NESTO SE IPAK DOGADjA NA POLTICKOJ SCENI U MAKEDONIJI

AIM, Skopje, 17.12.1995

U Makedoniji , nakon atentata na predsednika Gligorova na samom pocetku oktobra, kao da nista nije kao prije. Fraza, za koju je ironiziran, ali i hvaljne, ministar unutrasnjih poslova Ljubomir Frckovski. Dogadjaji, koji teku nakon toga mogu se podvesti u rasponu od Csve se odvija normalno, nema nikakvih problema" do "sto je juznije - ti je tuznije". Prva konstatacija, rekli bismo, vazila je neposredno nakon soka da je moguce da se u jednoj "oazi mira" moze dogoditi ono sto sto su njeni ztelji gledali samo na TV ekranima, a da pritom cilj bude politicar nesumljivog autoriteta i popularnost, sto se sada uporno ponavlja sa strane izvrsne, a pomalo i zakonodavne, vlasti. Druga, pak, kao da negira prvu, i protokom vremena kao da snazi - puno se toga u ovih sedandesetak dana dogadjalo u, i oko Makedonije, da se moglo biti tako zagovornici prve konstatacije. Ono st je odmah nakon atentata na Gligorova fasciniralo - funkcioniranje sistema, bez ikakvih "zamrzavanja" aktivnosti, ma koliko one bile neprijatne po lokalnu javnost (rad vlade i posebno parlamenta

• ratifikacija sporazuma sa Grckom ili promena zastave po diktatu tog sporazuma), sada kao da postaje breme. Stih poznate grupe "Leb i sol" - "Sto juznije-to tuznije", moze se potkrepiti nizom cinjenica koje traze objasnjenje: i dalje se spekulira sa povratkom predsednika republike Gligorova na politickoj sceni, tripartitna koalicija Saveza za Makedoniju je "trusno podrucje, po svim savovima", skidanje samkcija prema SR Jugoslaviji (sto moze znaciti da nestaje rudnik na kojem je Makedonija zaradjivala pozamasno, i prezivila), u najmanju ruku nosi neizvesne efekte...

Predsednik Gligorov, nakon susreta sa maerickim drzavnim sekretarom odbrane Perijem i prve TV snimke i fotografija nakon atentata i dalje nije u potpunosti preuzeo sve svoje (radne) obaveze (iako su se u javnosti nasli i faksimili njegove zahvalnosti, snjegovim potpisom, pojedinim medijima). To samo sto produzava vaznost glasina u dijapazonu od perfektnog zdravstvenog stanja do skorog, nuznog odlaska, zbog zdravstvene nemogucnosti obavljanja duznosti. To se, definitivno odrazava i na kvalitet odnosa u tripartitnoj vladajucoj koaliciji, u kojoj, iako se to sluzbeno demantira, netrpeljivost raste, posebno kod glavnih partnera Socijaldemokratskog saveza i Liberalne partije. Da stvar bude gora u treci deo koalicije, Socijalisticke partije, najslabija karika u njoj, nakon smrti njenog prvog predsednika Kire Popovskog, nikako da izbere naslednika, usput otvoreno ostavljajuci prostor za prognoze, od kojih gro je protiv opstanka koalicije. Naravno u svemu tome pitanje naslednika Gligorova je dominantan "zacin".

PRIVATIZACIJA "NOVE MAKEDONIJE"

U svemu tome jedno je nejasno - ovakva razmislanja su u vecini slucajeva proizvod onih "poslenika javnosti", novinara dobroinformiranih (ili dobrobrifiranih, od strane aktuelne vlasti( medija, bliskih ovoj ili onoj strani vladajuce koalicije. Cini se nesporan je utisak da odnosi socijaldemokrata i liberala su u najmanju ruku konfliktni. Poruke, koje jedni drugima salju kroz rutinske, obicne, dnevne, aktivnosti odvijaju se po semi "ko ce koga". Evidentno je da su liberali nekako u defanzivi. Najprije zbog ishitrenih "naslednickih" aktivnosti predsednika parlamenta, koji po ustavu menja predsednika republike u njegovoj otsutnosti ili sprecenosti da obavlja funkciju (saopstenje o tome da zamenjuje Gligorova, navodno uselavnaje u njegov kabinet i preuzimanje njegovog osoblja, uz neke dodatne aktivnosti sa pretstavnicima medija, ), a zatim i u nekim prepucavanjima koje traju, pogotovo od tada pa naovamo.

Zadnje od njih zbilo se ovih dana - na redovnoj pres konferenciji, koju nakon (redovne) ponedeljnicke sednice vlade drzi ministar-portparol Djuner Ismail na pitanje o privatizaciji NIP "Nova Makedonija" nedvosmisleno je ironizirao odluku Agencije za privatizaciju i potvrdu vladine komisije o privatizaciji, koju vodi njegov kolega u vladi, liberal Risto Ivanov, ministar privrede, da se ovo "drustveno preduzece" privatizuje, pri cemu bi drzava koja ga je stvorila, i dan danas odrzava, uzela nesto vise od trecine akcija. Naime, ministar-porparol odgovarajuci na postavljeno pitanje rekao je da je njegov kolega, u svojstvu predsednika komisije koja potvrdjuje odluke Agencije za privatizaciju, dan tanije obavestio vladu, da je pre tridesetak dana komisija potvrdila odluku Agencije o privatizaciji "Nove Makedonije". Nakon toga, u par dana, tvrde dobroinformirani, vlada je odrzala sednicu specijalno posvecenu privatizaciji najvece, i gotovo jedine makedonske novinske kuce. I "vrapci na grani" znaju da premijer i njegovi "mladi lavovi" u vladi imaju puno protiv toga da se "Nova Makedonija" privatizira. Pritom, nije u pitanju briga o ulozenom drustvenom\drzavnom novcu u ovom tipicnom socijalistickom mastadonu koji zdere ogromne kolicine (drzavnog) novca, koliko briga da ovaj medijski "montrum"(pored triju dnevnih-politickih-novina na makedonskom i albanskom i nedelnicima, siri i svoju radio stanicu na vecem delu Makedonije, a uskoro starta i sa TV stanicom sa slicnim ambicijama) ne pretvori u makedonskog Berluskonija, kojeg niko ne moze da kontrolira. Pikantni dodatak jeste permanentna borba dvaju koalicionih partnera da (ne)posredno kontroliraju ili dominiraju onime sto ova kuca salje konzumentima.

DALI SE TUPURKOVSKI VRACA NA POLITICKOJ SCENI

Socijalisti, koji su sebe nakon prvih visepartiskih izbora, i pored minornih rezultata, sebe uvek smatrali jezickom na vagi koji presudjuje, sada, opet, smatraju da mogu odiograti jacu ulogu u makedonskoj politickoj svakodnevici, pre svega kroz svoje ucesce u vladajucoj koaliciji. Socijalisti su i pre smrti svoga predsednika "pokazali zube" liberalima kroz javnu polemiku u dnevnoj novini "Nova Makedonija", i to na (obostrano) placenom oglasnom protsoru (liberali objavljuju svoje partiske novine kao deo "Nove Makedonije" i to kao placenu reklamni prostor, a socijalisti su na isti nacin replicirali). U bitci za prvupartisku poziciju, ocito, unutrasnji ljudi, ne mogu se dogovoriti, ili nema clana uzeg rukovodstva, koji moze da dobije potreban broj glasova. Deo socijalista smatra da bi dobrodosao neko spolja, najcesce se pominje Vasil Tupurkovski, koga bi svi prihvatili, sem koalicionih partnera socijalista - socijaldemokrati i liberali. Ove dve partije se bar u jednom slazu - njima je Tupurkovski nocna mora. I to je jos jedna manifestacija iracionalnosti makedonske dnevne politike - oni na vlasti opet razmisljaju i poticu "teoriju" o naslednika Gligorova. Tupurkovski, koji je ovih dana u Makedonskom narodnom teatru, na promocije treceg dela svoje cetritomne istorije makedonske (drevne) istorije, sakupio oko hiljdau ljudi, sto je brojka kojom bi se ponosio bilo koji fudbalski klub u Makedoniji, uporno negira da (sada) ima ambicije da nasledi Gligorova. Nervoza koalicije na vlasti zbog takvog ponasanja Tupurkovskog je vise od vidljiva. Primera radi, Tupurkovski se pojavio u jednoj emisiji privatne skopske TV A-1, koja i pored svoje nezavisnosti slovi kao veoma bliska vladi. Dvoje voditelja emisije su iz petnih zila nastojali da "isprovociraju" Tupurkovskog da se "otkrije", i najzad saopsti da ide u bitku za ceono mesto u drzavi, da pritom koristi funkciju predsednika Makedonskog olimpiskog komiteta da se promovira, posebno nakon atentata na Gligorova, cak da je tu funkciju (zlo)upotrebio nedavno da bi se susreo sa Salijem Berisom u Tirani i taj susret iskoristio kao prvi korak u njegovoj intenciji o istoriskom sporazumu Makedonaca i Albanaca u Makedoniji, da podrzava tetovski univerzitet i dr. Tupurkovski se nije dao i bukvalno je "nakautom" dobio mec sa novinarima. Upecatljiv utisak je da su oni koji su postavljali pitanja vise verovali o tome da je on "pretendent na presto", i to "sada i odmah". Tupurkovski je sve to doveo do absurda. Jer, ako se predsednik vraca na svoju funkciju, redovni izbori koji slede su tek 1999 godine. Cemu onda panika oko toga dali ce se on kandidovati za tu funkciju, koja od partija koalicionih partnera (pomenuti su liberali - kroz prijateljske veze Tupurkovski sa nekim od direktora mocnih firmi s kojima se on poznaje davno pre visepartiskog sistema), sem ako dobroobavesteni i vladajucoj koaliciji bliski ljudi ne znaju nesto vise od obicnih smrtnika kojima, u momentu i on pripada. Zatim da se mora uspostaviti gradjanski dijalog izmedju svih zitelja (drzavljana) Makedonije, te da ne shvata kako je bilo moguce izvesti onakvu policijsku akciju da bi se sprecio rad malorecanskog albanskog univerziteta, pri cemu je poginuo covek, a sad svi pomirljivo primaju fakt da tetovski univerzitet nesmetano radi. Pitanje koje se namece je - Sto se u medjuvremenu promenilo?

I na kraju, vratimo se opet na suseda Makedonije - Grcku. "Leb i sol", je u "Mlinu", poznatom kulturnom centru smestenog u nekadasnjoj fabrici brasna u blizini Soluna, ovih dana odrzao koncert. Koncert je dugo najavljivan, a protekao je u tipicno muzickoj atmosferi i snimljen je od jedne grcke TV stanice koja ce ga uskoro emitirati na svom kanalu. Stvar se izmedju dvaju suseda, rekli bismo na prvi pogled, relaksira. U to vreme, zdravlje grckog premijera Papandreua je uzburkalo politicke krugove u Grckoj, ali i izvan nje. Unutar juznog suseda Makedonije, gotovo da je sam ulazak Papandreua u bolnici, bio pocetak postavljanja pitanja njegove sposobnosti vrsenja suznosti na koju je izabran, a sprema spoljnem svetu, po tumacenju makedonskih zvanicnih medija, poslata je poruka da daljih razgovora\pregovora o sporu nece biti sve dok se pitanje premijera ne resi na ovaj ili onaj nacin - da se Papandreu vrati ili demisionira. Necemo analogiju o (ne)vracanju makedonskoh predsednika. To se ovde podvodi pod pitanje dobrog domaceg vaspitanja, ili ukusa, sto je narvno apsurd. Paradoks je u tome, sto su makedonski mediji, a oni su uglavnom pod uticajem vlasti, objavili nezvanicnu vest da je ambasador u Minstrastvu spoljnih poslova Makedonije Ivan Tosevski otputovao u Njujork da bi se susreo sa posrednikom u gcko-makedonskom sporu Sajrusom Vensom. I nisto nije sudno u tome, sem da su svi koji su tu (ne)zvanicnu vest preneli, nisu horski konstatovali da, maltene Grci, lazu da pregovori ne idu dalje sve dok je njihov premijer izvan igre. S jedne strane, dobrobrifirani, nerzavinsi od vlasti "u duhovnoj sferi", zavisni u "materijalnoj", kao da dvojno poentiraju - hvataju Grke kako lazu (pregovori se nastavljaju), to je efekat usmeren spolja, i dokazuju da u otsutnosti svog prvog coveka Gligorova, opet sve tece, kontinuirano, bez problema, sto bez sumnje upuceno domacem auditorijumu. Najmanje je vazno to da ce se nastavak razgovora\pregovora u suglasnosti sa vremenim sporazumom voditi o imenu makedonske drzave - o cemu je premijer Crvenkovski, ne tako davno, izjavio da nema pregovora.

Pise: ISO RUSI