GLASINE I KOLEKTIVNA PARANOJA

AIM, Skopje, 18.12.1995

*Izmedju onih koji su danas na vrhu Makedonije - "oazi mira"- i ludih politicara koji su posljednih godina bili na vrhu SFRJ ima neceg zajednickog.*

Britanska TV serija "Smrt Jugoslavije", koja se u Makedoniji reemitira, knjiga koja je na osnovu prikupljenih materijaca, koja se stampa u nekoliko nastavaka u nedeljnik "Puls", srija objavljenih memoara, ili knjiga koji se njime bave, pocev od nekadsnjih (srpsko)jugoslovenskih politicara, bilo domacih )Ivan Stambolic, Borisav Jovic...), bilo stranih autora (Comerman, Oven...), koji su na ovaj ili onaj nacin bili upleteni u ono sto se naziva"jugoslovenska kriza=, "raspad Jugoslavije" ili jednostavno nestajanje nekadasnje SFRJ, osim toga sto su javnosti demistificirali i otkrili kako je ko "radio svoj posao" otkrili su i surovu istinu o njihovom "kvalitetu". Pikanterije koje su pritom iznesene mnogo vise potsecaju na slicnosti "vec vidjenog": u onome sto se u literaturi nazivalo antiutopijom, u onome sto se u nekim filmskim skolama videlo (kao eks-jugoslovenska, ceska, madjarska). Normalno pitanje koje sledi jeste: "Ko sve nije vodio tu drzavu?" I odgovor - Nije ni cudo sto se raspala. Tragedija i farsa raspada SFRJ moze biti interesantna za sve one koji sada zive na njenim nekadasnjim prostorima i koji se mogu nazvati jugonostalgicarima. Ali, uporedjenje sa nacinom na koji se nove vlasti, u novim drzavama ponasaju upucuje na to da se ipak treba uciti iz onog sto se dogadjalo. Tako i znatizelja da se vidi, cuje, ili procita, o onom sto se dogadjalo, moze se lakse "progutati" ukoliko se lose iskustvo ranije drzave ne preslika u novoj. Jednostavno, lakoca kojom su vladali zadnji SFRJ-mocnici prepoznaje se i u ponasanju sadasnjih pozicija. U najmanju ruku ponasanje i efekti takvog "vodjenja drzave" mogu biti poucni i u odnosu na nove vladare. Treba samo "likove i dela" eks ju-mocnika zameniti sa aktuelnim koji im najvise slice.

Makedonija nakon zadnjih izbora koji su se odrzali oktobra meseca prosle godine, zahvaljujuci pobedi novokomponovane tripartitne koalicije nazvane Svaez za Makedoniju i njenom izbronom triumfu od samog pocetka vladanja svoje samozadovoljstvo je manifestovala retko vidjenom "lakocom" vladanja. kako u institucijama vlasti (parlament, vlada...), tako i u odnosu na "podanike" (odnos vlasti prema gradjanima). Atentata na predsednika Gligorova, neizvesnost oko njegovog zdravstvenog stanja neposredno nakon eksplozije automobila-bombe u samom centru Skoplja, kao da je za moment "otreznula" makedonsku poziciju, pogotovo one politicare na vlasti koji us svojim "stilom" rada vec nazvani "mangupi iz nase ulice". Povoljan tok stvari, evidentan brzi oporavak Gligorova, kao da je stvari vratio "na normalu". Pritom (i)racionalnost situacije, naprosto bode oci. Ali u isto vreme dogodile su se i neke nepojmljive stvari: koalicija koja pociva na sporazumu Socijaldemokratskog saveza i Liberalne partije nastavila je da puca po pitanju eventualnog naslednika Gligorova. Glasine (opet!) govore o brzom uselenju predsednika parlamenta u kabinet predsednika republike neposredno nakon atentata, panici u redovima SDSM zbog toga. U uvodniku dobroprofiliranog provladinog nedeljnika "Puls" ciji je moto "nikad toliko spekulacija, ogovaranja, kandidovanja i samokandidovanja, a toliko malo jasnih i oficijalnih reagiranja" pomenute su i neke pikanterije: o mogucem novom predsedniku socijalista, ciji je prvi predsednik nedavno umro, spekulira se da je to mesto ponudjeno Vasilu Tupurkovskome (ciji je nedavni susret sa Salijom Berisom u svojstvo predsednika makedonskog olimpiskog komiteta od vlasti protumacen kao prvi korak u realizaciji istoriskog dogovora Makedonaca i Albanaca!), posredno se zamera Andovu da se ne oglasava na tvrdnje Beograda i Atine da ce se Gligorov povuci i da ce ga on naslediti...

Podjimo od sitnica koje cine zivot. Makedonska drzavna TV i njeno rukovodstvo, u duhu zastitnika (mentalnog) zdravlja stanovnika odlucila je da ne reklamira neke novine na nacin na koji one to zele. Pojedini naslovi u magazinu "Zbor" i u nedeljniku "Fokus", koji ocito nisu po volji ceonih ljudi "sorave kutije" bili su dovoljan povod ili razlog da se iz vec placene reklame jednosatvno izbace i zamene "opstim mestima". Iako se o delikatnosti konkrertnih naslova moze diskutirati, ipak se ne radi o necemu sto bi bilo koga moglo vredjati, klevetiti i sl. Jednostavno, naslovi i clanci u pomenutim novinama, na ovaj ili onaj nacin, na ovom ili onom nivou kritikuju aktuelnu vlast. Paradoks reklamne cenzure doveden je do apsurda, jer kako stoje stvari odluku o sprovodjenju politike "ideoloske higijene" doneo je prvi covej makedonske drzavne TV Saso Ordanoski, koji se vojevremeno, kao zamenik glavnog i odgovornog urednika "Mladog borca", novina koje su odigrale znacajnu ulogu u procesu demokratizacije Makedonije krajem osamdesetih godina, suocio identicnim problemom. Tadasnje rukovodstvo MRT odbilo je da oglasava naslove iz "MLadog borca" jer su navodno uznemiravale javnost!

Novinart jednog uglednog americkog dnevnika boravio je ovih dana u Makedoniji s ciljem da vidi sto se to dogadja u "oazi mira" nakon svega sto se u njoj dogadjalo i sto je skrenulo paznju na nju. Kao sto i prilici imao je kontakte sa politicarima iz pozicije i opozicije, razgovarao o njihovim stavovima o svemu i svacemu i prirodno interesirao se o pozadini atentata na Gligorova. Po svedocenju samog novinara cuo je dosta znaimljivih vidjenja. Ali pravi sok za njega je bio susret sa ministrom unutrasnjih poslova Ljubomirom Frckovskim, koji mu je navodno pokazao par dokumenata, koji povezuju famoznu ekonomsko-finansisku grupaciju sa sedistem u susednoj drzavi sa lokalnim firmama iz Makedonije. Neke od ovih firmi podrzavaju Liberalnu partiju (cak neki od direktora i vlasnika su u uzem njenom rukovodstvu), koja je deo vladajuce koalicije, i na cijem je celu predsednik parlamenta Stojan Andov! Proizlazi da on posredno stoji iza atentata ili ne daj boze da ga je neko od njegovih narucio! U isto vreme, i drugi esalon vladajuce garniture ima mogucnost da se hvali da im je bio dostupan pikantni "tajni izvestaj" o famoznoj grupaciji u kojoj se spominju konkretna imena firmi, sluzbi, zemalja...,iz kojih se logicno mogu izvlaciti svakojaki zakljucci. Nedeljnik "PUls" je nedavno provalio da je pet makedonskih novinara, ocito podobnih i poverljivih po oceni resornog ministra ili premijera, promovirano je u istrazivacki tim - oni su ukljuceni u krug ljudi kojima je "tajni" dokument dostupan ("Puls" je, usput selektivno objavio deo tog dokumenta, potpisujuci da sa "istrazivackim timom"!). Ne lici li vam to na praksu nekadasnjeg SK da se "jako vazni", "poverljivi" materijali citaju na zatvorenim sednicama rukovodstva i osnovnih organizacija iste partije?

Poznata je netrpeljivost izmedju lidera Liberalne partije i pomenutog ministra i moze se cak pretpostaviti sto jedni o drugima misle, ali ovakve spekulacije samo govore o "stanju duha" neposrednih aktera u politickoj igri. Ili, sasvim drugi primer, vezan sa atentatom i ministarstvom kojer vodi istragu. Neposredno nakon atentata jedan novinar koji vodi novine koje nisu bas po volji vlasti trazio je informacije o obezbedjivanju predsednika drzave i sl. Nakon toga su najprije dobro informirani novinari (oni koji imaju ceste susrete sa politicarima na vlasti ili su od njih "brifirani") proturili su glasine da se doticni novinar raspitivao o svemu pedesetak minuta pre atentata! Stvar bi ostala u domenu traca da novinar nije dobio sasvim pouzdanu informaciju da je njegovo telefonsko raspitivanje ozbiljno tretirano u istrazi o atentatau na Gligorova i da je tek nedavno odbaceno kao nesto sto nije sumnjivo! Ali ne lezi vraze, opet dobro informirani ljudi su izvor glasina da iza novine koje vodi doticni novinar stoji famozna ekonomsko-finansijska grupacija koja putem "raznoraznih" fondacija pomaze njihov opstanak. I opet, stvar ne bi bila vredna pomena da ljudi koji je sire nisu ljudi na pozicijama i u neposrednim kontaktima sa ministrima kljucnih resora u vladi. U nedovoljnoj, pak, diferencijaciji (ne)zdravih snaga u makedonskim drzavnim medijima isti ljudi izvrsili su podelu po kojoj su mnogi "nezdravi" zapravo zavrbovani od strane raznih tajnih sluzbi.

Na drugu stranu sve cesce u javnosti izlaze slucajevi u najmanju ruku bahatog ponasanja policije ili lokalnih politicara koji su deo aktuelne vlasti. U nedavnom privozenju puno ljudi navodno u vezi sa reketiranjem policija je malo vise trenirala strogocu. Svedocenja o tome, koja su nekako izasla u javnosti, dosad nisu prouzrokovala nikakvu reakciju nadleznih. Jednostavno, oni nisu smatrali shodnim da bilo kako prokomentiraju tvrdnje onih koji su bili objekt njihovog stratmana.

Mozda ce prozvuciti i prejako, ali navedeni primeri kao da govore u prilog tezi da izmedju onih bivsih, i ludih politicara koji su bili u vrhu SFRJ i ovih novih koji su sada na celu nove drzave ima neceg zajednickog. Narod ne zna (ne)kvalitete onih kojim je dao poverenje da mu vode drzavu. Jednostavno sve je moguce ako je izvor informacije covek na vaznoj poziciji. I to se ne moze dovoditi pod sumnju jer covek jednostavno "zna", jer pozicija na kojoj je sama po sebi to garantuje. Tako glasine, manipulacije njima, postaju istina na cijoj se bazi donose odluke i vodi politika! Ma koliko to suludo zvucilo primer paranoicnog ponasanja poprima dimenzije epidemije. Staro komunisticko pronacazenje zavera, unutrasnjih i spoljnih neprijatelja radnicke klase, njene avangarde i njenog rukovodstva, drzave mutiralo je u "pluralistickoj" varijanti. Jedino sto je dobro to sto, polako, ali sigurno stvari izlaze u javnost i najbolje govore o onima kojih ih cine. A oni koji ih biraju valjda ce umeti to da iskoriste. Pise: ISO RUSI