POPRAVI SLIKU, PA KRENI

Srpski politicki blok BiH

Nameran da utice na ishod politickih izbora u RS, srbijanski rezim je pojacao TV relej na Fruskoj gori, kako bi pojacao signal u BiH. Kampanja je, dakle, otpocela

AIM, Beograd, 30.1.1996.

Malo sta se u prezasicenoj srbijanskoj politickoj carsiji tako dobro primilo, kao sto je tema o zameni na politickom vrhu bosanskih Srba. U tom dokonanju jedina realno utemeljena konstanta bio je uticaj srbijanskog predsednika Slobodana Milosevica na prekodrinske Srbe, pa su u komforu koji pruzaju previdi, na mestu "novog Slobinog Karadzica" prodefilovali Nikola Koljevic, clan predsednistva u paljanskom rukovodstvu, Momcilo Krajisnik, predsednik Skupstine, te Nenad Kecmanovic, banjalucki gradonacelnik Predrag Radic...

Istina, racunalo se i sa jos jednom "konstantom": nemilosrdnoscu koju Milosevic pokazuje u obracunu sa svojim protivnicima. A Milosevic i Karadzic su protivnici od aprila

1. godine, kada je lider bosanskih Srba odbio Vens - Ovenov mirovni plan za Bosnu. Jedini covek koji je Karadzica mogao da ukloni efektno, jednim potezom, bio je nesumnjivo uticajni, u Srba omiljeni i od Milosevica pocetkom proslog leta podrzani general Ratko Mladic. Mladic tu sansu nije iskoristio i sada je sa Karadzicem u istom camcu bez kormilara. Sva ostala imena koja su se spominjala kao zamena za Karadzicu bila su u opticaju dok su postojala strahovanja da ce rukovodstvo bosanskih Srba odbiti saradnju na implementaciji mirovnog sporazuma o Bosni.

Kako su, medjutim, ti strahovi prevazidjeni, politicka netrpeljivost je izgubila u naboju, i iz personalne ravni pretocila se u ravan medjustranacke politicke utakmice. U novoj realnosti visestranackih izbora, koji su - prema verodostojnim zapadnim izvorima - predlozeni za polovinu juna, ono direktno pitanje srbijanske politicke carsije - "Ko je novi Slobin Karadzic" moralo je da se preformulise i glasi - "Koga ce Milosevic podrzati u izbornoj utakmici?" Vec sada je izvesno da ce medju Srbima u Bosni glavnu bitku voditi vladajuca, Karadziceva Srpska demokratska stranka (SDS) i Socijalisticka partija Republike Srpske (SP RS).

Ova prva, do sada najuticajnija stranka medju Srbima u Bosni, vec je predstavila i sebe i svoje rezultate. Od tih rezultata, ostvarenih i uz nesebicnu pomoc beogradskog rezima, Srbima u Bosni i sire vrti se u glavi. Da bi se distancirao od takvih rezultata, beogradskim rezim, nameran da prikaze novi i lepsi lik, u Banjaluci osniva SP RS, koja je uz organizacionu i finansijsku pomoc Beograda, sa novim, nekompromitovanim imenima, iako van parlamenta, postala najjaca opoziciona stranka u RS i glavni konkurent vladajucoj SDS.

Instalirajuci sestrinsku partiju u Banjaluci, Milosevic je imao na umu da Banjalucka regija i cela bosanska Krajina raspolazu najbogatijim demografskim, materijalnim, kulturnim i intelektualnim potencijalom. Uz to, rec je o sredini osetljivoj na socijalnu nepravdu. Ova osobina Krajisnika ocitava se u istoriji, u onoj novijoj snaznim partizanskim pokretom, a u najnovijoj vojnom pobunom "Septembar '93", kojom su manipulisale razne "sluzbe", ali koja je u sustini bila socijalnog karaktera. Rec je, dakle, o sredini prijemcivoj na prefiks koji asocira na socijalizam i koja ce, po svemu sudeci, biti socijalno korumpirana.

Jer, predsednik SP RS, Dr Drago Ilic u intervjuu beogradskoj "Politici" od 29. januara, posle primedbe da je hrana u Banjaluci vrlo skupa, najavljuje da ce se u okviru Partije razmotriti mogucnost da se "preko preduzeca i organizacija, koji su dostojni poverenja, ostvare te akcije da se narodu pomogne sa vise jevtinije hrane. O tome ce nasi ljudi razgovarati u Beogradu sa predstavnicima vlade, Komore i sa firmama", kaze Ilic. Ovaj stranacki prvak zakljucuje da su vladajuca partija u Srbiji (SPS) i partija koju on vodi vrlo bliske, "cak da je to u stvari jedna partija"... "uz uvazavanje razumljivih razlika i okolnosti".

Tako ce, "uz razumljive razlike i okolnosti", Dr Ilic na promociji u Brckom izjaviti da su otvorena vrata za ujedinjenje RS i Srbije, a Slobodan Milosevic dan kasnije, u Beogradu, da ce Srbija podrzati stabilnu Bosnu! Paradoksalno, ali na prostoru u kome je politicka vestina isto sto i umece sisanja ljudskog stada, jedinstvo dveju socijalistickih partija sa dve razlicite obale Drine malo sta tako dobro ilustruje kao sto su dijametralno suprotne izjave glede Bosne.

Osim prijemcivosti za parole o socijalnoj pravdi, severozapadna Bosna je u ratu dokazala i opozicioni kvalitet. Tokom svih godina na relaciji Banjaluka - Pale postojala je napetost izazvana metropolitanskim ambicijama najveceg krajiskog grada, ali i neosetljivoscu Karadziceve ekipe za regionalne posebnosti. Otud, nije cudo da su se sve znacajne opozicione pertije registrovale u Banjaluci. Uostalom i opozicionu parlamentarnu grupu u RS, poznatiju kao Nezavisni poslanicki klub ili "Dodikova grupa", cinili su skljucivo poslanici iz opstina sa severa, pocev od Bijeljine, preko Laktasa, pa do Banjaluke.

"Dodikova grupa" prerasla je krajem januara u Stranku nezavisnih socijaldemokrata na cijem je celu Milorad Dodik, najglasniji Karadzicev protivnik iz samog sistema vlasti. Nezavisni socijaldemokrati krenuli su snazno, sa 22 opstinska odbora, stranackim novinama i politickim kapitalom sticanim u dve godine oponiranja u parlamentu - od onog trenutka kada je Karadzic odbio i mirovni plan tzv. "kontakt grupe" medjunarodne zajednice.

U razgovoru za AIM Dodik istice da je jedan od najvaznijih zadataka stranke angazman u ocuvanju mira u BiH i, u atmosferi mira, socijalno zbrinjavanje ljudi unesrecenih ratom. Sef nezavisnih smatra da u RS nema stranke koja moze odneti apsolutnu vecinu. "Bice to nadmetanje levog i desnog bloka", misli Dodik, stavljajuci na desno krilo Srpsku radikalnu stranku (SRS) i SDS, a na levo socijaliste, svoje socijaldemokrate i liberale.

Nevelika Liberalna partija Banjaluke koju predvodi banjalucki profesor filozofije dr Miodrag Zivanovic deluje pomalo egzoticno u ovom vremenu. Na politickoj sceni se pojavljuju kao multietnicka partija emancipovanih ljudi, pretezno intelektualaca, da bi ih rat potom etnicki skoro unifikovao i intelektualno osiromasio. Uz to, vecina clanova je bila mobilisana u srpsku vojsku, tako da se rad Stranke tokom rata svodi na pisma protiv rata i rezima sa Pala koja je Zivanovic pisao beogradskim liberalnim medijima onda kada bi dobio odsustvo. Danas liberali imaju politicke ambicije i prilicno praznu kasu, koju veciti optimista Zivanovic ne smatra hendikepom jer, poverava agenciji AIM, oni imaju politicke ideje. Rec je o razvojnom programu koji ce, uz oslonac na inostrani, italijanski i francuski kapital, nositi privatnici, clanovi stranke.

Na desnom politickom krilu nema tajni - privatizacija je ekonomski program, a ideoloski je redukovan na srpstvo, pod cime se podrazumeva rad na "sto brzem ujedinjenju srpskih prostora". Kako je red, po ugledu na srbijansku politicku scenu, i u RS- prostoru guzvu pravi nekoliko radikalnih stranaka. Najjaca, Seseljeva, radikalnim kadrovskim promenama poprilicno je dezorijentisana, najnovija, koju predvodi naftas Branko Djukic nema politickog i organizacionog potencijala, a autenticna banjalucka, koju predvodi Dubravko Prstojevic, nema para.

Posle Seselja i Milosevica, koji su na politicki prostor bosanskih Srba usli u toku rata, sve su prisutniji i oni za koje jedan srpski borac, u jesen 1992, tokom ofanzive na Bosanski Brod rece da, sto se njega i njegovih tice, "ti Djindjici, Draskovici, Kostunice... ne smeju da predju Drinu, jer bi ih narod lincovao". Drinu je prvi presao sef Demokratske stranke (DS), Djindjic, za njim predsednik demokratske stranke Srbije (DSS), Kostunica, dok Vuk Draskovic, vodja Srpskog pokreta obnove (SPO), jos okleva. Demokratska stranka vec dugo najavljuje odlucan politicki pohod, ali u tajnosti drzi glavna imena. Kostunica nema nameru da osniva prekodrinsku filijalu i pruza podrsku "partijama koje ce raditi na ujedinjenju sa SRJ". SPO se opredelio za kombinovan rad. Portparol ove partije Ivan Kovacevic kaze za AIM da su oni osnovali nekoliko odbora, uglavnom u Hercegovini, istocnoj Bosni i Bijeljini, dok ce na podrucju Banjaluke podrzati neke svoje favorite.

Kada se uzme izjava liberala Miodraga Zivanovica, data beogradskom radiju B 92, kojom kaze kako ceni liberalni zaokret SPO, kao i doslednost ove partije u antiratnom gardu, te njenu podrsku celovitoj BiH, onda postaje jasno na koga SPO racuna u Banjaluci i bosanskoj Krajini. Po Ivanu Kovacevicu, osnovni problem srpskog glasackog tela bice da u svakodnevnom kameleonstvu politicara i partija prepozna prave namere. Poslednji broj "Srpske reci", glasila SPO, donosi otvoreno pismo sefa partije Vuka Draskovica "Srbima u RS i BiH" kojim ih upozorava na oprez u politickom izboru.

Politicka utakmica u RS se zaostrava. Medjutim, odgovor na pitanje ko ce biti prvi medju bosanskim Srbima jos uvek se odlaze. Pri tome, zagonetka oko kandidata kojeg ce predloziti SDS malo koga golica. Po pravilu se tipuje na Momcila Krajisnika. Od partijskih prvaka sa levog krila se saznaje da ce njihove partije imati posebne liste ali "zajednicku platformu kritike aktuelne vlasti i verovatno zajednickog predsednickog kandidata". Izvori bliski socijalistima kazu da im je beogradski sef ostavio odresene ruke u izboru predsednickog kandidata, uz preporuku kako je "jedino bitno da taj bude Krajisnik od renomea".

Tako se banjalucki gradonacelnik Predrag Radic po drugi put pojavljuje u kontekstu price o "novom Slobinom Karadzicu". Njegovi prijatelji kazu da je on u tu pricu i pristao da udje, ali napominju kako se "sa Radicem nikad ne zna dokraja".

Sa beogradskim rezimom nema tajni. On nista ne prepusta slucaju. Na Fruskoj Gori, na repetitoru RTV Srbije pojavili su se neki strucmnjaci ciji je zadatak da RTV signal koji pokriva jedan deo Srbije, upere malo i prema narodu u Bosni, kako bi Srbi tamo mogli bolje da vide i cuju sta misli i sta govori matica. Kampanja zapocinje popavljanjem slike.

(AIM) PERICA VUCINIC

Antrfile:

ISTINA, KAO SO NA RANU

"Srpska rec", glasilo SPO, donosi otvoreno pismo sefa partije Vuka Draskovica "Srbima u Republici Srpskoj i BiH". ..."Vi, braco i sestre, danas nemate veceg dusmanina od gluposti i krvavog sverca vasim neopisivim postradanjem. Sverceri vasom krvlju su vas lagali i jos vas lazu. Ne slijedite ih, molim vas. To je put bez povratka. Napregnite se vi tamo, a mi cemo ovamo, da sa svih komandnih polozaja uklonimo kolovodje i vaseg i naseg, dakle skupnog srpskog potonuca, poraza i srama... Dokazujuci nemogucnost pomirenja i zajednickog zivota, oni dokazuju da ovaj rat nije bio nepotreban i besmislen. Njima je jasno da cete ih pitati zbog cega ste ginuli i postradali, ako se, poslije svega, mora i moze zivjeti zajedno... Upravo je obrnuto. Ili ce, opet, biti zajednickog zivota, ili zivota za Srbe u Republici Srpskoj, kao ni u onom drugom dijelu BiH, nece biti... Ne slijedite ih, molim vas. To je put bez povratka"... porucuje, izmedju ostalog, Vuk Draskovic.