KRSENJE PRAVA UZ BLAGOSLOV VLASTI

Sastanak nevladinih organizacija za zastitu ljudskih prava u Beogradu

AIM, Beograd, 3.2.1996.

Predstavnici nevladinih organizacija za zastitu ljudskih prava iz Beograda, Podgorice, Pristine i Novog Pazara, na prvom zajednickom sastanku, odrzanom u Fondu za humanitarno pravo u Beogradu, dogovorili su se o novoj formi rada. Rec je o osnivanju komisija koje ce se baviti pitanjima krsenja ljudskih prava na Kosovu, Sandzaku i zastitom zenskih prava.

• Imam utisak - istakla je Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo - da ce se kroz tu formu rada preko komisija moci da izvrsi veci pritisak na vladu i drzavne organe, koji su, u krajnjoj instanci, odgovorni za svako nepostovanje, ogranicavanje i ugrozavanje ljudskih prava.

Rad ce prvo poceti komisije za Sandzak i Kosovo, jer je tamo, kako napominje Natasa Kandic, "krsenje ljudskih prava alarmantno i trazi stalnu paznju nevladinih organizacija".

Kao jedan od ekstremnih primera krsenja ljudskih prava naveden je slucaj otmice u Strpcima u martu l993. godine, kada je iz voza 671 oteto, kako tvrde u crnogorskom Helsinskom komitetu za ljudska prava, najmanje l9 ljudi (l8 muslimanske i jedan hrvatske nacionalnosti). Formalno pokrenuta istraga je praktico obustavljena u junu iste godine. Ovoj otmici je prethodila otmica u Sjeverinu. Tom prilikom, iz autobusa je izvedeno l7 lica muslimanske nacionalnosti. Ni nakon tri godine od ovog dogadjaja nema zvanicnog saopstenja niti izjave komisije koju je tada specijalno formirao tadasnji predsednik SR Jugoslavije Dobrica Cosic.

Po misljenju Natase Kandic, svi ovi slucajevi imaju nekoliko zajdnickih karakteristika koje daju matricu po kojoj se dogadjaju isceznuca i likvidacije. Posto sve otmice prati tortura, a zavrsavaju se likvidacijom ljudi, ima dovoljno elemenata da se kaze da je rec o planiranim ratnim zlocinima. Ima dovoljno podataka koji ukazuju, kako napominje Natasa Kandic, da te stvari nisu izvedene u samostanoj reziji paravojnih, ili nekih drugih formacija.

Sefko Alomerovic, predsednik Helsinskog komiteta za zastitu ljudskih prava Sandzaka, tvrdi da postoje podaci koji ukazuju na direktno ucesce vlasti u izvrsenju otmica Muslimana. Pored vec poznatih cinjenica o otmici u Strpcima, Alomerovic je dodao i nesto novo.

• Na skupu u Prijepolju kome prisustvuju dr Zoran Arandjelovic, tadasnji predsednik Skupstine Srbije i izvesni Ilic, nacelnik republickog MUP-a, predstavnici stranaka iz Priboja, opstinski celnici i rodbina nasao se i svestenik iz Rudog. Na pocetku sastanka, svestenik Starovlah ultimativno kaze da Muslimani pozovu Sefera Halilovica (jednog od komandanata vojske BiH) neka vrati cetiri oteta srpska borca, a da ce on za sat vremena dovesti otete ljude. Ni Arandjelovic, ni covek iz MUP-a, nisu pitali tog svestenika nista, a nisu se ni iznenadili njegovim ultimatumom - kaze Alomerovic.

Posto Zoran Arandjelovic nikada nije podneo izvestaj sa tog skupa, niti objasnio otkud svestenik iz Rudog, kao strani drzvljanin, moze da postavlja ultimatume, to po misljenju Sefka Alomerovica, nije uradjeno bez ucesca vlasti.

Adem Demaci, predsednik Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu, u sali je sebe nazvao predsednikom "Odbora za naricanje", posto smatra da u Odboru nisu u stanju da stite ni sami sebe, a kamoli ljude na Kosovu. Zbog toga je gotovo pola miliona Albanaca napustilo zemlju, a skoro svake godine od policijske torture umire oko 2O njegovih sunarodnika. "Mi samo registrujemo te slucajeve i obavestavamo domacu i svetsku javnost o tome da se sva krsenja ljudskih prava vrse u formi nacionalnog ugnjetavanja Albanaca", istice Demaci.

U okviru krsenja ljudskih prava u autokratskim i nedemokratskim rezimima na prvom udaru su aktivisti organizacija za zastitu ljudskih prava, pa ce se ovdasnje organizacije svojom akcijom prikljuciti inicijativi OUN. Naime, jos pre deset godina UN su pokrenule ideju o deklaraciji koja se tice odnosa prema aktivistima i organizacijama za zastitu ljudskih prava. Ovi standardi bi trebali da budu pretoceni u zakone tih zemalja. Ocekuje se da ce ova deklaracija biti usvojena na sledecem zasedanju Generalne skupstine UN. Iako deklaracija nije sama po sebi pravno obavezujuca, ako je usvoji veliki broj zemalja, bice to snazan moralni i politicki pritisak, napominju u nevladinim organizacijama za zastitu ljudskih prava.

(AIM) Vesna Bjekic