OD KOMISIJE DO KOMISIJE BEZ REZULTATA

Misterija nestalih u ratu

AIM, Beograd,26.12.1995.

Uspostavljanje dugo ocekivanog, za jedne sumnjivog, a za druge konacnog i bez alternative, mira na prostoru bivse Jugoslavije prisilice danasnje mirotvorne lidere da se suoce sa, na zalost, brojnim zrtvama i svedocima njihove prethodne politicke faze. Mirovni sporazum pred balkanske lidere postavlja i slozen zadatak resavanja humanitarnih pitanja izbeglica, ratnih zarobljenika, nestalih, koje oni, za sada, majstorski zaobilaze.

Nacelno razmatranje ovih pitanja vec je otpocelo, medjutim, do konkretnih rezultata dolazi se vrlo sporo. Poredjenja radi, srpski i hrvatski naftasi ekspresnom brzinom dogovorili su se o otvaranju naftovoda i poslovnoj saradnji, dok takva efikasnost nije zabelezena u radu jugoslovensko-hrvatske komisije za nestale osobe ciji clanovi ni posle tri godine nikako da usaglase podatke o nestalim iz Vukovara. O Srebrenici, Zepi i Krajinama "iz tehnickih" razloga prerano je i govoriti.

Trenutno je skoro nemoguce doci do tacnih podataka o broju nestalih na tlu bivse Jugoslavije. Dok pojedine nevladine humanitarne organizacije predvidjaju da broj nestalih dostize 20 hiljada, dotle su zvanicni podaci znatno skromniji.

Tako, Medjunarodni komitet crvenog krsta raspolaze informacijama o sedam hiljada nestalih u Bosni, od toga tri hiljade iz Srebrenice, i dve i po hiljade u Hrvatskoj. Podaci za Hrvatsku odnose se na pocetne ratne operacije 92. godine, posto, kako kaze Fransoa Belo, sef beogradskog biroa MKCK, iz "tehnickih razloga" ova organizacija jos nema podataka o nestalim tokom hrvatskog "Bljeska" i "Oluje".

Proces pronalazenja nestalih dodatno komplikuju i medjusobne hrvatsko-srpske optuzbe o politizaciji ovog, pre svega, humanitarnog problema. To je dokazao i sastanak, odrzan u Zagrebu sredinom meseca, bilateralne komisije na celu sa Ivanom Grujicem sa hrvatske i Pavlom Todorovicem sa jugoslovenske strane.

Hrvatska strana optuzuje SRJ da neiskreno prilazi resavanju problema, a Ivan Grujic tu tvrdnju potkrepljuje zagrebackim susretom na kome nikakvi rezultati nisu postignuti "zaslugom" Beograda. Dosadasnja hrvatska komisija raspolaze podacima od 2.860 nestalih, od kojih oko 1.400 iz Vukovara. Grujic tvrdi da su za sada od jugoslovenske strane dobili podatke o 24 nestala koji se, navodno, nalaze na teritoriji SRJ. Kada je MKCK proverio dostavljene podatke ispalo je da samo jedan zivi na datoj adresi.

Saveznoj sluzbi trazenja pri Jugoslovenskom crvenom krstu do sada su dostavljene molbe za pronalazak 5.712 nestalih, kaze Branko Popovic, rukovodilac Sluzbe. Ove molbe jugoslovenska sluzba dostavlja srodnim organizacijama u drugim bivsim jugoslovenskim republikama, a do sada su dobijeni odgovori za 27 odsto slucajeva. Od tog broja, za 92 odsto potvrdjeno je da su zivi, tvrdi Popovic, koji na rad hrvatskih i bosanskih kolega ima dosta kritickih primedbi.

• Sa Bosancima nismo jos uspostavili saradnju, a hrvatska strana politizuje ceo problem uvecavanjem broja nestalih. Oni su najpre tvrdili da je u Vukovaru nestalo desetine hiljada ljudi, a sada su broj smanjili na hiljadu i po - kaze Branko Popovic.

U nevladinim humanitarnim organizacijama u Beogradu, Helsinskom odboru i Fondu za humanitarno pravo, podsecaju da problem nestalih ne treba vezivati samo za ratna podrucja i drzavljane ratom zahvacenih republika.

• Obracaju nam se i rodjaci nasilno mobilisanih gradjana SRJ koji se nisu vratili kucama - kaze Natasa Kandic, direktor Fonda i podseca da jos nije rasvetljen slucaj Muslimana, drzavljana SRJ, nestalih u Sjeverinu i Strpcima.

U Helsinskom odboru zabelezili smo i primere izbeglica koje traze svoje rodjake i prijatelje. Izbeglica iz Krajine, trenutno smesten u Beogradu, trazi brata, sestru i majku nestale posle avgustovske hrvatske ofanzive na Krajinu. "Cuo sam da je njihova izbeglicka kolona napadnuta. Brata su mi uhapsili Muslimani iz Petog korpusa, sestru Hrvati, za nju sam cuo da je negde u Zagrebu. Za majku ne znam ni da li je ziva", prica nam sredovecni Krajisnik.

"Muza sam poslednji put videla avgusta meseca u banjaluckoj bolnici kada je posetio mene i naseg tek rodjenog sina. Tada je sa nase dve cerke krenuo za Rumu, ali su ga negde na granici skinuli sa autobusa i odveli na neko ratiste. Sada zivim sa troje dece u Rumi, a o muzu nista ne znam", prica 35-o godisnja Okucanka.

Iako su se obracali raznim institucijama, retko je ko dobio odgovor na pitanje gde su njihovi bliznji, a u strahu od mogucih posledica ne zele da otkriju identitet i sire govore o svojim nestalim. Oni sa dubljim dzepom obracaju se i raznim detektivskim agencijama i ljudima "od ugleda i veza" koji im za poprilicnu nadoknadu mogu obezbediti ne samo informaciju, vec i oslobadjanje onih koji su po hrvatskim zatvorima.

Nastavak potrage za nestalima ocekuje se do kraja godine kada ce se u Beogradu odrzati nov sastanak jugoslovensko-hrvatske komisije o nestalima.

(AIM) Safeta Bisevac