DA LI JE NA POMOLU "MEKA" INTEGRACIJA?

AIM, Moskva, 8.01. 1996.

Ukrajina i Rusija

Raspolozenje stanovnika Ukrajine u odnosu prema mocnom severnom susedu se promenilo: samo 9 odsto njih je za "nezavisnost po svaku cenu", dok se za neki oblik saveza sa Rusijom , ali i sa drugim bivsim drzavama SSSR-a, izjasnjava oko 70 odsto stanovnika.

Vec cetiri godine nakon raspada SSSR-a, odnosi izmedju Ukrajine i Rusije ne prestaju da se pogorsavaju. U vazduhu se vec vise puta osetila oluja, ali je, hvala Bogu, sve prolazilo. Najbucniji i svima vec dosadan konflikt oko Crnomorske flote, koja nikako da se podeli, lici na morsku bitku na papiru: ko ce potopiti vise brodova? Pri tome, ni Rusija ni Ukrajina ne mogu da drze tako ogromnu i zastarelu flotu, ciju stratesku namenu, stavise, nije opredelila nijedna od njih. Rusi, reklo bi se, imaju nekih razloga da potencijalnog protivnika vide u Turskoj. Ukrajinci, pak, nemaju takvo osecanje prema Turskoj.

Da li strah od geopoliticke samoce udvoje ne dozvoljava gasenje ovog tinjajuceg konflikta? U tome sto Ukrajina "odlazi na Zapad" i okrece joj ledja, Rusija vidi nameru Zapada da nju "zavlaci" prema Istoku. Ukrajina vec vise od godinu dana zaseda u Savetu Evrope, dok Rusija jos uvek kuca na njegova vrata (put joj je pregradila Cecenija). Koliko su vec puta lideri Ukrajine govorili o mogucnosti stupanja u NATO, radi zastite od potencijalnog agresora - svog severnog suseda? A severnom susedu ostaje samo da u odgovor slegne ramenima, u nedoumici sa kim ima posla - sa Ukrajincima ili sa Turcima?

Do sada se nije nimalo sumnjalo da suprotstavljanje politickih elita dveju zemalja u svakoj od njih ima siroku drustvenu podrsku. Svoju privrzenost nacionalnom suverenitetu neprestano je potvrdjivalo 62 odsto stanovnika Ukrajine; znaci, zakljucivalo se u Moskvi, da vecina Ukrajinaca oseca neprijateljstvo prema Rusiji kao nosiocu imperijskih ambicija. Pre godinu i po prokrala se prva sumnja: ako u Ukrajini ima tako puno nacionalista, zasto je na izborima porazen predsednik Leonid Kravcuk koji se oslanjao na nacionalnu ideju? Kako je nezavisna Ukrajina mogla da za svog novog lidera izabere politicara koji je otvoreno pozivao na integraciju post-sovjetskih republika, na zblizavanje sa Rusijom? Vremenom se, ipak, ova sumnja nekako razvejala: novi predsednik Leonid Kucma nije ispunio nijedno od svojih predizbornih obecanja o podrsci ruskoj zajednici u Ukrajini...

O odnosima izmedju Rusije i Ukrajine razgovaramo sa poznatim ukrajinskim sociologom Vladimirom Malenkovicem, koji je nedavno ucestovao na "okruglom stolu" ruskih i ukrajinskih politikologa, odrzanom u Moskvi. Upravo uoci ovog susreta Malenkovic je postao savetnik ukrajinskog predsednika Kucme.

* Sa cim je povezana iznenadna promena drustvenog raspolozenja u Ukrajini, o kojoj ste informisali ucesnike "okruglog stola"?

• Ranije se u istrazivanjima javnog mnenja koristio uproscen princip: "Da li ste za nezavisnost Ukrajine?" ili "Da li ste za obnavljanje SSSR-a?" Na radikalno pitanje dobijao se i radikalni odgovor: ili - ili. Rascepljeno drustvo ima malo koristi od takve samospoznaje, ona ne daje podsticaj za razmisljanje - kako ponovo sebe "skupiti"? Eto, otkuda u Ukrajini 62 odsto "nacionalista" prema 38 odsto boraca za obnavljanje SSSR-a! A kada smo ovo pitanje postavili elasticno, mnogoslojno, kako bismo ulovili nijanse javnog mnenja, slika se potpuno promenila. Za obnavljanje SSSR-a i ujedinjavanje sa Rusijom izjasnilo se svega 29,5 odsto ispitanika, gotovo za cetvertinu manje. To je reakcija na rat u Ceceniji i na nedovoljno demokratsku, da ne kazem imperijsku, integracionu politiku ruskog rukovodstva u odnosu prema Ukrajini. Ali ono sto je zaista iznenadjujuce jeste broj pristalica "nezavisnosti po svaku cenu": on iznosi samo 9 odsto! Nacionalna ideja u ocima vecine izgubila je privlacnost. Prioriteti su postali pravna drzava, civilno drustvo.

* Po vasim podacima ispada, dakle, da pristalice ujedinjenja i nacionalisti zajedno cine manje od 40 odsto. Ali gde je onda vecina?

• Ispitanicima smo predlozili celu skalu pitanja da bi se sto preciznije odredilo sa kim i kakav nivo integracije zele. Onih 9 ljudi od 100, koje smo odredili kao ultranacionaliste, zalazu se za potpuni raskid ne samo sa Rusijom, nego i sa svim zemljama ZND. U sledecoj grupi je 10 ljudi koji su spremni da se pomire sa postojecim stanjem stvari - po njihovom mislenju, ne treba menjati nista. U sledecoj grupi je 9 ljudi od 100 koji su za ekonomski savez u okviru ZND. Najvecu grupu cini 30 ljudi koji su za ekonomski i politicki savez "velike cetvorke": Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana. Jos 12,5 odsto statistickih gradjana dodaju ovome i vojni savez cetiri drzave... U zbiru, za "meku integraciju" tj. za ekonomski i politicki savez u okviru ZND, pre svega ove cetiri navedene drzave, izjasnjava se 72 odsto ukrajinskog drustva. Zajedno sa pristalicama vojnih saveza, za integraciju se izjasnjava i celih 80 osto. Ali, u svakom slucaju, u pitanju je integracija pod uslovima ravnopravnih medjusobnih odnosa.

* Prema integraciji Ukrajinu gura i njen ekonomski polozaj?

• Naravno. To takodje sledi iz istrazivanja: 83 odsto stanovnistva zivi losije nego pre proglasenja nezavisnosti, a vise od 60 odsto - "mnogo losije". Ali, cak i priznajuci nostalgiju za sovjetskom prosloscu, samo 12,5 odsto je spremno da opet izabere socijalizam. Svi ostali su za trziste, za reforme, ali reforme bez soka, sa socijalnom potporom. Ukrajina nije sebi dovoljna, ona nema svoje energetske resurse bez kojih je industrija osudjena na propast, a od zapadnih kredita, naravno, ne moze se ziveti. Ukratko, Ukrajina mora da uspostavi veze sa svojim tradicionalim partnerima na istoku. Ali, ovde nije rec o odricanju od suvereniteta. Novi odnosi se moraju graditi tako da kod Ukrajinaca nestane osecaj ugrozenosti od severnog suseda, a da se kod Rusa ojaca osecaj da na jugu imaju saveznika, a ne neprijatelja.

* U ukrajinskom parlamentu, sa njegovom komunistickom vecinom, i preovladava ovakvo raspolozenje?

• Ali ne sasvim. U Ukrajini u stvari postoji dvopolni parlament: komunisti, koji su orijentisani na obnovu SSSR-a, i nacionalisti iz pokreta "Drzavnost" i "Ruh", sa njihovim antiruskim parolama. Preostali spektar parlamenta je mocvara, koja ide cas tamo, cas onamo. Ali drustvo se menja mnogo brze nego politicke elite kojima je juce sebe poverilo! U njemu, kako se moze suditi po rezultatima naseg istrazivanja, vec sazrevaju demokratska centristicka raspolozenja. I mi sada pomazemo formiranje liberalno-demokratskog bloka partija, koji bi mogao da postane karika izmedju drustva i vlasti, oslonac sloja preduzetnika za sprovodjenje reformi.

* Kako zamisljate socijalnu bazu novog pokreta, jer ona se ne stvara ukazima predsednika?

• Ona vec postoji. Pitanje je samo kako da ona ekonomski ojaca. Zbog toga je i potrebna demokratska integracija sa susedima u ZND, pre svega sa Rusijom. Uzgred receno, nas najveci socijalni i politicki potencijal je ruskojezicna inteligencija koja je do sada uglavnom cutala. Ali sada, kada je poraz agresivnog nacionalizma ocigledan cak i u Zapadnoj Ukrajini, mislim da ce se mnoge toga promeniti.

* U Ukrajini ima 55 odsto rusko-jezickog stanovnistva. Ipak ruskom jeziku nije dat status zvanicnog, kako je prilikom svog izbora obecao predsednik.

• Ne ispunjavaju se sva predizborna obecanja ukazima - prvo treba za njih pripremiti tlo. Predsednik Kucma je odbio zahtev ultranacionalista da zvanicno odredi rusku zajednicu u Ukrajini kao nacionalnu manjinu. Zvanicni status ruskog jezika je sledeci korak.

* A kako stvari stoje u pogledu mogucnosti federacije ili konfederacije sa Rusijom?

• Prema podacima iz istrazivanja, vecina je ipak za savez, a ne za amorfno "udruzenje" nezavisnih drzava. Ja licno pripadam grupi od 22 odsto Ukrajinaca koji nemaju toliko poverenja u rusku vlast da bi govorili o konfederaciji. Integracija je nuzna, ali ne u jedinstvenu drzavu, vec u Savez nezavisnih drzava. Takva je tacka gledista apsolutne vecine u Ukrajini, i uveren sam, u Rusiji takodje. Oko 71 odsto ukrajinskog stanovnistva zalaze se za jedinstven kulturno-informativni prostor sa Rusijom, ali ni kiosci ni biblioteke nemaju ni jednog ruskog casopisa ili novina!

Sociolog Valdimir Malenkovic nije dosao u Moskvu samo da bi svoje ruske kolege upoznao sa rezultatima ispitivanja javnog mnenja na Ukrajini, koje ce sigurno naterati obe strane da u svoje odnose unesu ozbiljne korektive. Njegov novi zvanicni polozaj tera da se sa svom ozbiljnoscu razmotri ideja o stvaranju informacionog analitickog centra za probleme integracije ZND, sta je i bio predmet diskusije na "okruglom stolu" u Moskvi. Zato je potrebno da se ispita da li su, osim Rusije, i Belorusija, Kazahstan, moguce i Jermenija - prvi kandidati za Savez nezavisnih drzava- spremni da otvore filijale za zajdnicku razradu integracionih programa. Demokratska varijanta ove "meke integracije" je utoliko neophodnija sto i u Ukrajini i u Rusiji u parlementu najvise ima predstavnika komunisticke partije, a oni su otvoreno usmereni na "cvrstu integraciju" - okupiti u jedinstvenu drzavu sve njene sastavne delove. Ako se podje ovim putem, na celom prostoru ZND postace vrlo vruce, a u svetu ce doci do jakog zahladjenja.

Aleksandar Sabov