CVETA TRZISTE NARKOTIKA

Beograd Dec 24, 1995

Narkomanija i trgovina drogom u Srbiji

Trgovci drogom su se vrlo brzo prilagodili novoj situaciji i nasli nove pravce nesto severnije, preko Bugarske, Rumunije, Madjarske i Ceske, odakle se distribuira na zapad.

AIM, Beograd, 24.12.1995.

"Ceo Beograd duva, u oblacima je marihuane, "vutre". Trava vise nije tabu u ovom gradu. Bez nje nema dobre zurke niti sedeljke u kaficima ili klubovima. Svi kreativni ljudi koriste travu kaze, ne bez ponosa, student muzike. Ilegalno trziste svim vrstama narkotika cveta. Osim vec odomacenog heroina (derivata opijuma) i opijuma (ekstrat maka, "majka" svih narkotika), na domacem meniju se moze naci i kokain (derivat biljke koke) kao i razlicite halucinogene droge poput LSD.

Za "duvace", pak, ponuda marihuane potice gotovo sasvim iz domacih rezervi. "Novosadjanka", "crnogorka" - to je samo deo naziva iz sirokog spektra onoga sto nudi nase suncano podneblje. Indijska konoplja, biljka od cijeg se lisca spravlja marihuana, jednostavno se uzgaja. Mnogi su poceli da je gaje na terasama u saksijama, a kada se biznis prosirio poceli su da je sade i na njivama medju kukuruzom. Kosta jednu do dve marke po gramu.

Kad je rec o hasisu, situacija je nesto komplikovanija, s obzirom da ga na trzistu nema u nekadasnjim kolicinama. Sankcije su njegovu nabavku iz Amsterdama ucinile komplikovanijom, te se sada lakse moze naci onaj uvezen iz Turske. Beograd je uvek bio na putu trgovaca drogom, ali samo kao tranzitna stanica. Vremena su se promenila i sada je u njemu bogato trziste na kome je lako naci sve vrste tzv. lakih i teskih droga. Ratno okruzenje, kriza, sankcije i porast kriminala ucinili su da trziste drogaama procveta kao nikada ranije. Psihijatri, psiholozi i sociolozi razloge za sirenje narkomanije vide u besperspektivnosti, stanju kolektivne depresije...

Sankcije pogodovale narkomanima

Sankcije medjunarodne zajednice pod kojima se do nedavno nalazila SR Jugoslavija nisu uticale na to da se smanji kolicina droge u zemlji, a posebno u Beogradu, iako je raspadom bivse Jugoslavije i ratom promenjen i put droge, koji je ranije iz Istanbula vodio preko Jugoslavije do zapadnoevropskih zemalja. Trgovci drogom su se vrlo brzo prilagodili novoj situaciji i nasli nove pravce nesto severnije, preko Bugarske, Rumunije, Madjarske i Ceske, odakle se distribuira na zapad. Skretanje glavnog tranzita ka severu moglo je da da i neke pozitivne efekte, da "staza belog praha" nije, u medjuvremenu, uspostavljena preko Crne Gore i luke Bar, odakle vodi do Barija. Tako je na beogradskom trzistu sve vise kokaina, koji je do pre nekoliko godina ovde bio retkost i donosio se samo za licnu upotrebu. Ali, ova izolacija se odrazila na rad policije koja je iskljucena iz Interpola. Po recima Bore Radesica, zamenika nacelnika Cetvrtog odeljenja u kome se nalazi i Odsek za suzbijanje narkomanije i krijumcarenja narkotika, vise nema razmene informacija, tako da ovdasnja policija nema uvid u obavestajnu mrezu (bez koje prakticno nema presecanja najvaznijih dilerskih kanala).

Skoro istovremeno kada su pukle veze domace policije sa Interpolom u prodaji se pojavio i kokain koji je stigao u originalnom pakovanju iz Latinske Amerike. Glavni distributer za Evropu je, kazu, italijanska mafija, a kokain na domace trziste stize direktno iz Barija gliserima, ili iz Albanije, preko Skadarskog jezera. Zvanicnici Ujedinjenih nacija upozoravaju da su se kolumbijski karteli narocito okomili na istocnoevropsko trziste, a Crna Gora i Srbija su se pokazale kao zgodan tranzit za Madjarsku, Cesku, Poljsku i Rusiju. Po slutnjama policije, kokain kod nas stize preko malog broja ljudi i dobro organizovanih kanala, te se biznis vrlo uspesno i brzo razgranava. To znaci, za dilere koji nisu iz "sistema", bez obzira na kes koji su spremni da uloze, mesta nema.

U beogradskom Sekretarijatu unutrasnjih poslova tvrde da je Beograd i dalje samo tranzitna stanica na "balkanskom putu" droge i da niko nece otvarati zavareni bunker sa 20 kilograma heroina da bi delic ostavio na domacem trzistu. Ovdasnjim dobavljacima koji nikada nisu radili na veliko, kako kazu u policiji, posao izgleda, ipak, ide dobro. Toliko dobro da sem Beograda, Nisa i Novog Sada heroin sve vise zalazi i u Smederevo, Obenovac, Cupriju, Paracin, Krusevac, Kragujevac, Sabac, Valjevo, Uzice, Negotin i druga manja mesta po zemlji. Interesantno je da su ranije drogu uzimala samo gradska deca, a sada, kako kazu u policiji u Kragujevcu, imaju registrovane narkomane i u selima.

Prema nekim procenama, preko Balkana prodje cak 65 odsto heroina koji se prodaje u Evropi. Kolicine koje se prenose su razlicite, od nekoliko kilograma do nekoliko grama, sve zavisi od metoda. Dobavljaci, preruseni u svercere benzina, ili neke druge deficitarne robe, uglavnom prenose manje, ali cesce. Heroin koji prispe u Beograd, na veliko, kosta do 60 DEM po gramu, a dobavljaci koji ne vole duga putovanja, ili Istanbul, mogu ga po nizoj ceni nabaviti na Kosovu, ili zapadnoj Makedoniji. No, iako mu cena na svetskom trzistu sve vise pada, jer je ponuda veca, na ulici, u maloprodaji gram heroina i dalje kosta od 8O do l00 DEM. I to je heroin vrlo loseg kvaliteta.

Velikih zverki ima malo, one uglavnom ne rade ovde, vec robu dobavljaju i prosledjuju na Zapad - kaze Zlatko Kesic, sef Odseka za suzbijanje narkomanije u beogradskom SUP-u. - Najveci je problem prodati robu. Tesko neko moze uneti 5 kilograma heroina i prodati ga ovde na malo, a da ne bude provaljen. Rizik je prevelik.

Mrsave policijske godine

Iako Beograd ne moze da "proguta" desetine kilograma heroina kao neki veci zapadnoevropski gradovi, neki od boljih poznavalaca domace narko-scene tvrde da je trziste dobro organizovano i da roba ide "k'o alva". Ako se procenjuje da u Beogradu ima 20000 narkomana, onda nije tesko izracunati koliko se dnevno "horsa tapne, ako je jednom ovisniku potreban najmanje kvoter (cetvrtina grama) da se sredi". U pitanju su kilogrami i stotine hiljada maraka dnevno bruto prihoda, ne racunajuci one koji pazare "vutru", ili kokain.

Gledano u tom kontekstu, "ulov" beogradske policije u toku prosle godine od 8,5 kilograma heroina, oko l,5 kilograma kokaina i oko 6O kilograma marihuane (na beogradskom trzistu narkotika, ova droga bi dostigla vrednost od oko l.200.000 DEM) prilicno je mrsav. Ni u prvih sest meseci ove godine zaplena narkotika nije znacajnija ( oduzeto je oko 3 kilograma heroina, 45 kg marihuane i l00 grama kokaina, cija bi cena na ulici iznosila nesto vise od 400.000 DEM).

Ovdasnji policajci ove "mrsave" godine tumace time sto su prikraceni za informacije iz Interpola i dodaju da je ranijih godina godisnji "ulov" bio i do 35 kilograma herina, tako da su na Interpolovoj listi u zaplenama bili treci po redu. Dobri poznavaoci beogradskog podzemlja tvrde da u gradu postoji desetak "ekipa" koje se izdvajaju svojom organizovanoscu, brojnoscu i "snagom". Skoro svaki deo grada ima svoje "zestoke momke". Do skora se tvrdilo da je najaci gradski "gang" stacionairan na Vozdovcu. Oni su, medjutim, krajem prosle godine u spektakularnim obracunima izgubili i nekoliko "istaknutih cllanova". Najveci gubitak sigurno je ubistvo Gorana Vukovica, kako se tvrdi, jednog od dva beogradska "kuma". Svi obracuni i nerazjasnjena ubistva upucuju na zakljucak da je rec o borbi za teritorije na kojima dilleri za racun "bosova" valjaju uglavnom teske droge."Ratovi" se uglavnom vode zbog neizmirenih racuna.

Medju sedamdesetak ubistava u poslednje tri godine, koje policija nije uspela da resi, pretpostavlja se, najveci je deo onih koji u svojoj pozadini imaju trgovinu drogom.

Postoji li neka"tajna veza" izmedju vlasti i domace mafije? Toliko afera, ubistava i skandala u poslednje tri-cetiri godine srucilo se na glavu vlasti da bi ona tesko mogla da glumi nevinost bez zastite.

U ovoj zemlji manja ti je sansa da te uhapse ako prodajes drogu, nego ako prodajes devize. Devize su rizicniji posao - kaze bivsi narkoman i rasturac droge. -Kod nas je, bre, napravljen takav zakon da ide na ruku narko-mafiji. Znas kako kod nas mozes da uhapsis dilera? Nikako. Ako ga murija uhvati, on trazi da mu izvade krv, u krvi mu nadju heroin, on kaze: Molim lepo, droga je za licnu upotrebu.

Upravnik Zavoda za lecenje zavisnosti dr Milutin Nenadovic kaze:

Ovo se slobodno moze definisati kao neinfektivna epidemija. Jasno je da je narkomanija dozivela ogroman zamah i pomerila sve ranije granice. Narkomanija se sve vise siri i po unutrasnjosti Srbije, tako da procenjujemo da sada ima oko 30.000 narkomana. Alarmantna su saznanja da se droga siri po sasvim novim slojevima i profesijama -recimo, medju domacicama i sportistima. Sve to dobija na tezini kada se zna da je u poslednjih sedam godina, koliko ovaj zavod radi, od nasih 600 stalnih pacijenata, bilo cak 200 smrtnih slucajeva. Narkomani se danas registruju vec u petom i sestom razredu osnovne skole. Stepen progresije kojom raste broj uzivalaca droge je ogroman.

U Zavodu za lecenje zavisnosti jos se prepricava slucaj jedne ucenice sestog razreda koja je dosla na lecenje i u razgovorima sa lekarima rekla da "samo dva ucenika ne duvaju marihuanu". Na zaprepascenje lekara, devojcica se ispravila: "Ne, to ne znaci da to dvoje nisu narkomani."

Dok dosta strucnjaka prica o snizavanju starosne granice narkomana sa l7 na l2 godina, sto jeste strasno, mene zabrinjava pomeranje ove granice navise - kaze Bora Radesic, nacelnik Cetvrtog odeljenja u GSPU-u. - Sve je vise ljudi koji pocinju da se drogiraju sa 27-29 godina. To su vec formirane licnosti, koje ne bi trebalo da imaju razloga da tako kasno pocinju. To je svakako fenomen kojim se treba pozabaviti.

Imucniji narkomani uzimaju kokain, cija je cena za gram 200 DEM, dok oni slabije platezne moci najcesce koriste heroin, ili lake droge. U Beogradu je medicinskim tretmanom i lecenjem obuhvaceno samo 2,5 odsto narkomanske populacije, dok je u svetu taj procenat l5 odsto.

Jugoslovensko zakonodavstvo je doskora bilo prilicno nezainteresovano za problem narkomanije. Tek od marta prosle godine prestala je da vazi podela na lake i teske droge, kazne su izmenjene i postrene. Samo konzumiranje droge nije krivicno delo. Kolicina koja se smatra dovoljnom za licnu upotrebu stvar je slobodne procene islednika, a odredjuje se na osnovu sudske prakse.

(AIM) Vesna Bjekic