SA PENZIONERIMA I NEZAPOSLENIMA NA IZBORE

Bivsi komunisti napustili Drnovsekovu vladu

Devet meseci pre redovnih parlamentarnih izbora u Sloveniji sasvim neocekivano Udruzena lista socialdemokrata Janeza Kocijancica napustila je vladajucu veliku koaliciju Drnovsekovih liberalnih demokrata i Peterleovih hriscanskih demokrata i krenula o redove opozicije. To se desilo posle parlamentarnog glasanja o novom penzijskom zakonu, po kome se - protiv volje penzionera kao i udruzene liste (stranke, koja je nasledila SK) - smanjuju troskovi za penzije za osam do devet milijardi tolara (oko 80 milijona DM). Na glasanju je udruzena lista glasala protiv tog predloga, a samo pet minuta kasnije premier Drnovsek je u parlament doneo predlog o razresenju ministra za privredu Maksa Tajnikara, koji je inace clan udruzene liste. Spomenute dve odluke ministarskog predsednika Drnovseka bile su kap koja je prelila casu strpljenja udruzene liste, cije rukovodstvo je vec naredni dan (u petak,26.januara) odlucilo da napuste vladu.

Iako su dan ranije tu mogucnost vec najavili, premier Drnovsek i vecina liberalnih demokrata u to nisu verovali. Naime, slovenacka takozvana "velika koalicija", koja je udruzivala levicu,centar i desnicu ima po samoj prirodi stvari velike poteskoce u uskladjivanu vec od samog pocetka svoje zajednicke vladavine, tako da se cesto govorilo o mogucnostima da ova ili druga stranka napuste vladu. Treba naime uzeti u obzir da se radi o tri stranke sa veoma razlicitim programima pa i ciljevima. Samo velika politicka vestina premiera Drnovseka i ogromna zelja hriscanskih demokrata po ministarskim foteljima uspevala je odrzavati zajedno tu cudnu trojku dobre tri godine. Udruzena lista socialdemokrata je bila u toj koaliciji nesumljivo najverniji i najcvrsci partner liberala, koji imaju vecinu. Drnovsek se kod svakog svog predloga koji jedosao u parlamentarne klupe moga potpuno pouzdati u Kocijancicevu stranku, ali se zato nikad nije znalo hoce li Peterleove hriscanske demokrate glasati "za" ili "protiv" predloga vlade, u kojoj imaju znacajna mesta i sami. Ali Drnovsek je hriscanskim demokratama oprastao i najnemogucije poteze, koji bi u svakoj normalnoj vladi bili dovoljan povod da ih se izbaci iz koalicije. Zasto je bio mnogo ostriji prema udruzenoj listi, koja nikad nije bila neposlusna, osim sada u slucaju penzionera, tesko bi rekli. Svakako udruzenu listu tereti etiket "bivsih komunista" , koji im svakom mogucom prilikom rado zalepe tako hriscanske demokrate kao i sva ostala opozicija, koja je u Sloveniji sva desne orientacije. Ali to i ne bi bilo toliko vazno, jer svi koji dobro poznaju slovenacku politicku scenu, mogu slobodno reci kako udruzena lista ima stvarni karakter jedne savremene socialdemokratske partije i da su stare komunisticke osobine u maloj meri prisutne samo jos kod nekih starijih clanova, koji i nemaju neke funkcije u stranci. Problem je vise u tome, da desnica stalno prebacuje Drnovseku bivse komuniste i u svojim istupanjima u inostranstvu, pa nekima vani to i zaista smeta. Tako je Drnovseku, koji najvise brine bas o svom imidzu vani, mnogo vise stalo do hriscanskih demokrata, koji mu bas nisu mnogo simpaticni, nego do Kocijancicevih socialdemokrata.

Ali sve to i ne bi bilo tako znacajno da ove godine nisu parlamentarni izbori i da je vec krajem prosle godine polako pocela stranacka predizborna kampanja. Odluka Drnovseka da oduzme svakom slovenackom penzioneru u proseku oko 1500 tolara (16 maraka), a moguce i vise, inace ne bi znacila mnogo ali ove godine je to los politicki potez. U Sloveniji ima oko 470 hiljada penzionera, sto je za narod od dva miliona veliki procenat birackog tela. Udruzena lista je toga svesna i zbog toga podrzava sve interese tog dela stanovnistva kao i interese vise od 12o hiljada nezaposlenih. Njena borba za socialna prava bit ce sada, u opoziciji i mnogo efikasnija, jer do sada je upravo ministarstvo za rad i socialna pitanja vodila ministarka Rina Klinar, koja je clan udruzene liste. Samim clanstvom u vladi bili bi u svojim nastojanjima ograniceniji nego sada, tako da im je Drnovsekova odluka dosla kao kec na jedanaest.

Mozda je to hteo cak i Drnovsek. Naime, ministra Tajnikara je zamenio u trenutko kad je njegovu smenu trazila opozicija, pre svega Janez Jansa i njegova stranka. Na tom mestu treba naglasiti da je je Slovenija za vreme vodjenja privrednog ministarstva belezila 4,8 postotni privrednu rast i veoma niski stepen inflacije, za sta je sigurno zasluzan in dosadasnji ministar Maks Tajnikar. Jansini socialdemokrati (SDSS) su uprkos tome vec proslog novembra dali iniciativu za interpelaciju o radu i odgovornosti ministra Tajnikara. Zamerali su mu da je u aferi sa mariborskom tvornicom automobila TAM presao svoja ovlastenja sa svojim potpisom na garancijskom ugovoru izmedju TAM-a (preko Srbina sa Kipra Zarica) i ruskim partnerom, koji je kupio mariborske autobuse. Zbog ucesca posrednika Zarica bi po jansi navodno krsio i embargo protiv Srbije. Vlada je doduse demantovala osnovnu tacku interpelacije, sa argumentacijom da Tajnikar nije potpisao nikakvih obaveza, ali ocito nije bila sposobna da odbije sve napade opozicije kao i hriscanskih demokrata. U parlamentarnim kuloarima culo se cak i to da je Peterle samo dva dana pre izlaska udruzene liste iz koalicije nudio Drnovseku cak svoje glasove kot penzijskog zakona samo da se resi "crvenih".

Posle izlaska udruzene liste iz vlade premier Drnovsek ipak izgleda uvredjeno. Iz dobro obavestenih izvora saznajemo da je Kocijancicu prebacio kako liberalnoj demokratiji svojim odlaskom zabijaju noz u ledja. A zvanicno je na drzavnoj televiziji njihovu podrsku penzionerima oznacio kao "jeftinu demagogiju". Kocijancic mu je u listu Republika odgovorio : "Ako bi ja bio predsednik vlade ne bi se usudio davati takve izjave ako bi malo pre oduzeo svakom penzioneru po 1500 tolara. Tu se svakako ne radi o politickoj demagogiji, nego o sasvim realnom odnosu prema kategoriji ljudi kojoj nista nije poklonjeno. penzije naime nisu nikakav drzavni poklon vec rezultat zarade sa dugogodisnjim tvrdim radom."

Sve u svemu, odlazak udruzene liste za Drnovseka u datom trenutku znaci i trazenje trojice novih ministra. naime, umesto Tajnikara je vec izabrao dosadasnjeg generalnog direktora tvornice Lek Metoda Dragonju, a sada mora pronaci i tri ministre za rad i socialu, za kulturu i za nauku. Po svemu sudeci nece birati po stranackom kljucu, vec ce izabrati strucnjake. Ali to mu sigurno nece biti lako s obzirom na to da ce biti malo strucnjaka spremnih da idu u politiku samo za nekoliko meseci, koliko je jos do novih redovnih izbora. Janja Klasinc, AIM