INTERVJU SA MAHMUTOM BAKALIJEM

O znacaju dejtonskog sporazuma za Kosovo i aktivnostima koje treba preduzeti u duhu odredjenih okvira u njemu, o potrebi integracije u Evropu, kompromisu srpskih vlasti i kosovskih Albanaca, za AIM govori danas nezavisan intelektualac Mahmut Bakali, poznat siroj domacoj i inostranoj javnosti i po tome sto je, kao dugogodisnji politicki lider, od strane tadasnjeg politickog vrha Jugoslavije, a nakon demonstracija kosovskih Albanaca 1981.g. "sklonjen" sa politicke scene Kosova.

BAKALI: Mislim da sporazum u Dejtonu ostavlja prostora za nase politicko angazovanje za ozivotvorenje politickog izjasnjavanja albanskog naroda za nezavisnoscu Kosova, za Kosovo republiku. Sporazum u Dejtonu treba da bude i za nas jedno od nasih politickih polazista, dakle jedan okvir koji treba ostvarivati ne samo zbog mirnog resenja konflikta u Bosni, vec i za pravedno resenje pozicije Kosova, uvazavajuci i izjasnjavanje i sremljenja albanskog naroda. Upravo zbog ovoga mi treba da krenemo sa novom politickom ofanzivom, sa politickim programom koji ozivljavanje politickog izjasnjavanja albanskog naroda postavlja u novi kontekst stvoren Dejtonom. Ubedjen sam da nase politicko delovanje od sada ne sme da ostane samo na retorici i poznatim uopstenim politickim frazama, vec to treba operacinalizovati i konkretizovati tako da to bude izraz nasih izjasnjavanja i stremljenja, ali i da bude uverljivo i podrzano od strane medjunarodne zajednice, kako bi Srbiju dovelo u poziciju da ne moze negirati i odbaciti nase pravedne zahteve.

AIM: Koji su po Vasem misljenju oblici daljeg politickog delovanja koji treba da vode u pravcu realizacije opredeljenja albanskog naroda na ovim prostorima?

BAKALI: Srbija vlada nad Kosovom silom, upotrebljavajuci mitiziranu istoriju (i mnoge neomitologizme) zajedno sa vojno

• policijskom silom, ali sa jasnim kolonijalistickim ciljevima: za podzemna i nadzemna bogatstva Kosova, za prosirenje i njenu geostratesku poziciju itd., a mi polazimo sa ustavnih pozicija koje je imalo Kosovo kao federalna jedinica bivse Jugoslavije, poziciju koju je Srbija srusila silom i kao glavni argument imamo etnicki kriterij koji je validan jos od biblijskih vremena, po onoj cuvenoj Solomonskoj metafori: "Cije su ovce, njegova je i livada"! Medjutim, osim ovoga postoji jos jedan znacajan faktor vladavine Kosovom od strane Srbije: borba za vlast unutar Srbije. U srpkoj politickoj filozofiji je stvoren jedan kriterij: ko vlada Kosovom moze da ima vlast i u Srbiji, ko gubi Kosovo, gubi i vlast u Srbiji! Mnogi mudri ljudi u Srbiji, a koji nisu ili nemaju ambicija za vlascu na razne nacine porucuju da je Kosovo izgubljeno za Srbiju. Medjutim to ce tesko reci Milosevic, jer se boji da bi time izgubio vlast koju je dobio i ojacao okupacijom Kosova, a to nece reci ni danasnja srpska opozicija jer odustajanje od vladavine nad Kosovom za nju znaci srah da nece doci na vlast u Srbiji. Dakle, mi na Kosovu smo postali talac borbe za vlast u Srbiji. Ovaj zatvoreni krug i upravo ovu poziciju taoca Srbije, mi treba da razbijamo na taj nacin sto za nase izjasnjavanje o nezavisnosti Kosova i njeno odvajanje od Srbije treba da privolimo i medjunarodni faktor, ali i neke od srpskih politickih snaga, prosto iz razloga sto necemo niti smo spremni da udjemo u rat sa Srbijom. Dakle, treba da pronadjemo neki prihvatljivi kompromis za obe strane, ali ne odustajuci od opredeljenja albanskog naroda. Ja se nadam da na ovaj nacin, kao i sa povecanim pritiskom medjunarodne zajednice na Srbiju, moze se dostici zadovoljavajuce optimalno resenje. Povecani pritisak medjunarodne zajednice na Milosevica i ostale srpske politicke snage je neophodan, jer bi oni u tome pronasli "alibi" za priznavanje naseg opredeljenja o nezavisnosti Kosova od Srbije i kao uslov za razvoj, prospreritet i demokratizaciju same Srbije, kao i za mir u regionu.

AIM: Neretko se, medjutim, pominje vracanje autonomije iz 1974., kao prihvatljivo resenje za medjunarodnu zajednicu i za samu Srbiju, ali ocito ne i za Albance?

BAKALI: Evropeizacija i demokratizacija albanskog naroda ne moze se ostvariti bez njegove prethodno stecene nacionalne slobode, zasnovane na samoopredeljenju, ona se ne moze realizovati pod pazuhom Srbije, "srbizacijom" Kosova, bilo kakvom autonomijom pod jurisdikcijom Srbije. Jer, bilo kakav prefiks da se doda takvoj autonomiji ona ce biti autonomija Srbije, ona ce biti ili ce skliznuti u neku formalnu autonomiju. To ce se desiti i eventualnim resenjem koje se sada predlaze u vidu autonomije iz 1974. g., koja vise i nije ostvarljiva, niti je za Albance prihvatljiva, a niti moze biti polaziste za resenje pozicije Kosova. Resenje pozicije Kosova u vidu autonomije ne moze se opravdati ni toboznjim ocuvanjem mira i stabilnosti u regionu, jer danas ili sutra moze biti, a ja se plasim da bi ono i moglo biti, podstrek radikalizacije albanskog nacionalnog pitanja i pitanja Kosova, kao i da ce biti izvor buducih konflikata ne samo medju Srbima i Albancima, vec i sire na balkanskim prostorima. Ti izvori se danas mogu presusiti, radikalizacija i konflikiti i danas se mogu odstraniti, samo pravednim resenjem albanskog pitanja, a ne sa ostanjem Kosova kao autonomije u Srbiji.

AIM: Vi ste imali kontakata sa raznim americkim i evropskim delegacijama, razgovarali ste o mogucnostima i oblicima prevladavanja petogodisnjeg statusa kvo na Kosovu. U kom pravcu treba da se krecu angazovanja vodecih snaga na Kosovu, posle citave ove aktivnosti koju sada preduzima medjunarodna zajednica?

BAKALI: Ono sto moze biti novo u nasoj politickoj strategiji, oslanjajuci se na dejtonski sporazum, je povezano sa neposrednim angazovanjem SAD, NATO i Evrope u Bosni, kako bi nametnuli mir. Mislim da takvo angazovanje SAD u Bosni nije samo angazovanje koje ima samo znacenje "vatrogasaca" ili samo motivisana pretsednickim izborima u Americi, vec mislim da to predstavlja novu i dugorocnu geostratesku politiku SAD na Balkanu, sa ciljem da u potpunosti kontrolise Balkan, da nestabilni i konfliktuozni Blakan definitivno odvoji od orijenta, da ga pacifikuje i da ga okrene ka zapadu. Ako posle Dejtona to predstavlja novu americku strategiju u odnosu na Balkan, onda se i za pitanje nezavisnosti Kosova i za resenje albanskog nacionalnog pitanja otvaraju novi putevi i upravo tu sada treba usredsrediti i nase angazovanje i strategiju. U okvirima takve americke strategije za Balkan, cini mi se da bi bilo dobro i efektivno ponovno aktuelizirati nasa stremljenja ka nacionalnom ujedinjenju, polazeci ne samo od aspiracija i stogodisnjih borbi albanskog naroda za nacionalnim ujedinjenjem, vec i iz aspekta interesa SAD i Evrope da upravo na albanskom faktoru pronadju jaku tacku oslonca za njihovu strategiju na Balkanu, a ne samo da se oslanjanju na faktor sadasnje albanske drzave koja kao "polu Albanija" (Kadare), ne moze biti njihova stabilna i dugorocna potpora samom cinjenicom da se u njoj obuhvata samo pola nacije i albanskih teritorija, dok ostala polovina ostaje okupirana i nemirna. Ako se u americkoj i evropskoj strategiji na Balkanu uporno zastupa princip nemenjanja postojecih granica i na Balkanu, onda treba insistirati na priznavanju prava na samoopredeljenje polovine albanskog naroda na prostorima bivse Jugoslavije, uz uvazavanje izjasnjavanja albanskog naroda za nezavisnom republikom Kosovo, uvazavanje opredeljenja albanskog naroda u Makedoniji, Crnoj Gori i Presevu, Bujanovcu i Medvedji.

AIM: Danasnje kosovsko vodjstvo odlucno insistira na realizovanju referendumskih opredeljenja, nezavisno Kosovo otvoreno u odnosu na Srbiju i na Albaniju. Kako bi trebalo da izgleda Kosvo u skladu sa izrazenim zahtevom albanskog naroda i okvirima koje odredjuju vizije o buducnosti Balkana?

BAKALI: Ono sto moze biti novo u nasim politickim opcijama i sto je u saglasnosti, a ne suprotno sa stremljenjima albanskog naroda za slobodom, demokratijom i nacionalnim ujedinjenjem je da ne insistiramo na nekoj neutralnosti (getoizaciji), vec da izrazimo spremnost da kao slobodni, nezavisni i suvereni, oslanjajuci se na samoopredeljenju, da prihvatimo integracije sa drugima, u sirim entitetima koji su deo regionalnih i evropskih integracija, ali ne nove imperije ili neki novi jugoslovenski integralizam. Na ovome se zasnivaju i ideje Adema Demacija izrecene u njegovom intervjuu u vezi sa nasim eventualnim integracijama u sire balkanske entitete. Tim integracijama nikako ne mislim na neku ponovnu obnovu bivse jugoslovenske federacije, jer je ona sada vec nemoguca i nepotrebna. Ne mislim isto tako ni u obicnoj integraciji Republike Kosovo u sadasnjoj federaciji. Vec mislim da bi integrisanje Republike Kosovo u nekoj uniji, konfederaciji ili federaciji nezavisnih drzava, kao deo evropskih integracija, bez hegemonisticke dominacije Srbije, moglo biti prihvatljivo i da bi to bilo pragmaticno resenje, istina uslovljeno, ali i lakse prihvatljivo kako za svet tako i za Srbiju, a ne bi bilo u suprotnosti sa izjasnjavanjem i aspiracijama albanskog naroda. Medjutim, ova opcija bi bila prihvatljiva za nas samo ako lavina implementacije sporazuma u Dejtonu obuhvati i transformaciju same sadasnje jugoslovenske federacije reorganizujuci celokupni prostor sadasnje jugoslovenske federacije i koji bi omogucavao neka druga dopunska resenja oko prava na specijalne odnose Republike Kosova sa susednim drzavama tj. sa Albanijom i Makedonijom, gde zivi veci deo albanskog naroda na njihovim etnicnim teritorijama. Dakle, ova opcija ne predstavlja obicnu integraciju Kosova u sadasnju jugoslovensku federaciju, vec podrazumeva i krupne promene u njoj uz ocuvanju njenog teritorijalnog integriteta, kao deo nase strategije za razgovore sa amerikancima i ostalim relevantnim evropskim faktorima, kao i za pregovore sa srpskom stranom uz posredovanje amerikanaca ili nekog drugog autoritativnog medjunarodnog faktora. Mislim da na ovaj nacin mozemo nekako izaci iz ove teske situacije koja moze da ostavi lose vekovne posledice, i da se sa novom ofanzivom i jednom obogacenom politickom strategijom oslobodimo od neplodne politicke retorike, da izadjemo iz ovog zatvorenog kruga u kome se nalazimo.

AIM: Kada govorite o predlogu Adema Demacija, koliko ima zajednickih elemenata u onome sto on misli da je mozda neko resenje i ideja koju ste Vi barem do skoro zastupali o republici Kosovo u okviru Jugoslavije. Kako bi po Vama trebalo da izgleda takva republika?

BAKALI: Nisam zastupao misljenje da Kosovo bude republika u okviru Jugoslavije, vec u okviru izmenjenih ukupnih odnosa u granicama sadasnje jugoslovenske federacije. Naravno takav entitet bi mogao biti otvoren za pristup i drugom nezavisnim drzavama Balkana, a ne samo onih koji su u okviru sadasnje jugoslovenske federacije. U makakvoj se varijanti nasla resenja za takve balkanske integracije nezavisnih drzava, Kosovo bi kao nezavisna republika mogla biti jedna od njih. Stoga, ne vidim sustinske razlike izmedju ovoga sto ja kazem i sto je izneo Demaci.

Tahire Govori AIM Pristina