OPOZICIJA TRENIRA JEDINSTVO

AIM, 9.01. 1996.

Paralelni parlament u Srbiji

Mirovni zaokret vladajucih socijalista i prokaradzicevska orijentacija dela beogradske opozicije mogli su, privremeno, stvoriti utisak da ce na srpskoj politickoj sceni doci do nove, drugacije polarizacije medju strankama. Na jednoj strani, u mirovnjackom bloku, pored socijalista i njihovog prirodnog saveznika JUL-a, nasli su se i Nova demokratija, Srpski pokret obnove, Gradjanski savez Srbije, kao i veci broj vanparlamentarnih stranaka. Van ovog bloka ostali su oni koji nisu podrzavali novu Milosevicevu politiku prema Srbima iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u prvom redu radikali, Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka i takodje jedan broj vanparlamentarnih partija.

Zakratko je izgledalo da ce osnovna podela na vlast i opoziciju postati manje ostra, ali je to pre isteka '95. prilicno jasno demantovano. Uoci novogodisnjih praznika, 108 poslanika iz pet poslanickih klubova u Skupstini Srbije formiralo je paralelni parlament, kao oblik protesta zbog ukidanja direktnih TV prenosa skupstinskih sednica. U ovom alternativnom zakonodavnom telu nasli su se poslanici Srpskog pokreta obnove, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Gradjanskog saveza Srbije i partija vojvodjanskih Madjara i Albanaca sa juga Srbije, odnosno svi sem vladajucih socijalista i njihovih koalicionih partnera iz Nove demokratije.

Sa sebi svojstvenom trapavom arogancijom vladajuca vecina je pokusala da ovaj potez opozicije osujeti zakljucavanjem sale, sto ipak, nije islo, tako da je paralelni parlament odrzan u skupstinskom zdanju. U svakom slucaju, ostaje utisak da je srpska skupstina i u postdejtonskom periodu arena nepomirljivih stranackih konfrontacija, neprimerenih zdravom parlamentarizmu.

Sto osam opozicionih poslanika (od ukupno 250 koliko broji Narodna skupstina), naravno, nema pretenzija da njihova zasedanja i odluke koje donesu imaju pravnu snagu. Radi se o cisto politickom cinu koji treba da pokaze jedinstvo opozicije naspram osione socijalisticke vecine. Najavljeno je i formiranje zajednicke vlade u senci i - sto je svakako najznacajnije - zajednicki nastup na sledecim izborima.

Citava akcija sa paralelnim parlamentom i jeste, zapravo, neka vrsta treninga koji treba da pokaze je li opozicija zaista spremna da izadje sa jedinstvenom listom na izbore, za koje se veruje da ce biti uskoro. Ako se pokaze da jeste - onda bi to mogao biti krupan politicki dogadjaj. Racuna se da su na prethodnim izborima sve opozicione stranke dobile oko dva miliona glasova, odnosno za pola miliona vise od socijalista, ali posle otpadanja onih stranaka koje nisu prosle izborni cenzus raspodela poslanickih mesta je ispala u korist socijalista. Logicno je pretpostaviti da bi zajednicka lista ujedinjene opozicije bitno smanjila taj rastur glasova i "nesocijalistima" donela vise poslanickih mesta.

Kalkulise se i sa mogucnoscu da socijalisti za predstojece izbore ponovo vrate vecinski sistem (umesto proporcionalnog koji je vazio na poslednjim izborima) sto bi opozicione stranke, ako se ne ujedine, dovelo u jos nepovoljniji polozaj. Opozicioni prvaci veruju da su najavom predizbornog ujedinjenja pronasli dobru kontrameru za aroganciju socijalisticke vecine koja je zahvaljujuci pouzdanoj glasackoj masini dosad olako ignorisala sve inicijative i zahteve opozicije, ukljucujuci i one o TV prenosima skupstinskih sednica i konstituisanju visestranackog upravnog odbora RTS.

Hoce li do tog ujedinjenja zaista i doci - jos se ne moze odgovoriti. U vise navrata pojedine opozicione stranke su se u ponecemu priblizavale, a zatim direktno konfrontirale jedna drugoj. Po liniji partnerstva u paralelnom parlamentu sada se uspostavlja saradnja medju strankama koje su postigle najbolje rezultate na proslim izborima i dobile mesto u Skupstini, ali se istovremeno nagovestavaju i dugacije komponovane koalicije. Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije zajedno sa vanparlamentarnom Srpskom liberalnom strankom i Sabornom narodnom strankom cine Demokratsku alijansu koja za sebe misli da je "opoziciono jezgro". Srpski pokret obnove i Gradjanski savez razmisljaju o koaliciji centra gde bi bilo mesta i za Novu demokratiju, vojvodjanske reformiste, Socijaldemokratsku ligu, Narodnu seljacku stranku, stranke Madjara i Muslimana... Demokrate su protiv zajednicke liste na kojoj bi bila i Nova demokratija, radikali su iskljucivo za savez, kako kazu, ozbiljnih opozicionih stranaka, a to znaci onih koje su dokazale da mogu da osvoje dovoljan broj glasova za ulazak u parlament. Ako neka od njih hoce da slepuje neku "neozbiljnu" stranku, onda ce dovesti u pitanje saradnju sa Srpskom radikalnom strankom.

I tako - zajednicke liste ce mozda biti, a mozda i nece. Po svoj prilici, svima je jasno da samo udruzene cetiri najvece opozicione stranke - SPO, SRS, DS i DSS (pri cemu je eventualno sirenje koalicije pozeljan, ali ne i presudan detalj) mogu na izborima nadjacati socijaliste. Ali, tu je i najveci problem. Sto zbog liderskih ambicija, a jos vise krupnih programsko-politickih razlika medju ovim strankama, njihovo izborno partnerstvo nije ni malo lako ostvarljivo, uprkos zajednickoj zelji i interesu da se socijal-komunisti potisnu sa vlasti. I SPO i demokrate lakse nalaze potencijalne koalicione partnere medju manjim strankama koje su im programski blize, a i ne dovode u pitanje njihovu vodecu ulogu, nego sto uspevaju da nadju zajednicki jezik izmedju sebe i sa radikalima. Ali sa partnerima takvog kalibra ne postize se zeljeni rezultat na izborima...

Ostaje da se vidi hoce li trening u parlamentarnom parlamentu napraviti od opozicije konacno slozni tim koji moze da se suprotstavi veoma dobro uigranim socijalistima.

Zdravko Huber