PO ZAKONU I MIMO NJEGA

Novoimenovani Upravni odbor Radiotelevizije Srbije, po sastavu i nacinu izbora, najvise nagovestava kontinuitet uredjivacke politike koja ce i dalje biti diktirana iz jednog centra i sluziti propagandi aktuelne politike.

AIM, Beograd, 18.1.1996.

Kada bi u Srbiji postojali stvarni uslovi za medijski pluralizam i kada bi drzavna radio-televizija bila ono sto je u nekim razvijenim zemljama - osnovni instrument izrazavanja, razmene i suceljavanja razlicitih misljenja i legitimno razlicitih interesa, onda bi izbor Upravnog odbora te institucije bio vazna stvar. Ovako, on je samo jos jedan dokaz da vlast nema nameru da popusti izazovima demokratije, a opoziciji mogucnost za vezbe iz parlamentarne procedure i nagovestavanje volje da se jednoga dana ipak izbori za drugacije okolnosti.

Vlast je u rukovodstvo RTS izabrala onoga koga je htela. Uradila je to po zakonu koji je sama donela, odnosno po zakonu koji je donela Socijalisticka partija Srbije, onda kada je imala dvotrecinsku vecinu u parlamentu i kada su zasedanje napustili predstavnici opozicije. Ima, naravno, neceg sto i nije po zakonu, ali zar je to ovakvoj vlasti prvi put da ne postuje ni sopstvene propise? U pravu su poslanici opozicionih stranaka kada protestuju sto o sastavu Upravnog odbora nije konsultovan nadlezni odbor Narodne skupstine. Naime, drugi stav clana 23. Zakona o radioteleviziji kaze: "Upravni odbor je organ upravljanja i ima 17 clanova, koje imenuje Vlada Republike Srbije po pribavljenom misljenju nadleznog odbora Narodne skupstine Republike Srbije..."

Formalno, zakon je prekrsen. Stvarno, sta bi bilo drugacije i da je imenovanju odbora prethodilo izjasnjavanje nadleznog odbora? U tekstu pomenutog zakona, jednostavno, nema ni reci o tome da je takvo misljenje, za Vladu obavezujuce. Dakle, svi eventualni napori da se izabere sastav koji bi garantovao zakonom utvrdjenu nestranacku uredjivacku politiku RTS i obezbedio "istinito, blagovremeno, profesionalno i nepristrasno informisanje gradjana", sto je takodje zakonska obaveza, rezultirali bi samo polemikom koja je i ranije vodjena, ali posle koje su vlastodrsci terali po svome.

U sadasnjim okolnostima, kada je i delovanjem medija vazno vracati se u kakvo-takvo normalno stanje i forsirati ostvarivanje Dejton-pariskog mirovnog sporazuma, nema sanse da vlast ispusti iz ruku najbolju mogucnost predstavljanja sebe u boljem svetlu. Tako je i preimenovanje predsednika Upravnog odbora i izbor ministarke za kulturu Nade Popovic Pericic, zapravo nastavak koriscenja te sanse. "Eto, culi smo glas javnosti, pa za predsednika nismo postavili sefa policije", mogli bi da kazu. Time su, medjutim, i nehotice ucinili dve stvari: stavili prvog coveka kulture u situaciju u kojoj ne moze da uradi nista, osim onog sto bi radio i prvi covek policije, a drugo, nagovestili eksperiment koji je u uzim strucnim krugovima vec najavljen od "znalaca" iz Ministarstva za informacije. O cemu se radi?

Na perfidan nacin nasi zakonodavci vole da se predstave kao zagovornici primene savremenih zakonskih resenja modernih demokratskih drzava. U tome treba videti sustinu prethodnog predloga da ministar za unutrasnje poslove SRJ Vukasin Jokanovic, bude predsednik Upravnog odbora, sta je on, istini za volju, vec bio. Pomenuti "znalci" znaju da je u Velikoj Britaniji, na primer, a to je zemlja koja je cuvena po svom razvijenom i demokratskom komunikoloskom modelu, ministar unutrasnjih poslova covek koji u svom resoru ima i delovanje radiodifuzije, a njegove ingerencije prostiru se cak i na privatnu mrezu RTV stanica.

Tako bi "po ugledu" na najbolji inostrani primer i mi mogli da organizujemo neke stvari, culo se u strucnim krugovima vec odavno, a od predstavnika vlasti. Ali ovakvo zalaganje potpuno prenebregva cinjenicu da ministrar unutrasnjih poslova Velike Britanije nije prvi policajac ili nije samo to, da su tamo najvazniji unutrasnji poslovi: kultura, obrazovanje i informisanje i da za delovanje elektronskih medija, kako drzavnih, tako i privatnih, parlament donosi najvise akte koji garantuju slobodu i raznovrsnost informisanja. U takovoj praksi drzavni mediji su organizovani kao javni sektor, servis celog drustva, njihova nezavisnost i autonomija su sveta stvarl.

Novoizabrani odbor RTS je, kao sto je poznato, sastavljen u najvecoj meri od clanova ili simpatizera vladajuce stranke. Sem jednog, niko od clanova iz redova kulturnih i javnih radnika nije strucnjak za radio-televiziju. Ali, da ne bi bilo da i tu zakon nije postovan vlast se dosetila pa imenovala nekadasnjeg direktora TV Beograd, sada potpredsednika Nove Demokratije, Cedomira Mirkovica. Mirkovic je, inace, postao direktor TV Beograd polovinom avgusta 1991. u trenutku kada su smenjeni svi rukovodioci RT Beograd, koji su bili izabrani posle devetomartovskih dogadjaja. Sto se tice imenovanih predstavnika zaposlenih u RT Srbije, pored apsurda da i njih bira Vlada, svi su na odgovornim duznostima u RTS, a tu nije bilo promasaja.

Ovaj Upravni odbor ili neki drugi - u sadasnjem odnosu snaga, pri postojecem nivou svesti, sa vazecim zakonima i aktuelnom vlascu - sasvim je svejedno. Potrebam je ogroman napor da se okolnosti promene, ostalo ce doci po sebi.

(AIM) Rade Veljanovski