SIROMASTVO BEZ DNA

Beda u Srbiji

Sredinom 1995. godine gotovo polovina porodica s decom u Srbiji nije imala dovoljno novca za kupovinu standardne mesecne korpe hrane i pica. Prihodi 78 odsto porodica nisu premasivali 350 nemackih maraka. Najvise tri odsto porodica je bogato, cak i za evropsko poimanje bogatstva, ali o njima se najmanje zna, jer su kao i sama vlast, izvan zakona

AIM, Beograd, 24.12.1995.

Nije poznato da li ce javnost u Srbiji pred bozicne i novogodisnje praznike, biti upoznata s upravo zavrsenim, obimnim i strucnim istrazivanjem siromastva u Srbiji. Ali, pre ili kasnije, bice obelodanjeno da danasnja Srbija, u buntovnom smislu, nije ni na nivou s pocetka prethodnog stoleca. Tada je, objasnjavajuci motive za Prvi srpski ustanak, narodni pesnik zabelezio da srpski knezovi nisu bili "radi kavzi, nit su bili Turci izjelice, vec je rada sirotinja raja", koja vise nije mogla da placa glove jednih i drugih. Danas nema pobuna, osim sporadicnih i lako platljivih strajkova - pa je sve vise dokaza da su u pravu sociolozi kada tvrde da drustvena kriza nema dna, za razliku od ekonomista koji ocekuju opstu pobunu zbog pada standarda za deset ili 20 odsto.

Odbor za istrazivanje stanovnistva pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti narucio je ispitivanje standarda porodica s bar jednim detetom (kao sto se i svugde u svetu nacizam otkriva brigom za decu i natalitet, posto je, prethodno, sve ucinjeno da se ljudima ogadi i pomisao na sutrasnjicu, narocito deciju). Posao je strucno i neutralno, zavrsen u organizaciji beogradskog Instituta ekonomskih nauka.

Jedan od glavnih nalaza istrazivanja, kaze za AIM naucni saradnik pomenutog instituta, Aleksandra Posarac, ujedno i rukovodilac projekta, jeste potvrda ocekivanog porasta siromastva.

• Siromastvo je povecano u Srbiji i 1994. godine uprkos tadasnjem rastu drustvenog proizvoda i realnih primanja stanovnistva, jer sadasnja beda - objasnjava Aleksandra Posarac - nije posledica prolazne krize, vec je trajnog karaktera. Siromastvo bi bilo jos vece da stanmovnistvo nije bilo u stanju da deo potreba zadovolji sopstvenom proizvodnjom. To je privremeno ublazavanje bede, ali u isto vreme, i predvorje jos veceg siromastva, jer je rec o davno prevazidjenom nacinu zadovoljavanja ljudskih potreba. U razvijenom svetu - kaze Aleksandra Posarac - ljudi svojom zaradom placaju robu i usluge drugih. I to je jedna od kljucnih poluga ekonomskog prosperiteta. Seoska domacinstva u Srbiji preko polovine sopstvenih potreba podmiruju svojom proizvodnjom. Buduci da takvo prezivljavanje postaje dominantno, logicno je pretpostaviti da predstoji porast siromastva - zakljucuje Aleksandra Posarac. - Ukoliko vlast ne promeni dosadasnju politiku.

Istrazivane su promene u siromastvu srpskih porodica s decom od 1990. do prosle godine. Koriscena su dva kriterijuma, kao granicnik za siromastvo: blazi - da li su porodicna primanja dovoljna za kupovinu tri cetvrtine standardne potrosacke korpe hrane i pica, ili ostriji - za celokupnu korpu. Po prvom merilu, broj siromasnih porodica u Srbiji povecan je sa oko 750.000 na priblizno 2,3 miliona; po drugom kriterijumu 44 odsto srpskih porodica s decom prosle godine nije moglo da kupi onu vrstu i kolicinu hrane i pica koja se smatra civilizacijskim standardom. Nije ispitivano kako su placane komunalije, odeca i obuca i ostalo, ako od toga ljudi nisu odustali, ali je nesumnjivo da iz evropske korpe hrane i pica malo sta stize na srpsku trpezu.

Ta slika bede dopunjena je podacima iz sredine 1995. godine: prihodi 78 odsto porodica s decom nisu bili iznad 350 nemackih maraka. Za neupucene u srpske ekonomske prilike, to je priblizno dovoljno za hiljadu kilograma obicnog hleba; za oko 300 litara dugotrajnog mleka - ili za 15 taksi za izlazak iz zemlje. Ovo potonje poredjenje je samo retoricko, jer kome bi palo na pamet da 15 puta godisnje odlazi iz drzave pravde, jednakosti o kojoj uporno govori Mirjana Markovic, lider Jugoslovenske udruzene levice i supruga sefa srpske drzave?

U toj drzavi zaista postoji jednakost, ali jednakost u siromastvu: najvise tri odsto ukupnog stanovnistva cini sloj bogatih. Svi ostali su u dubokom siromastvu, ili su na granici bede u poredjenju sa onim kako su ziveli pre pet godina. Onda je za eliminisanje siromastva bilo dovoljno odvojiti manje od jedan odsto drustvenog proizvoda, a sada je potrebno 8,5 odsto - ili priblizno onoliko koliko potrosi jugoslovenska vojska danas. Opet, za nedovoljno upucene valja dodati da vojska nije imucna: tri puta vise od nje, ili od onoga sto je potrebno za suzbijanje bede, trosi srpska drzava. Ista ta drzava obecala je penzionerima, koji nisu najugrozeniji, da ce "sve uciniti" kako bi im prvi deo novembarske penzije isplatila pre novogodisnjih praznika - a opljackane devizne stedise (preko pet milijardi maraka) nisu dobile ni to obecanje, uobicajeno nazvano "ludom radovanje".

Rezultati istrazivanja siromastva u Srbiji nehotice su povoljniji od stvarnog stanja. Naime, stanovnistvo na Kosovu je odbilo da ucestvuje u anketi, pa su sprovedena anketiranja crnogorskih porodica, koja su ipak u manje losijem polozaju od kosovskih.

(AIM) Zoran Jelicic

ANTRFILE

VOLJA ZA MOC

"Za pet godina celokupna drustvena struktura pomerila se nadole, a bar 40 odsto dozivelo je stravican pad standarda i potonulo je u nemastinu. Na zalost, nema ankete u svetu koja obuhvata najbogatije slojeve stanovnistva. Kod nas mnogi ne bi ni bili voljni da prijave prihode, jer je sigurno dobar deo postao bogat zahvaljujuci nelegalnim kanalima zaradjivanja tokom prethodnih godina. Svi ostali su priblizno jednako siromasni. To znaci, pored ostalog, da nema nikakvih podsticaja rastu produktivnosti, niti prostora za vodjenje efikasne socijalne politike. Naime, ovde vise nije rec o siromastvu prouzrokovanom privremenom krizom, najmanje deset odsto stanovnistva je trajno osiromaseno", kaze Aleksandra Posarac.

AIM: Ko je odgovoran za tako mali prostor za socijalnu politiku?

• Odgovornost za duboku ekonomsku i socijalnu krizu lezi na vladajucim strukturama, s obzirom na to da su o svemu samostalno odlucivale i da su sve poluge vlasti bile u njihovim rukama. Vlast je dopustila stihijnu preraspodelu, koja nju ni materijalno, ni statusno ne pogadja, a nista ne pomera s mrtve tacke. Boljitak u ekonomiji ne dolazi sam od sebe. Neophodne su promene, neophodna je kompletna tranzicija. U to se svako dobronameran mogao uveriti na primerima bivsih socijalistickih drzava. Tranzicija boli, ali je mnogo teze ukoliko tranzicija izostaje. I to osecamo na sopstvenoj kozi: oni koji su dosledno krenuli u promene i to sa mnogo losije startne pozicije od nase pre sedam osam godina, vec pocinju da ubiraju plodove. Socijalna cena odlaganja je ogromna, sve veca sto je prolongiranje duze. Za aktuelne srpske prilike vazno je reci da tranzicija podrazumeva odgovorne ljude na vlasti. Niko od njih nije dobio mandat da radi suprotno interesima biraca. Zapravo, oni su izabrani i placeni da rade u opstem interesu.

AIM: Sta predvidjate da ce se dogoditi narednih godina?

• Vrlo je nezahvalno ozbiljno prognozirati bilo sta, jer je glavni parametar u veliko meri nepredviljiv. S jedne strane, tacno se zna stanje nacionalne ekonomije i, otud, sta bi sve trebalo uraditi da preokret makar zapocne, te da za tri-cetiri godine svima bude lakse. U isto vreme, jasno je da sve zavisi od postojece politicke volje.

(AIM) Zoran Jelicic