PRETI LI RUSIJI SIROVINSKA DISTROFIJA?
AIM, Moskva, 27.12.1995.
Problemi tranzicije
Da li }e Rusija morati, i pored svog nebrojenog sirovinskog bogatstva, u skoroj budu}nosti da uvozi sirovine? Tajna je da najve}a i strate{ki zna~ajna metalur{ka preduze}a za proizvodnju ~elika, aluminijuma, zlata, bakra, platine, titana, urana, pripadaju strancima
U Kremlju se pri~a da je na inicijativu Saveta
bezbednosti Ruske Federacije pripremljen tajni izve{taj za
predsednika Borisa Jeljcina u kome je detaljno izloen mehanizam
sirovinske ekspanzije Zapada u odnosu na Rusiju. Razgovor sa
prof. Vladimirom Piterskim, saradnikom Saveta bezbednosti RF i
potpredsednikom Akademije prirodnih nauka, u odre|enoj meri
daje predstavu o sadraju ovog dokumenta.
* [iroko je prihva}eno mi{ljenje da se Rusija preobra`ava u sirovinski prirepak razvijenih zemalja. Vi, pak, govorite o osiroma{enju njenih sirovinskih zaliha. Kako razjasniti ovu protivure~nost?
- Nema nikakve protivure~nosti. Postoji realna opasnost
da }e se Rusija za nekih desetak godina, pored svog nebrojenog
sirovinskog bogatstva, na}i pred neizbe
nom potrebom da uvozi sirovine. U ovakav rizik na{u zemlju stavlja odustajanje od jedinstvene dravne politike u pogledu sirovina. Ovo je ve} dovelo do toga da je obim geolo{ko-istraiva~kih radova poslednjih godina smanjen na nivo od pre 50 godina. Mogu}nost upravljanja geolo{kim istraivanjima u potpunosti je nestala. Na{a geolo{ka nauka, koja je do nedavno smatrana jednom od najboljih u svetu, potpuno je degradirana. A kao rezultat toga, mnogostruko je smanjen rast istraenih zaliha celokupnog rudnog bogatstva. [to se ti~e zlata, ove zalihe su smanjene 12 puta, nafte - 5 puta, obojenih metala - 5 puta. Hteo bih da umirim one politi~are koji govore da }e Rusija postati sirovinski dodatak Zapada. Ona to ne}e postati, jer }e istraene rentabilne zalihe rudnog bogatstva kroz deset godina biti potpuno iscrpljene. Posle toga Rusiji preti sirovinska distrofija.
* I mi }emo biti prinu|eni da kupujemo sirovine?
- Ako budemo imali ~ime. Danas rudno bogatstvo ~ini oko
70 odsto ruskog izvoza. Ve} godinama mi
ivimo isklju~ivo na ra~un eksploatacije rudnog blaga. Rudno-sirovinski pojas u mnogome opredeljuje ekonomski potencijal zemlje, razvoj i razme{taj proizvodnih snaga, iskori{}enost radnih resursa, socijalnu stabilnost i suverenost drave. Ako se on izgubi, mo`ete li zamisliti razmere katastrofe koja }e nas pogoditi?
* Otvoreno govore}i, u va{u prognozu nije lako poverovati. Jer, vagoni sa aluminijumom, obojenim metalima, strate{kim sirovinama idu iz Rusije u inostranstvo, a ne obratno. Drugo je pitanje gde odlazi novac koji se dobija za ova bogatstva. Ali, za dizanje uzbune u vezi njihovih zaliha ~ini se da nema razloga...
- Vi ne vidite glavnu stvar, ono {to stoji iza varvarskog izvoza sirovina. Na ovom fonu, u interesu inostranih kompanija, intenzivno se eksploati{u ruski rudni i radni resursi, ekolo{ki prostor. U ogromnim koli~inama izvoze se strate{ke rude, a u zamenu, i pri tome tajno od naroda, uvoze se radioaktivni i ostali opasni otpaci. Pod oznakom "strogo poverljivo" ~uva se informacija da, kao rezultat privatizacije dr`avne imovine Rusije, najve}a i strate{ki zna~ajna metalur{ka preduze}a za proizvodnju ~elika, aluminijuma, zlata, bakra, platine, titana, urana itd, ve} pripadaju inostranim predstavnicima.
* Mo`ete li navesti konkretne primere?
- Skladi{ta zapadnih zemalja su zatrpana sibirskim
aluminijumom. Po{to cene i potra
nja za njim rastu i jo{ }e rasti, uskladi{tene zalihe ovog metala predstavljaju svojevrsne banke sa za{ti}enom valutom. Dve tre}ine proizvodnje aluminijuma u Rusiji kontroli{u Englezi bra}a ^ernij i londonski biznismen David Ruben. Njima pripadaju deonice aluminijumskih fabrika u Sibiru - 60 odsto, u Bratsku - vi{e od 50 odsto, u Krasnojarsku i Novokuznjecku - 20 odsto. Deonice ovih preduze}a kupljene su po nalogu Trans-Cis-Commodities Ltd. (TCC), firme registrovane u Monte-Karlu, koja je povezana sa engleskom firmom Trans Metals, najve}im trgovcem ruskim aluminijumom. U SAD, na primer, samo njeni dravljani i kompanije koje su osnovane po ameri~kim zakonima mogu posedovati zemlju radi eksploatacije rudnog bogatstva. A kod nas to mo`e bilo koji inostrani predstavnik.
* Ali {ta ima lo{e u tome da strani investitor pokre}e na{a preduze}a da rade i radnicima obezbe|uje plate?
Ove firme rade u uslovima bescarinskog uvoza i izvoza sirovina i metala. Ruske fabrike daju svoje kapacitete za preradu inostrane glinice. Uvozna sirovina i izvozni metal onda se smatraju svojinom inostrane firme, {to im dozvoljava da ne pla}aju carine i poreze na dodatu vrednost. Kada bi inostrane firme pla}ale odgovaraju}e carine i poreze, Rusija bi dobijala oko 170 miliona dolara godi{nje.
Ali, ovakva vrta prevare mogu}a je samo uz pomo} na{ih ~inovnika!
Naravno, neko na tome zara|uje basnoslovne li~ne kapitale, koji se talo
e u inostranstvu. Ali stvar nije samo u tome. Uslovi pod kojima rade strane kompanije razara kako doma}e proizvo|a~e tako i potro{a~e npr. metala ne samo u Rusiji, ve} i u zemljama ZND. Nave{}u samo jedan primer inostranog ekonomskog razbojni{tva. Vlada Kazahstana zaklju~ila je ugovor sa kompanijom TCC o isporuci u Sibir jednog miliona tona glinice. A Kazahstan je od Sibira daleko. ^ini se: ovo je skuplje, nije povoljno. Ali se TCC rukovodi sasvim drugom logikom: razru{iti tri{ta i veze izme|u glini~nih kombinata u Rusiji, Kazahstanu i Ukrajini. Time }e TCC "vezati" fabrike proizvo|a~e za svoju sirovinu. Ako bi ova preduze}a po~ela da osporavaju nametnute ropske uslove, TCC bi mogla da prekine isporuku sirovine. To za sobom povla~i destabilizaciju dru{tvene situacije, zaustavljanje dela energosistema, porast tarife elektri~ne energije itd. Ko bi rizikovao da ostvaruje svoja prava sa ovakvom perspektivom razvoja doga|aja?
Sli~ni primeri mogli bi se navesti u vezi bakra, urana,
hroma, mangana i ostalih sirovinskih resursa. Ovo u odre|enoj
meri svedo~i o gubitku suvereniteta nad mineralnim resursima,
rudnim blagom i ekolo{kim prostorom u nizu zemalja ZND. Li{avanje
Rusije i ostalih zemalja ZND resursko-sirovinske baze ostvaruje
se u skladu sa takozvanom puze}om {emom. Ona uklju~uje niz mera:
smanjenje dravne narudbe za prognosti~ko-geolo{ka istra`ivanja;
pretvaranje u akcionarske kompanije objekata od op{tenacionalnog,
strate{kog zna~aja; stvaranje i o~uvanje posreskog sistema koji
rudarstvo i prera|iva~ka preduze}a stavlja iza granice
rentabilnosti; prebacivanje kapitala u inostranstvo uz pomo}
besporeskog sistema izvoza sirovina...
[ta vi predla`ete da treba preduzeti?
U op{tenacionalnoj krizi koju do
ivljava Rusija, i s obzirom na njen geopoliti~ki poloaj, neophodno je stvoriti novu doktrinu i mehanizam obezbe|enja dravne bezbednosti u sferi resursa. Radi toga, pre svega, treba zaustaviti kampanju privatizacije geolo{ko-istraiva~ke grane i rudarstva i sa~uvati dominantni uticaj drave u sferi reprodukcije mineralno-sirovinske baze. U strukturi vlade treba uspostaviti organ upravljenja za geologiju, kori{}enje i za{titu rudnog blaga. Resursno-sirovinska baza je po svojoj nameni povezana sa celokupnom strategijom dravnog razvoja, unutra{njom i spoljnom politikom zemlje, i zato se ona ne sme lakomisleno prodavati.
Aleksandar @ilin