TAKTICKI "TAJM-AUT" BEOGRADA

Zasto su odlozeni pregovori o smanjivanju naoruzanja u SR Jugoslaviji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

AIM, Beograd, 21.1.1996.

"SR Jugoslavija nije pripremila svoje podatke neophodne da se razgovara o kontroli naoruzanja i objasnila je da su u pitanju tehnicki razlozi"!

To je, prema svetskim agencijama (Rojter), izjavio neimenovani funkcioner OEBS-a, najavljujuci u isti mah i odlaganje zapocetih pregovora o smanjenju naoruzanja u SR Jugoslaviji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, koji su pregovori - pod nadzorom OEBS-a, a po u Dejtonu odredjenoj dinamici - imali da se nastave 16. januara u Becu.

Naravno da je tesko poverovati u to da aparat vlasti jedne drzave, pa bila ona i provizorij kakav je SR Jugoslavija, ne zna koliko i kakvih vojnih jedinica, koliko i kakvih borbenih sistema ima u vlastitim oruzanim snagama, niti ce iko poverovati u ne narocito srecno odabranu diplomatsku frazu "tehnickih razloga", koji su toboze sprecili jugoslovenske pregovarace da pripreme listu svojih trupa i naoruzanja, sto je bio nuzan uslov da bi se nastavili pregovori. Razlozi su, dakle, negde drugde i drugacije su naravi.

O tako delikatnoj stvari nije se oglasilo Ministarstvo vojno, niti Generalstab Vojske Jugoslavije, niti se mogla dobiti bilo kakva upotrebljiva informacija drugim kanalima javne komunikacije. Sto ce reci da je i ovaj tekst po zakonu nuznosti tragao za osloncima na alternativnim putanjama istrazivanja. I jedna od mogucih hipoteza jeste ona o - prevari! Koliko je verovatna?

Naime, prilicno je rasireno uverenje da ce sve tri strane u pregovorima pokusati da lazu i varaju, sto znaci da na pregovaracku pijacu nece izneti svu ubojnu robu svojih ratnih masinerija, pa da ce tu ko bude spretniji i vestiji bolje i proci. Uz to, ukazuje se na cinjenicu da su se za svo ovo ratno vreme po domacoj (a bogme i stranoj) stampi provlacili izvestaji o tome kako su Hrvatska i Bosna i Hercegovina nemilice krsile embargo na uvoz oruzja i kako su te drzave, dakako uz saznanje i blagoslov Amerike, uvezle neke velike kolicine ratnog materijala.

Ako bi se hipoteza o prevari mogla odnositi na sluzbene stolove u Zagrebu i Beogradu, na sarajevski ne bi, posto nema logickog uporista. Jer, da su Bosnjaci, barem u kolicinama vrednim pomena, imali, recimo, tenkove, oklopne transportere, ili tesku artiljeriju - oni bi ih i upotrebili u ratnim dejstvima, ne cekajuci da ih srpski i hrvatski tenkisti i tobdzije gadjaju do granice bukvalnog satiranja!

A sto se Srba i Hrvata tice, rekosmo, pomenuta igra je moguca, stavise i verovatna, mada donekle i iracionalna. Prevare i lazi jesu elementi prljave strategije primenjivane u ratovima na prostorima bivse Jugoslavije, te bi se i beogradsko uskracivanje liste sa prikazom vojne sile lako uklopilo u tu strategiju.

Medjutim, cemu to u casu kada predsednik Srbije zanje postdejtonsku slavu "kljucnog balkanskog pregovaraca", kad mu je i te kako stalo da se Srbija (SR Jugoslavija) vrati u medjunarodnu zajednicu, kad svoju medjunarodnu koperativnost potvrdjuje, evo, i konacnim pomilovanjem generala Vladimira Trifunovica i (istina nedorecenim) predlogom da se pokrene proces donosenja zakona amnestije neke (iako nejasno koje) kategorije mladica koji su svojedobno izbegli vojnu obavezu?

Ocigledno, nesto krupnije zulja ovdasnju civilnu i vojnu vlast, a ne bi bilo dobro ni bezbolno da sad budu uhvaceni u nekoj lazi u odnosu na becki prikaz domace vojne sile.

Po jednom anonimnom izvoru, Slobodan Milosevic bi, sa stanovista smanjivanja oruzanih snaga, mogao imati glavobolje i zarad svoje milicije, jer ona ne samo da je brojna (10 do 12 policajaca na 1.000 stanovnika, po cemu Srbija drzi neslavan rekord u svetu!), vec da je i opremljena i organizovana po principima vojne organizacije.

Jedan drugi izvor tvrdi da su ovdasnje obavestajne sluzbe, narocito vojna, u poslednje dve godine povezale svoje ratom i raspadom bivse savezne drzave pokidane konce i da su ponovo postale mocne na ovim prostorima. Utoliko pre, nije lisena logike hipoteza po kojoj su se domace obavestajne sluzbe docepale spiska sa kojim, najverovatanije, kao kontrolnim parametrom, raspolaze OEBS, odnosno predsedavajuci na pregovorima u Becu, norveski general Viglejk Ejde. Navodno, na spisku se nalazi i "nesto" sto su generali i politicari u Beogradu hteli da sakriju, te to "nesto" i nisu ubelezili u vlastitu listu pripremanu za becke pregovore! (Pa nije valjda da je Beograd, dok su drugi okolo, kako se tvrdi, uvozili oruzje, sedeo skrstenih ruku!).

U oktobru 1994, nakon vezbe RV i PVO na nebu iznad vojnog poligona nedaleko od Cente kraj Zrenjanina, kojoj je prisustvovao i ceo politicki vrh s Milosevicem na celu, komentator glavnog prestonog lista, "(p)ovlascen da saopsti", napisao je, izmedju ostalog, da su piloti "migova" (21 i 29), "orlova" i "G-4" preciznim gadjanjima i drugim borbenim vestinama "overili nove porudzbine za jos mocnije masine na jugoslovenskom nebu". Nije tajna s koje su strane "mocne masine" mogle da stignu.

U taj logicki sklop sasvim se uklapa nastavak izjave neimenovanog funkcionera OEBS sa pocetka ovog stiva, po kome je SR Jugoslavija zatrazila "dodatnih nekoliko dana, naglasavajuci pri tom da zeli da se pregovori nastave u duhu razumevanja". Ako je recena pretpostavka tacna, onda u tih "nekoliko dodatnih dana", koji isticu 23.januara za kada je zakazan nastavak pregovora, ekspertski tim SR Jugoslavije imao bi da udesi vlastitu pregovaracku listu tako da ona ne odstupa drasticno od kontrolne liste i da moze da izdrzi udar kritike bar na globalnoj ravni.

Dakako, broj varijabli u ovoj kombinatorici je veliki, pa bismo sledecih dana, nedelja i meseci mogli biti svedoci demonstracije novih trikova i vestina u taktickom nadmudrivanju dojucerasnjih ratnih takmaca ( jedan od njih, zvanicno, nikad nije bio u ratu!). Ali, tako ce se moci raditi sve dok vrhovne medjunarodne tutore ne izda strpljenje, a posle - zna se sta sledi. Zasad je SR Jugoslavija zatrazila "tajm-aut".

Stipe Sikavica (AIM)