NA PRAGU NOVOG DOBA
Informativna situacija u banjaluckoj regiji
AIM, Banjaluka, 31.12.1995.
Kada je jedan novinar-nacionalni radnik iz Banjaluke konkurisao pre par godina u TV Beograd, odbijen je sa obrazlozenjem da je za njihove uslove - suvise velik Srbin.
Ova zgoda koja se tokom rata prepricavala u Banjaluci, mozda najbolje ilustruje stanje ovdasnjih medija. Pocetak rata su docekali "Glas", dnevni banjalucki list, radio i TV Banjaluka, kao i privatni radio "078", iz Laktasa. Tokom rata, po novom statutu RTV Republike Srpske, sve poslovodne funkcije su izvucene iz "lokalnih" RTV preduzeca. U Banjaluci je ostala samo programska funkcija, a mesta direktora tih radio i TV stanica su ukinuta, kao i ziro-racuni. Tako su banjalucki novinari sva trebovanja za rad, od olovke na dalje, mogli dobiti jedino preko centrale na Palama, kao i dozvolu za svaku napisanu ili izgovorenu rec. Za to su posebno bili zaduzeni Miroslav Toholj, ministar informacija, kao i Ilija Guzina, glavni i odgovorni urednik RTV RS. Uvedena je ekavica kao obaveza za zaposlene, "Glas" se transformise u "Glas - srpski", RTV Banjaluka u Srpska RTV.
U prolece 1992. pojavljuje se privatni radio "Big". Uglavnom sledeci semu politickog vrha u svom informativnim delu programa (kratke vesti pet minuta pre punog sata), ovaj radio se od drzavnog razlikovao samo utoliko sto je emitovao pesme nepodobnih pevaca iz ex-Jugoslavije (Bijelo dugme, Dzoni Stulic, Stijene...) "Big" je tu i tamo pokusavao istupati nesto neutralnije u odnosu na kreiranu medijsku sliku, ali bi mu tada rad uglavnom bivao zabranjivan na izvesno vreme. Poslednji put se to desilo oktobra meseca, kada je Banjaluka bila na prvoj liniji fronta i kada je ovaj radio u kontakt programu sa slusaocima dozvolio da svako kaze sta oseca. Najvise negativnih emocija se izlilo prema politickom rukovodstvu ovog dela Bosne. Emitovani su i proglasi nezavisnih poslanika iz pojedinih opozicionih stranaka koji nisu imali prodju na zvanicnim medijima.
Uporedo sa ovim dogadjajima, padom bosanske Krajine, te zaostravanjem relacija Banjaluka - Pale javlja se i radio "Krajina" koji funkcionise uz pomoc jedne frekvencije "Big" radija. Program se emitovao iz vojne komande i uglavnom okupljao goste koji su za novonastalo stanje u RS, kada je u pitanju gubitak teritorija, uglavnom krivili Radovana Karadzica i ostale paljanske rukovodioce. U istom periodu, slusaoci prete kamenovanjem RTV Banjaluka zbog laznog informisanja. Cak i nakon uredbe Toholja o predaji svih frekvencija na koriscenje drzavnom radiju, "Krajina" i dalje emituje svoj program. Price oko ovog radija se svode uglavnom na to da mu je funkcija da poljulja i onako uzdrmanu poziciju lidera bosanskih Srba.
Studio "Albatros" se pojavljuje 1993. i emituje samo reklame i muziku.
Od septembra 1992. do marta 1993. godine izlazi i list "Novi Prelom" ciji je pokretac Liberalna stranka. List je bio jedini koji je za svo vreme rata uredjivan na gradjanskoj podlozi, upozoravao na kobnost etnickog ciscenja, apsurdnost nacionalnih politika i slicno. List je zbog finansijskih poteskoca (sponzori su imali problema sa vlascu), odlaska glavnog i odgovornog urednika i predsednika Liberalne stranke dr Miodraga Zivanovica ponovo na front, te zbog sve ucestalijih pretnji novinarima koji su pisali za list - ugasen, da bi ponovo poceo sa radom ovih dana.
Treba napomenuti da su krajem decembra u Banjaluci osvanule i "Nezavisne novine" ciji je pokretac Milorad Dodik, sef nezavisnih poslanika RS. U novinama je karakteristicno prisutstvo novinara koji su uzdrmanom pozicijom Radovana Karadzica, preko noci promenili kurs. Vidljivo je da sada znaju da ono staro vise nema dobru prodju, a na novo se tek treba privikavati.
Mediji su ovih dana ponovo poceli upraznjavati ijekavicu, a umesto Miroslava Toholja, ministar informisanja je Dragan Bozanic sa TV Pale za kojeg kazu da je umereniji. Medjutim, i ova promena kursa, kada je u pitanju banjalucko novinarstvo, ne bi smela da u zaborav potisne svo zlo koje je iz mnogih pera tokom ratnih godina nacionalno trovalo gradjanstvo.
(AIM) Radmila Karlas