PODRIVANJE KARADZICEVE POLICIJE

Nova vlada na Palama

Bosanski Srbi izabrali su novu Vladu u kojoj ima dosta bliskih Karadzicevih saradnika, ali je novi premijer Rajko Kasagic na kljucno mesto ministra unutrasnjih poslova postavio coveka kome se aktuelni lider protivio. Beograd i dalje nastoji da podrije Karadzicev polozaj i iznudi njegov skori odlazak.

AIM, Beograd, 22.12.1995.

Rukovodstvo bosanskih Srba je, nakon pregovora u Dejtonu i potpisivanja mirovnog sporazuma o Bosni i Hercegovini, ozbiljno uzdrmano. Radovan Karadzic i njegovi saradnici ostali su zateceni globalnom promenom politicke klime i okruzenja i nisu u stanju da ponude jasan, prihvatljiv, a istovremeno sprovodljiv politicki koncept. Zbog toga su celu strategiju sveli na tvrdnje da Srbi i Muslimani ne mogu ziveti zajedno i da Srbi ne mogu prihvatiti "Alijinu vlast".

Trenutno na Palama vlada prividno zatisje, nakon sto je proslog vikenda odrzana sednica parlamenta bosanskih Srba na kojoj je izabrana nova vlada. Izbor vlade je jedan od poslednjih Karadzicevih pokusaja da konsoliduje i, eventualno, pomiri politicke struje unutar vlasti. On, medjutim, nema previse razloga za optumizam jer ni sa novom vladom nece imati dovoljno snaznu politicku podrsku i, sto je najvaznije, nece moci da izgladi odnose sa Beogradom.

Novi premijer je doskorasnji predsednik gradske vlade u Banjaluci Rajko Kasagic, covek relativno blizak Karadzicu, ali i dovoljno pragmatican da ne prekine vezu sa sve mocnijom "banjaluckom strujom" unutar vlasti bosanskih Srba i ne obnovi veza sa Beogradom. Kasagic je za mandatara za sastav nove vlade imenovan pre gotovo dva meseca, ali nije formalno izabran posto je Karadzic iscekivao kako ce se zavrsiti pregovori u Dejtonu.

Kada se ispostavilo da je izgubio mnogo vise nego sto je bio planirao, i kada je postalo jasno da ne moze zadrzati svoje glavno politicko uporiste - deo Sarajeva koji sada kontrolisu Srbi - Karadzic je morao da se okrene izboru vlade. On se, ocigledno, nada da ce preko Kasagica delimicno izgladiti odnose sa sve nezadovoljnijim Banjalucanima. Prizeljkuje, takodje, da nova vlada "premosti" jaz izmedju politike koja je do sada vodjena na Palama i novog kursa diktiranog iz Beograda.

Novi ministar unutrasnjih poslova

Izvori bliski vlastima na Palama kazu da je, i kada je rec o novoj vladi, Karadzicev uspeh samo delimican i privremen. Tvrdi se, naime, da je novi mandatar Kasagic postavio dva osnovna uslova od kojih nije hteo da odstupi. Trazio je da se smene ministri unutrasnjih poslova i informisanja, Toma Kovac I Miroslav Toholj, i da se na njihova mesta postave Dragan Kijac i Bozidar Draganic.

Karadzic se do poslednjeg trenutka protivio smeni ministra unutrasnjih poslova, ali je na kraju morao da popusti jer bi svako dalje otezanje samo jacalo "banjalucku struju". Rec je o u ovom trenutku svakako kljucnom resoru. Karadzic, naime, potpuno kontrolise jos samo policiju i ona mu je prakticno jedini stvarni oslonac vlasti.

Dragan Kijac blizak je Karadzicu, ali se, takodje, zna da nije potpuno prekinuo veze sa Beogradom. Predsednik Srbije Slobodan Milosevic je u Dejtonu obecao skoru Karadzicevu smenu i na njoj intenzivno radi. Preuzimanje resora unutrasnjih poslova, a time i policije, od strane coveka koji se drzi Beograda, za lidera bosanskih Srba je, u najmanju ruku, neprijatno. Ako i ne bude radio direktno protiv njega, novi ministar ce omoguciti veci upliv Beograda u policiju.

Novi ministar za informacije Bozidar Draganic je urednik srpske televizije na Palama. On zamenjuje tvrdokornog Toholja, a u mane mu se uracunava to sto je porodicu odavno smestio u Beogradu.

U igrama oko izbora nove vlade Karadzic je nestedimice delio ministarska i potpredsednicka mesta. Tako su otvorena tri mesta potpredsednika, a jedno je pripalo doskorasnjem predsedniku Izvrsnog odbora vladajuce Srpske demokratske stranke (SDS) Veliboru Ostojicu. Zli jezici na Palama kazu da je to ucinjeno posto je Ostojic rekao Karadzicu da nece napustiti mesto u partiji ukoliko ne postane potpredsednik vlade. Slicno se desilo i sa Toholjem, koji, navodno, nije hteo da napusti ministarsku fotelju, a da ne dobije drugu. Postao je ministar bez portfelja u novoj vladi.

Kasagic se novim ministrima i potpredsednicima, izgleda, nije pretarano protivio jer je procenio da nisu previse bitni. Ubrzo po izboru nove vlade, pokazalo se da nije slucajno insistirao na resoru unutrasnjih poslova i informisanju. On je na prvoj sednici vlade obznanio da ce prioritet biti sredjivanje stanja upravo u tim oblastima i obnavljanje veza sa Srbijom i Jugoslavijom. Taj zahtev moguce je posmatrati iz dva razlicita ugla - ili je Karadzic, svestan da bez sredjivanja unutrasnjih prilika i obnavljanja kontakata sa Beogradom nema ni njegove Republike Srpske, zatrazio takav kurs, ili je Kasagic prioritete dogovorio sa Beogradom.

Nije iskljuceno da se Karadzic, preko nove vlade, nastoji "dodvoriti" srpskim i jugoslovenskim vlastima, ali tvrde da ga to ne moze spasiti. Milosevic, naime, ne trazi samo promenu kursa na Palama, nego i Karadzicev odlazak, i to cini jer je pod pritiskom Vasingtona. Zato je verovatnije da postoji neka vrsta nagodbe izmedju Kasagica i Milosevica. Kasagic lako moze da se osloni na "banjalucku struju" i nema previse razloga da igra na sve nestabilnijeg Karadzica.

Sta je bolje za narod

Posmatraci u Beogradu slazu se da je Karadzic uspeo da "pregura" jos jedno zasedanje parlamenta. Oni, medjutim, upozoravaju da se i nije moglo ocekivati da sadasnji saziv parlamenta bosanskih Srba direktno zatrazi njegovu ostavku. Uslovi za takav korak jos nisu zreli, a u parlamentu sede poslanici kojima je sadasnji mandat i poslednja politicka funkcija na koju mogu racunati. Oni, istovremeno, u visokom stepenu zavise od volje izvrsnih vlasti.

Karadzic je sredinom ove nedelje po prvi put javno dozvolio mogucnost da ne bude vise na vlasti. On je podgorickom mesecniku "Istok" rekao da ce "razmisliti" da li ce se kandidovati na novim izborima i da ce njegova odluka zavisiti od "potreba naroda". Drugim recima, potvrdio je da prizeljkuje svoj "tihi odlazak", bez smene ili ostavke.

Takav dogovor je, prema obavestenim izvorima bliskim vlastima bosanskih Srba, izmedju Karadzica i Milosevica bio postignut uoci Dejtona. U Dejtonu su se, medjutum, stvari naglo izmenile, a Amerikanci su pojacali zahteve za smenom lidera bosanskih Srba i vojnog komandanta generala Ratka Mladica.

U novim okolnostima Karadzic nastoji da se odrzi u sedlu i za sada je uspeo da izbegne direktan napad potpredsednika Nikole Koljevica, ciji dolazak na predsednicki polozaj prizeljkuje Milosevic. Koljevic je u ime bosanskih Srba u Parizu potpisao mirovni sporazum, iako ga prethodno za to niko na Palama nije bio ovlastio. On, medjutim, nije bio spreman za ozbiljniju akciju protiv Karadzica na proslonedeljnoj sednici parlamenta na Jahorini, ali je primeceno da se uzdrzavao od ostrih kritika mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu.

Beogradska stampa je tokom prosle nedelje pominjala i mogucnost da Karadzica smeni "jaki covek", predsednik parlamenta Momcilo Krajisnik. Malo je, medjutim, verovatno da bi tako nesto odgovaralo Milosevicu, buduci da je Krajisnik isuvise uticajan i vest. On bi na mestu oficijelnog vodje vise voleo da vidi profesora Koljevica, koji nije toliko vican politici kao Krajisnik i na koga se vise moze uticati.

(AIM) Dragan Janjic