ALBANIJA: NOMENKLATURA U OKOVIMA

Causesku, bivsi predsednik Rumunije ubijen je decembra 1989.g. posle improvizovanog sudjenja; bivsi predsednik Madjarske, Janos Kadar umro je od pulmonita jula iste godine; Honeker, bivsi predsednik Istocne Nemacke umro je posle mnogo peripetija, od kancera u dalekom Cileu; bivsi predsednik Cekoslovacke Husak umro je od raka novembra 1991. g.; bivsi bugarski predsednik Zivkov nalazi se u kucnom pritvoru. Jedini koji hodaju jos slobodni su general Jeruzelski, poljski pokajnik, i bivsi sovjetski predsednik Gorbacov, koji je najavio povratak politici. I bivsi komunisticki vodja Albanije Ramiz Aljija osudjen pre dve godine na devet godina zatvora zbog finansijskim pronevera sada se slobodano krece. Aljija je ostao manje od tri godine u zatvoru iz razloga sto je nekoliko puta amnestiran i stupanjem na snagu novog krivicnog zakona. Medjutim, peripetije Ramiza Aljije i komunisticke noomenklature cini se da se jos nisu zavrsile. Sudjenja vodjena pre dve godine, koja su u javnosti smatrana kao "kafanska sudjenja", zbog toga sto se tada prebrojavao i broj kafa koje su "crvene pase" popili tokom 50 godina njihove vladavine, sada su vec pala u zaborav. Bivsi visoki komunisticki lideri sada se suocavaju sa novim optuzbama, mnogo ostrijim a koje se nadovezuju na ubistva na granici, na liste smrti kao i na interniranje bez sudjenja hiljade i hiljade Albanaca. U okovima se aktuelno nalaze bivsi podpredsednik Albanije tokom vise od 30 godina Hadzi Lesi, sest clanova i kandidata politickog biroa, Prokop Murra, Lenka Cuko, Palji Miska, Muho Aslani, Piro Kondi i Cirjako Mihalji, dva zamenika ministra Unutrasnjih poslova, Ramizi Itafaj kao i jedan broj visokih sluzbenika Drzavne bezbednosti. Izuzimajuci 82 - njeg Lesija najveci breoj sa ove liste u okovima se nalazi po prvi put, posle sudjenja vodjenih za korupciju i finansijske pronevere. Poslednja hapsenja oznacavaju najspektakularniju epizodu u procesima protiv stare nomenklature u postkomunistickoj Albaniji. Svi, od 21 uhapsenog, se optuzuju za "zlocine protiv covecanstva u saradnji" , za koje mogu biti osudjeni od 15 godina do najteze kazne. "Ova lica obavljajuci znacajne drzavne funkcije, vise puta su krsili Ustav iz 1946. i

1. godine, Medjunarodne konvencije OUN iz 1948.g. i 1970 ciji je Albanija potpisnik, kao i krivicne zakone iz godine
2. i 1977. g." , istaknuto je u sluzbenom saopstenju Javnog tuzilastva. Optuzba se konkretnije vezuje za odgovornost bivsih visokih komunistickih vodja zbog interniranja i gonjenja na stotine i hiljade ljudi bez sudjenja. Poznata je bila praksa tokom komunistickog rezima u Albaniji da se politicki protivnici proteruju ili interniraju bez sudske odluke, preko nekih Komisija za gonjenje i proterivanje koje su delovale po citavoj Albaniji. Danasnje sluzbene statistike barataju cifrom od 95 hiljada interniranih i progonjenih tokom komunistickog rezima, od kojih je 11 hiljada umrlo. Medju njima, prema podacima koje citira i stampa, obuhvaceno je i 320 dece, koja nisu mogla da prezive u pod neljudskim uslovima zivota u mestima interniranja. Jos teze optuzbe su one koje se odnose na izvrsena ubistva na granici u prolece 1990 godine. Posle potpisanog Dekreta od strane Aljije da se vise ne smatra izdajstvom bezanje van zemlje, na stotine mladih Albanaca je krenulo na granice ka Zapadu. Medjutim, dok su se stavke tog Dekreta objavljivale po novinama, jedinice vojske su gadjale automatskim oruzjem te mlade krvaveci tako albansku granicu. Do sada se broj od 32 slucajeva dokumentovao i od strane stampe. U medjuvremenu, njihove porodice su podigle optuzbe i ocekuje se dalji razvoj. Bilo kako bilo, dogadjaji na granici 1990 se smatraju jednom od najsramnijih stranica komunistickog rezima tokom citavog njegovog trajanja. "Evo sta je Aljija radio dok je docekivao Peres de Kueljara u Tirani", "Okrvavljen albanski Berilnski zid", tako komentarise danasnja stampa te dogadjaje. Pod optuzbama za ubistva na granici uglavnom se nalaze i dva ministra unutrasnjih poslova, Hekuran Isai i Simon Stefani kao i izvestan broj bivsih komandanata granicnih vojnih ispostava, gde su izvrsena ubistva. Teske sumnje padaju i na bivseg predsednika cija uloga u ovom slucaju se smatra vrlo komlikovanom. Naime postavlja se pitanje da li se njemu moze suditi zbog nepostovanja Dekreta koji je sam potpisao od strane njegovh ministara? Optuzbe dolaze i iz arhiva. Rec je o tzv. "listama smrti" ili "listama uzasa", koje su slucajno otkrivene pre nekoliko meseci izazivajuci tako jos jedan talas prenerazenosti javnog mnjenja. Na ovim listama, jedan deo kojih je sada vec objavljen, obuhvatala su se imena onih ljudi koje je diktatura planirala da eliminise ili da ih progoni bez sudjenja, u slucaju opasnosti po nju. Liste smrti, prema svedocenju jednog od bivsih visokih komunistickih funkcionera, koji je zeleo da ostane anoniman, obuhvatale su vise od 100 hiljada ljudi, odnosno cak tri odsto ukupnog broja stanovnika. Pod ostrim optuzbama stampe, ali jos ne i pravde, stavljena su i tri bivsa ministra Unutrasnjih poslova Isai i Stefani, koji su stavili pecat na dokumenat koji je predvidjao kriterije sacinjavanja tragicnih lista kao i ministar Ruci, koji je dao nalog da se te liste uniste. Vise od 2 160 takvih listi zlocina je spaljeno. Na preostalim, nalaze se imena onih koje je diktatura smatrala protivnicima, svi strani gradjani sa boravkom u Albaniji, pa i deca. Nova sezona sudjenja u Albaniji je ozivela posle usvajanja Zakona protiv genocida, od strane albanskog Parlamenta, koji predvidja izvodjenje pred institucijom pravde lica odgovornih za izvrsene zlocine u jednoj od najdivljivijih diktatura ovog vremena. Zakon protiv genocida je prouzokovao velike polemike u Albaniji, a sa odredjenim rezervama je docekan i od strane organizacija za ljudska prava van Albanije. Dok Demokratska partija na vlasti smatra usvajanje ovog Zakona kao "ponovno uspostavljanje pravde", "neophodnim aktom nacionalnog pomirenja", opozicija ga je okarakterisala kao "instrumenat politicke osvete". Prvi proces posle usvajanja Zakona protiv genocida nije imao srecan kraj ni za jednu stranu. 92-snji Sefcet Peci, bivsi partizanski komandant i jedan od najblizih ljudi diktatora Envera Hodze, umro je u zatvoru samo 12 dana od dana hapsenja. Jedine reci koje je on izrekao pred advokatima i istraziteljima bile su "Ovo je osveta". Istim recima se izrazio i bivsi viskoki funkcioner Hadzi Lesi, koji se nalazi u kucnom pritvoru zbog teskog zdravstvenog stanja. "Ja kazem da je ovo osveta prema svima nama koji smo vodili antifasisticku nacionalnooslobodilacku borbu kao i osveta protiv same te borbe", kaze Lesi. Pitanje koje se moze postaviti jeste zasto se upravo sada ozivljavaju ovi sudski procesi, kada je tako nesto bilo normalnije da se uradi jos u prvim danima ili mesecima posle rusenja komuinistickog rezima? Razloge treba traziti pre svega u priblizavanju opstih izbora u Albaniji, koji ce se odrzati na prolece. Demokratska partija igra svim snagama na kartu antikomunizma i deo ove igre je i kampanja za vracanje komunistickih zlocina na istorijsku scenu. Naravno, ovo sluzi i za satanizaciju glavnog protivnika, Socijalisticke partije koja je direktna filijacija od bivsih komunista. Medjutim, i ako ne bude uspeo da oslabi socijaliste ima izgleda da Berisa postigne nesto drugo, sto sa izbornog gledista ima veliki znacaj: da homogenizuje desnicu, posebno one slojeve na cija ledja su pali zlocini komunisticke diktature. Jasno se vidi da je istorija pozvana u pomoc i to u funkciji dnevnih interesa. Ono sto ostaje da se premerava je koliko dobija na jednoj, a koliko gubi na drugoj strani. Paradoksalno, debata je pomerena cak i u predratno razdoblje, gde desnica brani delovanje nacionalistickih Balista, a levica brani postupke komunistickih partizana. "Cini se da u Albaniji jos nije zavrsen Drugi svetski rat", pise stampa u Tirani. Priblizavanjem izbora svi su izgledi da ce zapoceti i otvoreni sudski procesi. Da li ce se ponovo naci na optuzenickoj klupi i Ramiz Aljija? Ako se to desi, bice to prvi slucaj kada se covek broj 1 jedne od komunistickih zemalja osudjuje dva puta za kratko vreme. Da li ce se Aljija naci u okovima ili ne, u Tirani se ne smatra suvise vaznim. Vazno je nesto drugo - da mala balkanska zemlja pet godina posle demonstracija koje su dovele do demokratije nastavlja da zivi sa arhivima i istorijom. Cini se cak da je u ovoj zemlji istorija znacajnija nego sama realnost. Albanci izgleda proizvode vise istorije nego sto je mogu potrositi.

Remzi LANI AIM Tirana