MONOPOL NA ISTINU

JUL i mediji

Na osnivanju Udruzene levice njen "nestasni decko", Zoran Cicak, kazao je da su dva kljucna zadatka osvajanje kapitala i medija

AIM, 5.1.1996.

Kada se 26. decembra 1995. godine drzavna "Borba" pojavila sa "starim" crvenim zaglavljem (zasad bez starog natpisa "Proleteri svih zemalja - ujedinite se") izgledalo je kao da ovaj list neznatnog tiraza i zvanicno priznaje da je glasilo Jugoslovenske udruzene levice (JUL), pokreta-stranke na cijem se celu nalazi dr Mira Markovic, supruga predsednika Srbije Slobodana Milosevica.

Kako izgleda "Borba", objasnjava Ivko Djonovic, ministar poljoprivrede Srbije: "Sigurno je da moze da bude bolje...Mozda bi trebalo malo vise informacija, dnevnih dogadjaja. Mislim da nikakve informacije ne treba uskracivati."

Kako "Borba" prolazi na trzistu pokazuje podatak da iz budzeta savezne drzave za njeno "sponzorisanje" odlazi 760.000 maraka.

Iz primera "Borbe" mogla bi se izvesti pravila o medijima koji su pod kontrolom JUL-a: skup nizak nivo informisanja placen iz dzepa onih koji nisu "potrosaci" tih ruzicastih istina.

Levicarski "mars kroz medije" pokazuje i da je njihova glad za glasilima neutoljiva: bez obzira na gledanost (slusanost-citanost) lagano su okupirani, barem toliko da u njima vise nema negativnih tonova o "crvenima".

U osvajanje medija koji nisu pod najneposrednijom kontrolom drzave, JUL (tada poznat pod nazivom Savez komunista-Pokret za Jugoslaviju) je krenuo posredstvom svog lidera dr Mire Markovic, koja je pre par godina pocela da ispisuje svoj dnevnik na stranicama dvonendeljnika Duga. Uskoro ovaj list postaje poligon za promociju levicara posredstvom dugackih intervjua koji su bili liseni iole provokativnijih pitanja. Potom su usledili i otvoreni propagandni tekstovi Ljiljane Habijanovic Djurovic koja ce postati i clan sireg rukovodstva JUL-a.

Druga uporisna tacka tada jos SK-PJ bila je Televizija Politika koja je ovoj stranci (kao i Demokratskoj stranci) pruzila izuzetnu podrsku u izbornoj kampanji 1993. godine (na tim izborima levica nije osvojila ni jedno mesto u Skupstini Srbije). Tadasnji prvi covek TV Politike, Aleksandar Tijanic (sada sef televizije "Braca Karic") nije krio svoju bliskost sa dr Mirom Markovic, a javno je govorio da levica predstavlja visu civilizacijsku stepenicu u odnosu na "ratno-huskacki lobi."

Prosle godine u martu, kada je osnovan JUL (a SK-PJ postao jedan od njegova 24 clana) "nestasni decko" levice Zoran Cicak je sasvim jasno rekao da je njihov cilj osvajanje kapitala i medija. To, medjutim, nije znacilo samo osvajanje onih medija koji nisu pod neposrednom kontrolom drzave, nego i borbu za potpunu kontrolu nad drzavnim medijima.

Cilj je bio da se iz drzavnih medija istisnu oni koji nisu do krajnjih granica lojalni JUL-u, odnosno da se na celo tih kuca dovedu ljudi koji ce biti odaniji levici nego onome sto se smatralo "tvrdim krilom" vladajuce Socijalisticke stranke. Sta je to znacilo najbolji je primer doskorasnji direktor Televizije Srbije Milorad Vucelic. Njegovo smenjivanje su neprekidno trazili levicari, najotvorenije Cicak koji je svaki nastup koristio da napadne Vucelica i ostale socijaliste - "ratne huskce". To isto cini i Ljiljana Habjanovic Djurovic pisuci kako iz pouzdanih krugova socijalista doznaje da je srbijanskom Tedu Tarneru vec nadjena zamena. Smenjivanje Vucelica trajalo je duze od godinu dana, a obavljeno je septembra 1995. godine, taman kada se grupa socijalista spremala da brani svog kolegu.

Slicno je prosao i Slobodan Ignjatovic, prvi covek TV Politika, za koga se ne moze reci da nije bio poslusan, ali je jasno da je JUL zeleo da na njegovom mestu vidi nekog drugog, mozda bas clana svog sireg rukovodstva Radmilu Visic.

Iako je vec pominjani Cicak polovinom prosle godine tvrdio da dvojica prvih ljudi najvece medijske kuce na Balkanu Politike "Hadzi Dragan Antic i Zivorad Minovic sve vise zajedno pomazu JUL", cini se da je ovaj drugi uklonjen i zato sto levici nije pokazivao dovoljnu paznju.

Uklanjanjem Vucelica, Minovica i Ignjatovica, JUL je stekao prevlast u dve medijski najmocnije institucije u Srbiji: drzavnoj televiziji i kompaniji Politika. Time se, izgleda, ostvarila pretpostavka da ce JUL postati trust mozgova vladajucih socijalista.

To znaci da ce JUL-a u ovim medijima biti preko svake mere ukusa i da o njemu nece biti izgovarana ni jedna rec kritike. Tako nesto moci ce da se procita u dnevnom listu Nasa Borba i u nedeljnicima Telegraf, NIN, Vreme, Argument, Blic (zajednicki tiraz svih ovih novina ne prelazi pojedinacne dnevne tiraze Politike i Vecernjih novosti, potpuno naklonjenih JUL-u), cuje na Radiju B-92 (koji se ne cuje ni u celom Beogradu) ili vidi na televiziji Studio B, koju gleda najvise petina stanovnika Jugoslavije.

(AIM) Dragan Bujosevic