DALEKO JE NORMALIZACIJA

Obnavljanje poslova na relaciji SR Jugoslavija-Slovenija

Priznavanje SRJ i usvajanje propisa za ekonomsku saradnju u Ljubljani, docekano je u Beogradu s ledenom cutnjom i zajedljivim opaskama

AIM, Beograd, 14.12.1995.

"Brzo cemo obnoviti poslovanje sa svim bivsim republikama ex Jugoslavije, samo ce Slovenci morati malo da sacekaju", rekao je u velikom televizijskom intervjuu na drzavnoj televiziji Dusan Vlatkovic, generalni direktor Metalurskog kombinata "Sartrid 1913" u Smederevu (11. decembra). Ova, gotovo usputna, a uvredljiva, izjava jednog srpskog generalnog direktora, koji vec godinama slovi i kao mezimac Slobodana Milosevica i njegove Socijalisticke partije (jos od mitinga na Uscu marta 1992. godine, kada je socijaliste pozvao da krenu na Terazijsku cesmu i obracunaju se direktno sa studentima, koji su tamo demonstrirali protiv vlasti), prakticno je jedina "oficijelna" reakcija na odluku Vlade Slovenije da prizna SRJ kao drzavu i njen zakon s kojim se dozvoljava obnova privrednih veza Ljubljane i Beograda.

Cak ni funkcioneri privrednih komora Jugoslavije i Srbije nisu pristali da daju makar kurtoaznu izjavu o prihvatanju ekonomske saradnje sa Slovenijom "samo na bazi debelog ekonomskog interesa", kako inace neformalno odgovaraju na pitanje-vide li perspektivu za obnavljanje nekad razvijene privredne saradnje. I dok o obnovi poslova sa Slovenijom vlada pravi muk u Beogradu, sporazum sa zagrebackom "Inom" o ponovnom koriscenju Ju-naftovoda vec je zakljucen. Tudjmanovoj izjavi da prihvata kontinuitet SRJ, ali trazi svoj deo nasledstva SFRJ, dat je pozitivan akcenat u medijima, a akcije Slovenije da se spreci odmrzavanje deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije u inostranstvu dok se o raspodeli imovine ne zakljuci definitivan sporazum, plasirane su u beogradskoj stampi kao novi dokaz slovenacke sebicnosti.

Izjave sefova "Gorenja", "Mure" i drugih slovenackih direktora o interesu da se vrate na trziste SR Jugoslavije (date na TV Ljubljana), prenela je u Beogradu samo nezavisna "Nasa Borba" i niko drugi. Niko, cak ni sa zajedljivom notom, nije u Beogradu komentarisao cinjenicu da se Drnovsekova vlada odlucila da prizna SR Jugoslaviju tacno 6 godina posle srpske objave ekonomskog rata Sloveniji, 30. novembra 1989. godine.

Valja se ovom prilikom podsetiti da je, prema ovdasnjim podacima iz 1987. godine, Srbija na slovenackom trzistu realizovala 3,1 odsto svoga drustvenog proizvoda (dakle, roba i usluga za oko 650 miliona dolara), dok je Slovenija na trzistu Srbije realizovala 8,1 odsto svoga tadasnjeg drustvenog produkta (znaci oko milijardu dolara). Pre sest godina izvoz u Srbiju bio je na nivou polovine ukupnog izvoza Slovenije u zemlje van SFRJ, a izvoz Srbije u Sloveniju iznosio je trecinu njenog izvoza van tadasnje Jugoslavije. Ove cifre, kao i niz drugih koje bi im se mogle pridodati, sada vise ne mogu posluziti ni za orijentaciju, jer sve se iz osnove promenulo. Na primer, procenjuje se da Slovenija sada, sa pet puta manje stanovnika od SRJ - ima prakticno dva puta veci drustveni proizvod, itd.

Mada je u SR Jugoslaviji trenutno blizu 12 miliona potencijalnih potrosaca, oni su trenutno najsiromasniji kupci u Evropi, sa priblizno 700-800 dolara nacionalnog dohotka per capita (znaci da im je, teorijski, kupovna moc manja od one u Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama sa dna evropske lestvice). Istina, ove brojke su varljive, kao i svi podaci o SR Jugoslaviji, jer srpska statistika po nekim procenama ne moze da obuhvati cak 30-40 odsto produkta iz zone sive ekonomije. Uostalom, cak i tokom ove godine SR Jugoslavija je uspela da pokrije deficit platnog bilansa sa inostranstvom od 700 miliona dolara, sto upucuje na zakljucak da je obim spoljnotrgovinske razmene daleko visi od onog koji bi se mogao ocekivati na osnovu drugih pokazatelja (podaci o velicini spoljne trgovine se ne objavljuju, samo je objavljena velicina platnog deficita).

Tokom tri godine sankcija Saveta bezbednosti UN prema Srbiji i Crnoj Gori, sankcija koje su suspendovane nakon Dejtonskog sporazuma, s vremena na vreme probijale su nepouzdane informacije o tajnom nastavku nekih poslova izmedju firmi u Sloveniji i Srbiji. Kao velika afera u Beogradu je sirena prica da nekadasnja "Iskra" iz Kranja i dalje snabdeva rezervnim delovima za telefonske centrale sistem PTT Srbije. Zatim se govorilo da je nastavljeno velesnabdevanje Srbije farmaceutskim proizvodima iz Slovenije (ukljucuje se sverc privatnih srpskih apotekara), kao i snabdevanje rezervnim delovima iz TAM-a. No, u prolece 1992. godine razmena je skoro potpuno zamrla i u SR Jugoslaviju jos neko vreme stizale su samo tenkovske kupole iz zelezare "Ravne" (sa "Iskrinom" elektronikom).

Najveci jugoslovenski servis za odrzavanje TAM vozila u Novom Sadu, i to uglavnom vozila bivse JNA, mada je odmah posle "blokade Slovenije", zbog zabrane "mitinga istine" u Ljubljani 1989, promenuo ime u "Remont i servis d. d." doskora je nabavljao delove za ova vozila u Mariboru, ali u samom servisu kazu da ovih vozila sve manje dolazi na opravku. Tokom sest godina prakticno su se u SRJ svi prebacili na druge vrste kamiona i vozila.

Nekadasnja "Autokaroserija" u Novom Sadu, koja je stoprocentno zavisila od slovenackih isporucilaca u proizvodnji "autobusa za Evropu", sa godisnjim kapacitetom od 400 vozila, jednostavno je preuzela kompletan projekat i sama pocela da proizvodi ili u Srbiji nabavlja sklopove koje je nekad iz Slovenije dobavljala. Tako sada ova firma sama proizvodi oko stotinu sasija za autobuse i celu nadgradnju, dok samo osovine i motore kupuje u Austriji ili Nemackoj (ili u bilo kojoj drugoj zemlji, po zelji kupaca). Pri tome, tehnicki direktor "Neobusa", kako se sada zove stara "Autokaroserija", Milovan Kurjakov, tvrdi da je obim produkcije nesto smanjen, ali je kvalitet povecan, te da im Slovenci vise ne trebaju i da ce sa njima raditi samo ako im se ponudi veliki profit.

Kad je rec o beloj tehnici, kao i o svim trajnim potrosnim dobrima, italijanske, japanske i nemacke firme su uglavnom zamenile slovenacke isporucioce na onom segmentu srpskog trzista koji raspolaze plateznom kupovnom snagom, dok "Ei" iz Nisa i "Sloboda" iz Cacka tavore na niskim granama i tek nakon suspenzije sankcija ocekuju neki oporavak. Tim povodom se vec razvio veliki konflikt izmedju Vlade i Komore Srbije, na jednoj, i guvernera NBJ dr Dragoslava Avramovica, na drugoj strani. Guverner je, naime inicirao odluku savezne jugoslovenske vlade o ublazavanju zastitne carinske i vancarinske politike u okviru svog stabilizacionog "Programa II" s kojim racuna da zaustavi ponovo zahuktalu inflaciju (120 odsto na godisnjem nivou) i preporuci se Medjunarodnom monetarnom fondu za neki novi aranzman.

Carine su Avramovicevim programom okvirno maksimirane na 30 odsto, a obim kontingentiranog uvoza je smanjen sa 26 na oko 14 odsto ukupnog uvoza. Predstavnici srpskih proizvodjaca bele tehnike i automobila, medjutim, smatraju da posle sankcija njima treba pruziti "godinu predaha" i da za drzavu nije dobro ako ih odmah izlozi svetskoj konkurenciji. Ipak, uprkos svim gore spomenutim okolnostima, ima znakova da su ugled proizvoda "Gorenja", kao i njihova cena, koju Jugosloveni primecuju u Austriji i Madjarskoj, ostali na solidnom nivou. Tim pre sto uvoznici iz Italije i Nemacke, na primer, za masine za pranje rublja traze u Beogradu izmedju 1000 i 1400 nemackih maraka. Posao im relativno dobro ide, a na trzistu je velika nestasica. Povratnici na jugoslovensko trziste sresce se i sa nekim tesko objasnjivim fenomenima, kao sto je, na primer, okolnost da je bas tokom trajanja sankcija u Jugoslaviji povecan broj proizvodjaca odredjenih roba ili posrednika u prometu. Tako je recimo proizvodjac namestaja iz Vranja, "Simpo", otvorio pogon za proizvodnju deterdzenata, a najavljuje i ulaz u farmaceutsku proizvodnju.

Jednostavno, posto je u Srbiji trenutno na vlasti vlada sastavljena od direktora koji nisu napustili svoje menadzerske fotelje, svaki od njih je sa drzavom iza sebe, za svoju firmu grabio sta je stigao. Tako je i potpredsednik Vlade Srbije Dragan Tomic, sa "Simpo" obezbedio prosirenje programa na celu hemiju. Slovenacka kozmetika, ako ponovo pokusa da se vrati na jugoslovensko trziste, ovde ce se sresti sa stotinak novih konkurenata. U prometu su promene verovatno najdublje. Glavna spoljnotrgovinska kuca u Srbiji nije vise "Genex", vec je to "Progres", jer je njen direktor Mirko Marjanovic istovremeno i premijer Vlade Srbije. "Progres", koji se nekada bavio trgovinom opreme i metalurgijom, sada je glavni izvoznik psenice i hrane i glavni uvoznik gasa iz Rusije. Maloprodajna mreza je u 90 odsto slucajeva privatizovana, a velike trgovine su u dubokoj krizi (na primer, Robne kuce Beograd).

Kad je rec o eventualnoj obnovi uvoza Slovenije i Srbije, treba primetiti da su prethodni dogovori o tim poslovima vec poceli. Upravo pocetkom decembra u Kragujevcu je primecena delegacija "Zastave-Auta" iz Ljubljane koja je razgovarala o nabavci dve hiljade komada "juga". Miodrag Milicevic, direktor "Zastave" D.D, natuknuo je mogucnost formiranja mesovitog preduzeca u Ljubljani. U novembru na proslavi "Jugobanke" u Beogradu zapazena je ekipa poslovnih ljudi iz "A banke" koja se raspitivala o mogucim poslovima. Kontakti srpskih i slovenackih direktora, inace, nisu prestajali i uglavnom su odrzavani u Segedinu, gradu u kojem su dobavljaci i jedne i druge privrede osnovali kvazi-privatne firme.

Za buducu spoljnoekonomsku strategiju SR Jugoslavije karakteristicno je okretanje na istok, bar u ovoj fazi. Prve dve drzave s kojima su zakljuceni veliki okvirni ugovori bile su Rumunija i Bugarska, dok je sa Rusijom samo aktiviran medjudrzavni sporazum potpisan jos dok su trajale svetske sankcije. Glavni izvozni adut SR Jugoslavije, jeftina hrana uglavnom je monopolizovan u korist drzave i ona hranu koristi za trampu sa istocnoevropskim zemljama. Sve ove okolnosti, medjutim, ne znace da se na trzistu SR Jugoslavije nece moci nista zaraditi "odavde do vecnosti". Uprkos upecatljivih tragova visegodisnje demonizacije svega sto je iz Slovenije i svega sto je slovenacko, ostali su i interesi i navike koje idu u prilog nekim robama i uslugama, a teza da je bolje kupovati proizvode svetskih firmi, a ne njihove derivate iz Slovenije, proverice se tek kada pocne utakmica cenama.

Dimitrije Boarov (AIM)