I DALJE - TUMARANJE

Izbegli Srbi posle odlozenog priznanja Srbije i Hrvatske

Odlaganje medjusobnog priznanja Hrvatske i Jugoslavije pojacalo sumnje Krajisnika da bi jos jednom mogli biti predmet trgovine Zagreba i Beograda

AIM, Beograd, 20.12.1995.

"Ma, kakva Prevlaka! Nisu oni zbog nje odgodili priznanje, mora da smo im mi pomrsili racune", kaze ubedjeno izbeglica, Srbin iz Hrvatske.

Drugi mu odgovara: "Koji mi, covjece, pa, vidis li da nas niko ne spominje, kao da ne postojimo?!"

"Oni" iz razgovora su, naravno, Tudjman i Milosevic, a "mi" su krajiske izbeglice, koje ovih dana, uoci Nove godine, na ovakav, ili slican nacin komentarisu svoje strahove i nade.

Sve manje prisutni u srbijanskim medijima, prognani Srbi iz Hrvatske sve vise strahuju za svoju buducnost. Donedavno im se cinilo da ce povratak kucama biti jedan od realnih izlaza iz postojece, jedva podnosljive situacije. Verovali su i u mogucnost slobodnog izbora, ali je i ta vera splasnula razvojem dogadjaja koji pothranjuju sumnje izbeglih Srba da bi, i oni, i njihova imovina mogli da budu tek jedna od stavki medjusobnog svodjenja racuna izmedju Zagreba i Beograda.

Povratnicima - oprez

Brojna izbeglicka udruzenja i organizacije koje se u Jugoslaviji bave, uglavnom svaka za sebe i za svoj racun, problemima, nemaju prave i pouzdane pokazatelje o volji prognanika za povratkom, ili ostajanjem u novoj sredini.

Beogradska kancelarija Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji do sada je evidentirala oko 25.000 zahteva izbeglica za povratak u Hrvatsku. Liste su, kao i ranije, posredstvom americke ambasade dostavljene Vladi u Zagreb, koja, medjutim, i dalje izbegava da se o njima izjasni. Helsinski odbor u Beogradu nedavno je predstavio i svoj pilot projekat za povratak Srba na podrucje Banije i Korduna, zalazuci se za "probu povratka" u Vojnic i Glinu, potom u njihovu okolinu a onda, postepeno u citavu regiju. Da bi se projekat poceo ostvarivati, potrebno je, po misljenju njegovih autora, da Hrvatska izmeni deo svoje postojece zakonske regulative, da se Jugoslavija odredi spram izbeglickog sutra, a medjunarodne organizacije da sve to nadziru i osiguraju prisustvo svojih predstavnika medju povratnicima onda kad repatrijacija zapocne.

Zasad nema reakcija na ovaj predlog, sem, kako smo nezvanicno saznali - diskretnog upozorenja pristiglog iz Hrvatskog Helsinskog odbora, koji beogradskim kolegama preporucuje oprez! Naime, da li je slucajno da je nakon izrazene volje Srba za povratak, evidentirane kroz Helsinski odbor u Beogradu i prosledjene hrvatskoj Vladi, doslo do rusenja vise od pedeset srpskih kuca u Hrvatskoj? To bi, smatraju upuceni, moglo da pokoleba Srbe - povratnike, s osnovnom porukom - izgubite svaku nadu, vi koji pokusate...

Medju onima koji su pokusali da se vrate, licnim angazovanjem i uz pomoc rodjaka i prijatelja iz Hrvatske, sabrana su razna iskustva. Tako, na primer, najbolje prolaze stariji Srbi

• povratnici. Za kratko vreme uspevaju regulisati pravo na penziju i pristup svojoj imovini. Vecih problema postedjene su i zene, ako se vracaju same, bez porodica, pogotovo ako su Hrvatice udate za Srbe. Medjutim, vec za njihove supruznike primenjuju se drugi kriteriji. Primeri, bas iz Vojnica i Gline, gde su se muzevi Srbi vratili na poziv svojih supruga Hrvatica, i potom odmah dospeli u hrvatske zatvore, ukazuju da rezim u Zagrebu jos uvek s podozrenjem gleda na svakog Srbina koji je ziveo u Krajini, videci u njemu samo pobunjenika.

Test za povratak Srba u Krajinu mnogi vide u istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Povratak prognanih Hrvata u to podrucje mogao bi uslediti tek ako se, i nakon sto se omoguci vracanje Srba u Krajinu. U suprotnom - smatra Veljko Dzakula, sekretar Srpskog demokratskog foruma, tesko da ce se to podrucje moci reintegrisati u hrvatski ustavno-pravni poredak tempom kojim je to zamisljeno.

• Ako Hrvatska ne pokaze volju da Srbe-povratnike ponovo pocne ukljucivati u svoj privredni, kulturni, politicki i svaki drugi zivot, nece biti nista od njezine demokratizacije - kategorican je Dzakula.

Kako stvari trenutno stoje u Sremsko-baranjskoj oblasti, tamosnji Srbi malo veruju u mogucnost obnove suzivota sa Hrvatima, o cemu najbolje svedoce njihovi spakovani koferi. Suzivot nije blizak ni slavonskim ni baranjskim Hrvatima, cije je misljenje u vecini slicno onom Vukovarcu koji je Erdutski sporazum docekao recima: "Neka oni mirno odu, a onda cemo mi mirno da dodjemo..."

Vezba duhovitosti u "krajiskoj ambasadi"

Posetivsi nedavno izbeglicki centar u Krnjaci kod Beograda, Sadako Ogata, visoki komesar UN-a za izbeglice uveravala je prognane Srbe da ce uskoro, svi koji to zele, moci da se vrate svojim kucama. Interpretirajuci svoj razgovor sa srpskim predsednikom Slobodanom Milosevicem, Ogata je rekla da se on zalaze za povratak Srba "korak po korak", obzirom na mnoge nesporazume koji prate ovo pitanje. Milosevic nije pojasnio o kakvim nesporazumima je rec, sto je analiticarima koji se bave izbeglickim problemom dalo osnova za sumnju da je ova tema vec duze vreme prisutna u razgovorima Milosevica i Tudjmana.

Pretpostavlja se, naime, da dvojica lidera nisu daleko od sporazuma prema kojem bi krajiske izbeglice ostale trajno u Jugoslaviji, kao njezini gradjani, s tim sto bi Hrvatska obestetila njihovu imovinu "u paketu", a Jugoslavija im isplacivala kad i kako bude mogla.

Na taj bi se nacin Hrvatska trajno resila vecine Srba koji su u njoj ziveli, a Jugoslavija bi ublazila svoj negativni saldo koji je ceka nakon provodjenja deobene bilanse.

Da li i koliko ima osnova u nagadjanjima da bi se srpsko izbeglicko pitanje moglo resiti na ovaj nacin, tesko je reci. Tek, zvanicno su vlasti odnedavno zapocele s popisom pokretne i nepokretne imovine prognanih Krajisnika, kako bi Jugoslavija sto spremnija docekala suocavanje s buducim ishodom problema raseljenih lica koja su nasla utociste na njezinoj teritoriji.

A izbegli Srbi i dalje tumaraju od jednih do drugih vrata, trazeci objasnjenje, savet, pomoc. Kao celinu, ni jedna adresa ih ne predstavlja, ne zastupa njihovo misljenje. Vec odavno su prestali da svracaju u prostorije krajiskog biroa u Beogradu, koji ce, kako se nesluzbeno saznaje "funkcionisati" jos nekoliko dana, do 31. decembra, za kad je najavljeno gasenje ove, poslednje institucije bivse RSK.

Jedan duhoviti Kninjanin, nije odoleo, a da ne svrati 19. decembra, na Sv. Nikolu, u "krajisku ambasadu" u Beogradu i da sluzbenicima cestita "dan drzavnosti RSK"...

Vecini Krajisnika, medjutim, nije do vezbanja duhovitosti. Pomenuti "cestitar" odavno je sredio svoj status, u materijalnom i gradjansko-pravnom smislu, te ga izbeglicko ostati ili otici nimalo ne opterecuje.

Opterecenja, koja sa sobom nose, prognani Srbi po svoj prilici nece skinuti ni naredne godine, ma kako da se resi njihovo pitanje.

(AIM) Milka Ljubicic