"NEDOSTOJNI" NASLEDNICI
Ko nije hteo u rat, ostao bez nasledstva
AIM, Beograd, 17.12.1995.
Vojkan S. napustio je rodni Beograd pre cetiri godine neposredno posto je rat buknuo na prostorima bivse Jugoslavije. Tada mu je bilo 17 godina a majka ga je uputila na jednogodisnje ucenje jezika u London. Ni ona ni on nisu slutili da ce Vojkanov povratak u zemlju biti skopcan sa gotovo nemogucim preprekama, a jos manje da mu se moze desiti da ostane bez igde icega ukljucujuci i porodicnu kucu u Beogradu. Ali, sudbina je htela da se majka tesko razboli i umre, da Vojkan S. dobije poziv za vojsku i da shvati da rat u kome bi se nasao - nije njegov. Danas ovaj dvadesetjednogodisnji mladic radi sve i svasta u Londonu, kako bi se izdrzavao, dok u pomenutoj kuci u glavnom gradu SR Jugoslavije, bez rodbine zivi sam njegov deda od osamdeset pet godina. Ako starac umre pre nego sto unuk bez opasnosti od vojne policije bude mogao da se vrati u zemlju, njihova kuca i imovina pripasce - drzavi.
Vojkan je samo jedan od trista hiljada mladih, potencijalno "nedostojnih naslednika" kako ih je "krstio" novi Zakon o nasledjivanju Srbije, jer su napustili zemlju "da bi izbegli duznost njene odbrane". Upravo tako glasi paragraf 4 novog srpskog Zakona o nasledjivanju kojim se otvara siroka mogucnost otimanja, u svetu neprikosnovenog, privatnog vlasnistva. Donosenje ovakve odredbe veoma je slicno nekadasnjim normama poznatim u socijalistickim zemljama gde se procena o necijoj "moralnoj podobnosti" cesto prepustala sudu pod krinkom "verbalnog delikta". I dok je, s jedne strane, pre nekoliko godina iz krivicnih zakonika u republikama SFRJ brisana konfiskacija imovine kao sporedna kazna u krivicnim postupcima, s druge se krivicna odgovornost i dalje ne odvaja od imovinskih odnosa. Za izbegavanje vojne obaveze, naime, predvidjena su tri krivicna dela a nekoliko ih je nabrojano i u Zakonu o prekrsajima. No, "uzgredna" sankcija u ovom slucaju - ostaje!
Slican clan o "nedostojnosti" naslednika postojao je, doduse, i u prethodnom Zakonu o nasledjivanju Srbije ali su to bila druga vremena, a pomenuti su kao "nedostojni" samo oni koji su "izbegli obavezu sluzbe vojske". Sada se, medjutim, krug kaznjenih prosiruje na sve "vojne obveznike". Drugim recima, (posto odbrana zemlje obuhvata i "pripremanje i izvrsavanje poslova od interesa za odbranu") pod udarom zakona su i regruti, rezervisti, pozvani na vojnu vezbu itd... Sta to znaci i kakvu tezinu ima u okolnostima "ratnih i politickih igara" nije tesko uvideti.
Jedna zabrinuta gospodja vec danima uporno okrece broj beogradskog S.O.S. telefona. Kako su i ona i suprug poznih godina i kako vreme protice raste i njihova zabrinutost za nasledje sina koji je, takodje, tokom rata spakovao kofere i otputovao u "beli svet". Na brojna pitanja o tome ko ce to njihovo dete proglasiti "nedostojnim" i kako se takva stvar dokazuje, pravnici ove sluzbe strpljivo odgovaraju: Ako postoji sumnja da je neko "odbegao" kako bi izbegao "obavezu odbrane zemlje" (Zakon, doduse, ne objasnjava koje zemlje) Sud po sluzbenoj duznosti utvrdjuje da li ju je napustio sa tom NAMEROM. Relevantno merilo za to, medjutim, nije postojanje krivicne presude, vec se namera moze dokazivati na sve nacine, na primer, ispitivanjem svedoka.
Da je pak, krivicna presuda (recimo, za neodazivanje vojnom pozivu ili za bekstvo iz Vojske Jugoslavije) merodavna, onda bi eventualno postojanje, sad vec zaboravljenog, Zakona o amnestiji onemogucilo krivicni progon "vojnih delikvenata", a to znaci da ne bi mogli da budu oglaseni "nedostojnim za nasledjivanje". Mada, tvrde pravni strucnjaci, donosenje Zakona o amnestiji u principu ne pomaze, jer je amnestija zapravo oprost od krivicne odgovornosti, ili od daljeg sudskog progona, ali nema veze sa naslednim pravom i nedostojnoscu. Osim, da se odredbama o amnestiranju izricito derogiraju one iz Zakona o nasledjivanju tako sto bi se jasno reklo da se amnestirani nece smatrati nedostojnim.
Na kraju, sta da cine svi kojima je paragraf o "nepodobnosti" smetnja da naslede ono sto im pripada? Zakoni su u nasim prilikama, ocito, puka simulacija stvarnosti. Zato bi pravni savet bio da im se imovina, ako postoji dobra volja, prenese za zivota ostavioca. Jednostavnije receno, valja sklopiti ugovor o poklonima ili dozivotnom izdrzavanju. Ali, to su vec pravne finese...
Bojana Oprijan-Ilic