CISTI RACUNI I SPAS OD PROPASTI

I oni koji podrzavaju ideju o autonomiji Vojvodine i oni koji tu ideju osporavaju, slazu se u oceni: centralne vlasti su Vojvodinu upropastile i opljackale

AIM, Novi Sad, 10.01. 1996

Manifest za autonomnu Vojvodinu, koji je nedavno potpisalo 17 nevladinih organizacija i opozicionih politickih stranaka, sasvim ocekivano je uzburkao strasti na, obicno dosadnoj, politickoj sceni Vojvodine. Manifest insistira na promenama Ustava Srbije i Jugoslavije s ciljem da se Vojvodini vrati ekonomska, politicka, zakonodavna i kulturna autonomija. Ne trazi drzavu: monetarna politika, carine, vojska i spoljna politika ostaju poslovi Jugoslavije i Srbije. To, da "ne traze drzavu" Vojvodjani uvek moraju posebno da naglasavaju, posto ih ljubitelji nacije i centralisticke vlasti, na svaki pomen autonomije, optuzuju za separatizam. Predstavljanje ideja iz Manifesta je u toku, a teku i polemike oko njegovih kljucnih stavova.

Zapostavljena i opljackana

To nije prvi dokument koji - posle jogurtaske antibirokratske revolucije 1988. i ukidanja autonomije donosenjem Ustava Srbije - upozorava na specificnosti Vojvodine, njen ekonomski polozaj i centralisticko iscrpljivanje njenog bogatstva, niti se njime prvi put insistira na tradiciji tolerancije, multikulturnosti i multikonfesionalnosti ove visenacionalne zajednice koju rezimski mediji u Beogradu zovu "sever Srbije".

Novo je nesto drugo. Pre svega, pokusaj da se objedine sve snage koje smatraju da je autonomija uslov opstanka Vojvodine. Prvi put se, naime, desilo da, bilo kroz prihvatanje, bilo kroz osporavanje Menifesta budu, na izvestan nacin - kroz ocenu stanja - ujedinjene sasvim nepomirljive politicke ideje. Cak i oni kojima je ideja bilo kakve autonomije potpuno strana, slazu se sa pobornicima autonomije u jednom: da je Vojvodina opljackana i da tako vise ne moze.

Problem Vojvodine, dakle, postoji. Pitanje autonomije dobilo je legitimitet na politickoj sceni. Uzdrzanost Socijalisticke partije Srbije govori, verovatno, samo o tome da jos nisu sasvim odlucili sta im je ciniti. Nije bilo masovne kriticke buke oko ovog dokumenta mozda i zbog cinjenice da je tvrdja socijalisticka struja u Vojvodini dobila otkaz u svojoj stranci. Lider antibirokratske revolucije i istaknuti borac protiv autonomasa Radovan Pankov je izgubio pozicije na cuvenoj dvanaestominutnoj sednici glavnog odbora SPS kojom je predsedavao licno Milosevic.

Manifest je nastao na inicijativu Vojvodjanskog kluba i nezavisne, sestoclane, poslanicke grupe u Skupstini Vojvodine koju predvodi novosadski novinar Mile Isakov. Vojvodjanski klub je nestranacko udruzenje cije postojanje vlast pokusava da sakrije pod tepih teskom medijskom blokadom, a cinjenicu da neko misli "isto kao Vojvodjanski klub" rezimski "Dnevnik" smatra jednom od najgorih etiketa. Pridruzile su im se tri stranke: Liga socijaldemokrata Vojvodine (Nenada Canka), Narodna seljacka stranka (Dragana Veselinova) i Svenacionalni demokratski front Vojvodine (na cijem je celu Zivan Berisavljevic, jedan od vodecic ljudi pokrajinskog komiteta vojvodjanskih komunista koji su bili prinudjeni na ostavke posle oktobarskih mitinga 1988).

Na primedbe da nema prlamentarnih stranaka medju potpisnicima Manifesta njegovi tvorci insistiraju na parlamentarnom legitimitetu sest nezavisnih poslanika, a ocene o marginalnom znacaju potpisnika odbacuju pozivajuci se na odjek u javnosti koji je objavljivanje Manifesta izazvalo. Podrzali su ga: Reformska demokratska stranka Vojvodine, Nova demokratija Vojvodine (mada ga nisu i potpisale; verovatno zbog trenutne politicke racunice, jer dele vlast sa Milosevicevim socijalistima), Savez vojvodjanskih Madjara i Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara. Uzdrzani su, za sada, pored vladajucih socijalista i paravladajuceg JUL-a, Djindjiceve Demokrate i Srpski pokret obnove.

Negativno su se o Manifestu za autonomiju Vojvodine izjasnili Demokratska stranka Srbije (Vojislava Kostunice), Savez komunista-Pokret za Jugoslaviju i radikali Vojislava Seselja. Maja Gojkovic, zena iz vrha Seseljeve stranke objasnjava u stranackom glasilu "Velika Srbija" da "nekoliko minornih udruzenja i beznacajnih stranaka... zeli potpunu i trajnu madjarizaciju srpske Vojvodine, njeno odvajanje od Srbije, i to najpre na prosvetnom, naucnom i kulturnom polju, a u drugoj fazi i u oblast i policije, sudstva i armije i definitivno - drzave Vojvodine od ostalih delova Srbije". Dajuci svojim idejama argumente teorije zavere ona kaze da tom separatizmu "potpuno pogoduje zapostavljanje i pljacka Srpske Vojvodine od strane Socijalisticke mafije".

Dokument i polemike

Dokument sadrzi pet zahteva medju kojima je kljucni konstituisanje Vojvodine kao visenacionalne demokratske zajednice slobodnih i ravnopravnih gradjana u sastavu Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i, istovremeno, moderne evropske regije sa mogucnoscu interesnog povezivanja sa regijama susednih i drugih zemalja Evrope. To podrazumeva nacionalnu ravnopravnost, kolektivna prava manjina, punu demokratiju, loklanu samoupravu, privatno vlasnistvo, trzisnu privredu, laicku zajednicu ravnopravnih konfesija... Manifest zahteva autonomnu zakonodavnu, sudsku i izvrsnu vlast u oblastima koje samostalno uredjuje na svojoj teritoriji, da ta prava budu trajno politicki i proceduralno garantovana ustavom slozene drzave Jugoslavije "ciji je Vojvodina konstitutivan i samosvojni deo kao teritorijalno-politicki enetitet u sastavu Republike Srbije". Zahteva i garancije da autonomija ne moze biti ukinuta bez saglasnosti vojvodjanske Skupstine.

Projekat autonomije Vojvodine potkrepljen je brojkama. U sadasnoj Jugoslaviji Vojvodina cini 21 odsto teritorije, 19 odsto stanovnika i daje 21 odsto drustvenog proizvoda; a u Srbiji zuzima 24 odsto teritorije, 25 odsto stanovnika i daje 32 odsto drustvenog proizvoda. Po zvanicnom popisu (1991) u Vojvodini zivi 16 nacionalnosti i "apsolutna brojcana vecina Srba u Vojvodini garant je njenog opstajanja u okviru Republike Srbije, pa se teznjama za autonomiju Vojvodine ne moze pripisivati secesionizam". Brojke kazu da su najbrojnija nacionalna manjina Madjari (16,86 odsto), ali i da se, poredjenjem rezultata popisa od 1948. do 1991. broj pripadnika nacionalnih manjina smanjuje. Popis stanovnistva koji drzava planira da obavi, verovatno ce pokazati i rezultate najnovijih migracija tokom poslednjeg rata: Vojvodina je dobila mnogo novih stanovnika, ali i mnogo izgubila iseljavanjima - sto zbog pritisaka novodoslih (posebno na pocetku ratnih sukoba), sto zbog odlaska iz zemlje zbog izbegavanja rata.

Dragan Veselinov je na javnu scenu izneo jos jednu od "teskih" vojvodjanskih tema. Rec je o pravu Vojvodine na imigraciono zakonodavstvo. "Ne sme se vise ponoviti tragedija iz dvadesetih, cetrdesetih i devedesetih godina - da se Vojvodina naseljava Srbima iz drugih krajeva, a da se njeni gradjani o tome ne pitaju", smatra on.

Misao Nenada Canka, lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine da je "Vojvodina majdan iz koga centralisticke vlasti u Beogradu isisavaju novac, ljude, hranu i naftu" slicna je onome sto govori Stanimir Lazic (Vojvodjanski klub) da je interes (svih) vlasti u Beogradu da kontrolisu i iscrpljuju ekonomsko bogatstvo Vojvodine. Primera za to je veoma mnogo: centralizovani su penzijski i zdravstveni fondovi, posta, zeleznica, televizija... Posto Skupstina Vojvodine nema sopstvene prihode i budzet "dobija " iz Beograda, dogadja se da Vojvodina daje 43 odsto budzeta Srbije, a vraca joj se manje od jednog procenta tog buzeta!

Polemiku je izazvala recenica iz Manifesta, gde se kaze da "odgovarajuce medjunarodne i evropske instance , kao i vlade njihovih drzava clanica, preduzmu odgovarajuce korake i mere da se ovakav status Vojvodine - kao nezaobilazni uslov trajnog prevazilazenja krize na prostoru prethodne Jugolsavije - sto pre pocne ostvarivati". Potpisnici Mnifesta odgovaraju kriticarima da je medjunarodna zajednica vec do guse umesana u sve sto se tice Jugoslavije, da se ovde mnogo toga dogadja po diktatu medjunarodne zajednice i da je ovo sto nudi Manifest pokusaj da se izbegne diktat i ponudi sopstveni program. O ovom projektu vojvodjanske autonomije obavesteni su Kontakt grupa, UN, Evropska unija, Pariska konferencija. Kako napominje Mile Isakov, bice i sve buduce konferencije o bivsoj Jugoslaviji jer je "Vojvodina bila jedna od clanica SFRJ i ima pravo na nasledstvo, zajedno sa drugim bivsim jugoslovenskim republikama".

(AIM) Milena Putnik

Antrfile

SLIKA RAVNICE

Povrsina Vojvodine je 21.500 kvadratnih kilometara (priblizno povrsini Slovenije) i ima dva miliona stanovnika (koliko, otprilike imaju Slovenija i Makedonija). Oranice u Vojvodini prostiru se na 1.622.000 hektara (sto je, otprilike, isto koliko imaju zajedno Holandija, Belgija i Luksemburg). U Vojvodini je jedan od najvecih hidroloskih cvorova Evrope i kroz nju prolazi 1.400 kilometara plovnih puteva. Sistem Dunav-Tisa-Dunav omogucuje odvodnjavanje 1,2 miliona hektara i navodnjavanje 500.000 hektara zemlje. Sadasnjoj Jugoslaviji Vojvodina daje 80-90 odsto trznih viskova psenice, kukuruza i secerne repe. Vojvodina proizvodi 98 odsto nafte i gasa u Jugoslaviji. "Bez ovih resusrsa i mogucnosti neogranicenog raspolaganja njima od strane drzave ne bi bio moguc rat u Hrvatskoj i Bosni, niti opstanak Srbije pod sankcijama, cemu Vojvodina placa najveci danak, a da njene zitelje za to niko nije pitao", isticu tvorci i potpisnici Manifesta za autonomiju Vojvodine.

(AIM) Milena Putnik