OPLODJENJE "MIROVNOG" KAPITALA

Promena izbornog zakona iza zatvorenih vrata?

AIM, Beograd, 19. 12. 1995.

"Novinari ne treba da lazu ali ne treba da pisu ni sve sto znaju - znaju i drugi pa cute", rekao je davno pokojni Dusko Radovic. Ovih dana dogodilo se da novinari, ipak, nisu precutali kako je iza zatvorenih vrata, u potpunoj konspiraciji, odrzana sednica Savezne izborne komisije u jugoslovenskom parlamentu. Tok i dnevni red ostali su tajna, ali je "procurelo" da se raspravljalo o promeni izbornog zakona. Ova informacija, cak i da nije potpuno tacna, samo se uklapa u mozaik sve cescih tvrdnji da ce vladajuci socijalisti pozuriti sa vanrednim izborima, mozda vec na prolece.

Polako, ali bez oficijelne potvrde, stvaraju se i preduslovi za ostvarivanje sledece, po mnogima nesporne, Miloseviceve ambicije - da u dogledno vreme tron predsednika Srbije zameni predsednickom foteljom prvog coveka srpsko-crnogorske federacije. U tom kontekstu, pojedini analiticari posmatraju i pomenutu tajnu sednicu federalne izborne komisije, ciji bi zadatak trebao da bude (ili mozda vec jeste) promena izbornog zakona kako bi socijalisti ubuduce osigurali nedostajucu nadmocnu vecinu u parlamentu SRJ. Ali, tu pocinje vrzino kolo.

Socijalisti, naime, sada ne mogu da obezbede dvotrecinsku vecinu u Vecu gradjana Skupstine SRJ, a bez tih glasova nemoguce je promeniti ni savezni Ustav ni kljucne zakone, recimo o izboru predsednika (sa socijalistima Crne Gore SPS ima ukupno 64 pouzdana glasa, a dvotrecinska vecina podrazumeva 92 podignute ruke). Sadasnji recept po kome se bira predsednik Jugoslavije - odlukom poslanika federalnog parlamenta- stoga ne odgovara Milosevicu. Zato se, po misljenju Milosevicevih oponenata, radi na stvaranju uslova za izbore "po volji naroda", koja bi se politicki materijalizovala u pogodnom trenutku, recimo ukidanjem sankcija. Otezavajuca okolnost su "fusnote" mirovnog sporazuma koje ukidanje sankcija uslovljavaju okoncanjem izbora u Bosni i Hercegovini, resavanjem pitanja Kosova i ljudskih prava manjina na Kosmetu, Sandzaku i Vojvodini. To stap sa sargarepom u vidu skidanja sankcija i "predsednicke titule" cini suvise dugackim, ali je nagrada dovoljno stimulativna da se pribegne ustavnom, zakonskom i politickom pospremanju, ma koliko ono rizicno i (ne)izvesno bilo.

Milosevicu, naime, drugi mandat predsednika Srbije istice pocetkom 1997. godine, a po sada vazecem Ustavu on ne moze treci put biti biran. Dakle, ako se pretpostavi da je to njegova meta - trebalo bi promeniti republicki Ustav. Medjutim, ukoliko se ima u vidu da je Milosevic vec odavno fakticki licnost broj jedan na drzavno-politickom vrhu i u spoljnoj politici Jugoslavije, logican je zakljucak da su sve ostale stepenice u njegovoj dosadasnjoj karijeri vec prekoracene. Pitanje je samo kako i formalizovati stanje Miloseviceve apsolutne dominacije nad nominalnim predsednicima drzave i Vlade, Zoranom Lilicem i Radojem Konticem. To bi, pak, znacilo da se i savezni Ustav mora promeniti, tako i toliko da se prilagodi sadasnjem Milosevicevom politickom angazmanu, to jest da se vazeci sistem zameni predsednickim, u kome bi sef drzave imao mnogo veca ovlascenja od sadasnjih. Moze li se to izvesti i kako?

Niko od pisaca aktuelnog Ustava, cak ni teorijski, ne zeli da se upusta u dijagnoze i prognoze jer, po sveme sudeci, cela stvar jos nije "politicki sazrela", sto prakticno znaci da ne postoji mig sa "najviseg mesta" za bilo kakve javne diskusije. Stoga se tehnologija buducih ustavno-zakonskih veleslaloma samo moze pretpostaviti. Po misljenju dr Stevana Lilica, profesora beogradskog Pravnog fakulteta, eventualni Milosevicev izbor u Skupstini iznudio bi logican, ali prevashodno politicki a ne pravni, potez kako bi se stvorila situacija za promenu Ustava da bi novi predsednik dobio sira ovlascenja od sadasnjih koje aktuelnom Zoranu Lilicu daje "Zabljacki ustav".

• Mada promena Ustava podrazumeva skupstinsku proceduru i dvotrecinsku vecinu koju vladajuci srpski i crnogorski socijalisti nemaju, sledeci logiku da kod nas pravo niko posebno ne uvazava i postuje, nije iskljuceno da ce se pronaci mehanizam za prilagodjavanje legaliteta i legitimiteta Ustava novonastaloj situaciji. Bez obzira na pravne norme, iskustva nas uce da je takva operacija moguca i izvodljiva, kaze Lilic.

Sto se tice odnosa Srbije i Crne Gore i (pre)raspodele funkcija na nivou federacije, Lilic smatra da je medju vladajucim partijama moguc konsenzus oko izbora predsednika (ponovo) iz Srbije ili, pak, nagodba da Crna Gora zadrzi premijersko mesto.

Jedno od misljenja iz opozicionih redova u federalnom parlamentu je da eventualno Milosevicevo ustolicenje na saveznom tronu nece biti nista drugo do stvar politickog voluntarizma i srpsko-crnogorskog dogovora "jer se na ovim prostorima ionako cesto dogadjaju neustavne stvari".

Medjutim, u Beogradu jos , bar zvanicno, nema pravog odgovora ni realne pretpostavke kako bi na takvu politicku akrobaciju reagovala Crna Gora. U redovima srbijanske opozicije kao krunski dokaz za moguce dogovore Beograda i Podgorice na najvisem nivou navode dejtonsko-pariski mirovni kapital koji bi trebalo oploditi podelom kolaca na federalnom nivou, u ime zajednicke drzave. Istovremeno, u krugovima nacionalnog opozicionog bloka predvidja se i talas negodovanja "separatistickih oponenata DPS", ali i pretpostavlja da ce, ne samo radi obaveza iz potpisanog mirovnog sporazuma, nego i radi "mira u kuci" dvoclana federacija amortizovati eventualne politicke potrese.

Doduse, pola u sali pola u zbilji, mogu se cuti i napomene da "Crnogorce jos niko nista (zvanicno) nije ni pitao". Ostaje, medjutim, nepoznanica sta je, zaista, iza zatvorenih vrata vecala izborna komisija i nisu li neki potezi vec osmisljeni i kovertirani, makar kakvim spekulacijama se ostavljao prostor, po sistemu "pas laje a karavan prolazi".

Sarkazmu skloni bi, verovatno, mogli reci: Sta ako se dogodi iznenadjenje da Milosevic saopsti kako je odlucio da se povuce iz politike i tako padnu u vodu sve pretpostavke i kalkulacije? U realizaciju te bajkovite pretpostavke , za sada, malo ko u Jugoslaviji veruje.

VELIMIR ILIC (AIM BEOGRAD)