JEDINSTVENI PO PITANJU SUKCESIJE
SIZE Pored zajednicke zelje za sto skorije prikljucenje Evropskoj Uniji, Makedonija i Slovenija imaju identican stav i po pitanju sukcesije bivse Jugoslovenske federacije. - SR Jugoslaviji se ne osporava pravo na sukcesiju, ali joj se osporava pravo kao jedinstvenog sukcesora. Poseta slovenackog predsednika Makedoniji oznacava novi puls u medjusebnim, posebno ekonomskim odnosima, sto potvrdjuje i najava posete slovenaskog premijera.
AIM, Skopje, 19.01.1996
Da drzave koje su nastale nakon raspada bivse SFRJ imaju jos puno toga reci jedna drugoj, najbolje se moze ilustrirati kroz primer aktivnosti Makedonskog predsednika, Kiro Gligorova. Njegova poslednja aktivnost pre oktobarskog atentata, bila je poseta Beogradu, gde je bilo gost srpskog predsednika Slobodana Milosevica, dok je njegova prva drzavnicka aktivnost nakon tromesecnog oporavka bio susret sa Slovenackim predsednikom, Milanom Kucanom u Skoplju (15 januara).Da su dva predsednika imali puno toga razgovarati o bilateralnim, ali i o multilateralnim odnosima, najbolje se potvrdilo njihovim neobicno dugim izjavama pred domacim i stranim novinarima neposredno nakon ovih razgovora, ali da su ovi razgovori i sam ovaj susret odvija u jodj uvek osetljivo vreme na Alkanu vidjelo se po tome sto na ovom susretu (sa novinarima) nisu bila predvidjena novinarska pitanja.
Ono sto na neki nacin povezuje ova dva spomenuta susreta makedonskog predsednika jeste pitanje sukcesije bivse SFRJ, s tim sto je u odnosu na Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju, na prvom mestu pitanje medjusobnog priznavanja. Predsednici Makedonije i Slovenije su izjavili da po pitanju sukcesije imaju jedinstveni stav, te da cvrsto stoje na stanovistu Badinterove komisije da se bivsa Jugoslavija kao drzava raspala i da su sve drzave nastale na tlu bivse Jugoslavije naslednice te drzave. Oba predsednika su naglasili da za njih nije sporno da je jedan od naslednika i Srbija, odnosno SR Jugoslavija (Srbija i Crna GOra), ali da ona ne moze biti i jedini naslednik, te da je neprihvatljivo da se ove (ostale) republike smatraju secesionistima (od strane Srbije). Jedinstvenu dilemu koju su ostavili za kasnije resavanje jeste ono u vezi nacina resavanja naslednickog pitanja: hoce li se to izvesti putem medjusebnih razgovora direktinh naslednika ili ce to ici preko neke medjunarodne komisije? Istovremeno, predsednici najuznije i najsevernije bivse Ju-republike su se slozili da bi prvo resenje bilo najbolje.
Iako su poprilicno udaljene jedna od druge, Makedonija i Slovenija su i tokom "ratnog" perioda na sredisnjim prostorima bivse Jugoslavije uspevale da odrzavaju solidne ekonomske ednose, a nije izostajala ni dobra politicka saradnja. To potvrdjuje i cinjenica da je Slovenija 4 po redu trgovski partner Makedonije, iako je sa druge strane, za Sloveniju Makedonija na 7-mom mestu. Dve zemlje imaju dogovor o bescarinskoj razmeni, koji do sada nije bio puno ispostivan zbog nekoliko objektivnih razloga, medju kojima i taj sto je stepen razvijenosti dve zemlje vrlo nejednak, pa tako, po priznanju predsednika Gligorova, Makedonija ne moze ravnopravno konkurisati slovenackim proizvodima. Sto se tice ovog problema, Makedonski predsednik je predlozio etapno sprovodjenje ovog dogovora do 2000 godine, kada bi, po njmeu, moglo biti sprovodjena potpuna bescarinska razmena. Saradnju na politickom planu. posebno na onom medjunarodnom, pri cemu je Slovenija nesebicno "lobirala" u prilog Makedonije za prijem u onim organizacijama gde je ona ranije bila primljena, po svemu sudeci nastavice se i ubuduce. Sadasnji cilj, koji je zajednicki, jeste ulazak u Evropkoj uniji. I sto se ovoga tice, makedonski predsednik je priznao da je Slovenija u prednosti, zahvaljujuci povolnijim okolnostima nakon osamostaljivanja. Pa ako tako i bude jednog dana, bez sumnje, Makedonija ce moci racunati na jedan siguran glas "Za".
Da nije samo Makedonija ta koja ima interesa u ovim odnosima u to ne treba sumnjati. Ukoliko je jasno da je makedonski interes politicke prirode, onda je takodje jasno da je slovenacki, u prvom redu, ekonomske. Makedonsko trziste je pre svega dobro provereno za slovenacke trgovce a najavljene posete premijera Drvnoseka Skoplju jos jedan dokaz da odnosima dveju zemalja predstoje novi impulsi. Ovo, tim vise sto ce se ocekivanom implementacijom gejtonskog ugovora otvoriti i drumski saobracaj koji ce verovatno jos vise pospesiti medjusebne odnose. Pise: Ibrahim MEHMETI