MAKEDONIJA - RASKRSNICA ZA BALKANSKI "HEROINSKI" PUT

AIM, Skopje, 09.01.1996

Da je droga svetski problem u to vise niko ne sumnja, ali da ce droga postati problem i za Makedonija, u to skoro niko i nije verovao. Medjutim, u poslednjih nekoliko meseci, posebno od sredine ove godine, konacno je pocelo osvescivanje po pitanju droge i u Makedoniji, i to prvenstveno "zahvaljujuci" Grcima! Naime, pocetkom leta ove godine, grcki mediumi su Makedoniju proglasili "zemljom droge", tvrdeci da se u Makedoniji preradjuju velike kolicine heroina proizvedenog od semena afiona, koji je u Makedoniji jedna od poznatijih industrijskih kultura. Pritom su Grci tvrdili da u Gevgeliji, u blizini Grcke granice, postoje velike plantaze zasadjene afionom koji se preradjuje u tajnim laboratorijama smestenim u oblasti Krivolaka, na jugoistoku Makedonije, koja je pod kontrolom Armije Makedonije, jer se tamo nalaze najveci vojni poligoni (nasledjeni od bivse JNA). Stavise, Grci su tvrdili da se sve to radi sa znanjem i pod nadzorom najvise vlasti u zemlji, jer je tako i jedino moguce u jednoj maloj zemlji gde ne bi bilo tesko otkriti narko-laboratoriju.

Makedonska strana je naravno sve ovo proglasila spekulacijom sa politickom pozadinom, trudeci se da dokaze kako su ove tvrdnje apsurdne, te da u Makedoniji ne postoje mogucnosti, ni tehnicke, za rad jedne takve laboratorije. Pritom je bilo naglaseno da je zakonom zabranjeno zasecivanje "kapica" afiona (da bi se izvukao sirovi opium) kojim se obezbedjuje sirovina za heroin.

Da u citavoj ovoj buci, koja je bez sumnje bila motivirana poznatim sukobom koji u medjuvremenu je delimicno razresen, ima i politicke pozadine, sumnje ne bi trebalo biti, ali da su Grci imali neki adut u ruci to se potvrdilo na nekoliko nacina, mada ne u celosti. Spomenute sumnje je potvrdila i evropska dobro informirana stampa koja je tvrdila da su u poslednjih dve godine u Makedoniji zavrsilo oko 100 tona kiseline koja sluzi za preradu sirovog opiuma u heroin.

Kada je rec o proizvodnji droga na teritoriji Makedonije valja reci da zaista ne postoji neka velika verovatnoca da se to moze uciniti u velikim kolicinama. Kao prvo, problem pretstavlja nedostatak nekakvih velikih prostranstva gde bi se smestili plantaze, a koje bi bile van domasaja pogleda i najobicnijih prolaznika. A kada je rec o neroinu o kome najsedjce i govori, problem pretstavljaju laboratorije koje koriste spomenutu kiselinu koja ima prodoran miris koji ne bi ostao nezapazen sem ukoliko nije uistinu pod patronatom onih koji bi da trebali otkriti. A o ovome, bar za sada, ne postoje neke indikacije. Pa ipak to ne znaci da se u Makedoniji droga i ne proizvodi. Po oficijalnim podacima, droga se u Makedoniji uzgaja i to naveliko, ali uglavnom one lakse. Ovo se prvenstveno odnosi na marihuanu koja se zbog lake pristupacnosti njenog semena naveliko sadi po citavim njivama, pa i po dvoristima sve do obicnih vazni za cvece.

Konacno, ono sto Makedoniju pravi "znacajnom" u citavoj prici oko droga, jeste cinjenica da se nakon pocetka rata na teritoriji bivse Jugoslavije, a koji je (srecom) zaobisao Makedoniju, ova bivsa jugoslovenska republika pretvorila u pravu raskrsnicu za prevoz droge iz istoka i zapada. Osnovni razlog za ovaj preokret je bio u tome sto svetski dileri nisu hteli rizikovati sa transportom preko zaracenih podrucja bivse Jugoslavije. Pa tako, droga, uglavnom heroin, proizveden u "zlatnom trouglu" i "zlatnom polumesecu" (Laos, Kambodza i Tajland, odnosno Turska, Avganistan i Iran) iz Turske i Bugarske stize u Makedoniju i nastvalja na zapad preko Albanije i Italije.

Frekventnost ove mars-rute potvrdjuju i podaci Ministarstva unutrasnjih poslova Makedonije, po kojima je u periodu nakon pocetka rata u bivsoj Jugoslaviji, u 1991 godine, na granicnim prelazima Makedonije otkriveno preko 230 slucajeva krijumcarenja droge, i pritom je privedeno preko 400 osoba, uglavnom makedonskih drzavljana. Policija je istovremeno zaplenila oko 400kg. heroina, oko 70 kg. sirovog opiuma i oko 60 kg. marihuane. Istovremeno su otkrivene i 55 svercerskih grupa koje su delovale na tzv. "Balkanski put droge". Po broju otkrivenih pokusaja krijumcarenja "bele smrti" preko teritorije Makedonije, na prvom mesru je granicni prelaz Deve Bair, na granici sa Bugarskom, koji je ujedno i najpoznatiji put za Tursku, i iz Turske.

Madjutim, da Makedonija nije samo tranzitna stanica na heroinskom putu ka zapadu, potvrdjuje alarmantni podaci koji se menjaju takoreci svakim danom. Pa tako, paralelno sa porastom znacaja Makedonije kao tranzitne stanice zabelezen je cak mnogo brzi porast potrosaca droge u samoj Makedoniji. Alarmantnost ove situacije potvrdjuje i podatak da je od samo nekoliko narkomana od pre nekoliko godina koje je poznavala citava "carsija", samo u glavnom gradu Makedonije, po pretpostavci policije postoji oko 7 do 8.000 narkomana. Da su droga i politika neizbezni suputnici, potvrdjuje se i u ovom slucaju, time sto policija, iako nema podatke, veruje da najveci broj narkomana jesu Albanci. Istovremeno se tvrdi da su i dileri uglavnom Albanci. I cak da policija "stimulira" ovaj "biznis" kod populacije ove nacionalnosti. Da se misli o Albancima kada se govori o dilerima, potvrdjuju i neki na prvi pogled bezazleni detalji, kao sto je na primer ne spominjanje imena uhvacenih dilera, ukoliko nisu Albanci, a ukoliko su oni Albanci onda uz ime uhvacenih naglasava se i njihova nacionalna pripadnost. Do sada nije poznato koliko je ovo pridonelo u borbi protiv narko-mafije, ali cinjenice su zaista porazavajuce. Najsokantnije za domacu javnost jeste podatak da su uzivaoci droge uglavnom mladi ljudi, pocevsi od osnovaca pa do 40 godisnjaka. Po nekim procenama, u nekim gradovima cak 50 posto narkomana sacinjavaju osmo odelenci! Najraspostranjenija droga u Makedoniji, bez konkurencije jeste heroin koji po gramu kosta izmedju 70 i 75 njemackih maraka, iako se u vecim kolicima prodaje po 23 do 27.000 DM po kilogramu. Po proceni policije, koja je inace jedinstveni "borac" protiv sirenja narkomanije, jer ostale institucije jednostavno ne mogu da se snalaze, skoro 90% narkomana koriste heroin, a mogu se naci i marihuana koja je isto tako vrlo popularna i prisutna, zahvaljujuci domacim uzgajivacima, kao i kokain koji polako prodire i u Makedoniji, a nalazi se i LSD, kao i hasis. O ozbiljnosti i razmerima ovog problema govori i podatak da je Makedonska policija zatradjila i dobila pomoc u obuci policajaca za borbu protiv narko-mafije. Ya sada, rezultati su skromni. Pise: Ibrahim MEHMETI