odnosi takodje zahvalan izvor humoristicke interpretacije. Srbi su inace, kao fol, drcni, hrvatska omladina ugladjena, a muslimanski predstavnici usecereno dvolicni... Glumacki je (pa mozda stoga izgleda da je i spisateljski) najbolje izveden muslimanski tandem u kome Vladimir Savcic Cobi i Goran Sultanovic kao Fiko i Cenga prosto briljiraju. U dramaturskom tretiranju oni su, medjutim, ravnopravni sa ostalima, svima se jalove planovi da prevare ostale, svi su podjednako izlozeni parodiranju i karikiranju. Upleteni su - jer su sami to trazili - stranci, pre svega "unproforci", pri cemu je nemacki narednik Urlihe Majnhof direktna parafraza na klasicni vec britanski serijal "Alo, alo".

Parafraza na sopstvene programe, dakle na seriju "Top lista nadrealista", ogleda se u "TV Dnevnicima" - sada su to "WTN vesti" - i kojima se izvestava sa terena i, zapravo, uspostavlja veza izmedju pojedinih epizoda. Na simbolicnom popristu, u balkanskoj krcmi, muva se uz to i mnogo pitoresknih i bizarnih tipova. Pojedini likovi zasnovani su na dosetkama i vicu.

Koliko su "Slozna braca" smesna publici ne moze se precizno utvrditi, ali odjeci nisu nimalo unisoni. Mahom mladjima dopadaju se "stosovi". Neoptereceni satiricnim i ironicnim slojevima i njihovom "ideoloskom" analizom, oni rado citiraju pojedine replike i ponavljaju "cake". Ozbiljniji gledaoci suocavaju se s moralnom dilemom. Sustina se tice cinjenice da je bosanski rat tek zavrsen i da nije ni umesno, a ni mogucno uspesno se saliti s dojucerasnjom nesrecom. Ima tu pijeteta prema zrtvama, pozivanja na meru i dobar ukus, uverenja da je rano za saljive kafanske igrarije...

Drugi problem nastaje iz otpora prema "nadrealistickom" humoru, bez obzira na njegov tematski predlozak. Iako nezlobiv, on je pun grubosti, galame, psovki. Daleko od svake suptilnosti, on ide na jake reci i jake gestove, maksimalno parodira, potencira kic, ne preza od kalambura. Stoga nisu pristigli samo prigovori na preterano psovanje, nego znaci nesklonosti ka ovako razuzdanom, naturalistickom i hrapavom humoristickom izrazavanju.

Dr Nele Karajlic primedbe i na odabrani sadrzaj i na upotrebljeni govor tumaci kao licemerje, tvrdeci da americki filmovi, zasnovani na nasilju, morbidnim egzekucijama, surovosti, i svakako, psovanju, ne bi bili toliko gledani, a bez protesta, da domaca TV publika zaista ima osetljivost kakvu pokazuje povodom serije. Kako se to ipak ne cini kao relevantan argument "odbrane", za recepciju serije sustinski je vazno priznavanje, prihvatanje i navikavanje na cinjenice iz zivota. A javna je tajna, kaze naime Karajlic, da je cak i u toku rata na vise mesta u bivsoj Bosni i Hercegovini postojalo nesto slicno kafani iz serije.

Jedan od zadataka serije, dodaje Karajlic, svakako je i to da se negativna tenzija mrznje spusti. Bez nje lakse je odlucivati o sopstvenoj buducnosti. A sta ce odluciti Srbi, Hrvati i Muslimani, pa to je pitanje nekih pregovora u nekoj kafani "Slozna braca"!

Autori smatraju da "Slozna braca" prolaze u SRJ u celini dobro, te su se pribojavali zescih kritika. Njih zvanicno i javno nema, kao sto se serija ne uzima kao primer "sarajevizacije" Beograda, a i to se s nekih strana moglo ocekivati. Naprotiv, misle autori, ona je jos jedan dokaz o sacuvanoj kulturnoj otvorenosti Beograda - uz prethodne projekte Radio-televizije Srbije iza kojih stoji urednik Slobodan Terzic, a stajao je, sto je presudno i svakako zanimljivo, tadasnji generalni direktor Milorad Vucelic: dokumentarnih serija "Bijelo dugme, posle dvadeset godina" i "Rokumenti", filma i TV serije "Podzemlje"...

Terzic, inace nekadasnji dugogodisnji urednik u Televiziji Sarajevo, objasnjava to ovako:

• Ako je ova Jugoslavija naslednica prethodne, ona ima pravo i na njeno duhovno nasledje, a tu je ono sto nije ni samo srpsko, ni crnogorsko, ni bosansko. Tu, bez sumnje, spadaju Bregovic, Kusturica, Karajlic i duh "Top liste nadrealista".

(AIM) Branka Otasevic