BANJALUKOM I SARAJEVOM PO KARADZICU

Senka Dejtona nad Palama

Predsednik Srbije Slobodan Milosevic uglavnom kontrolise situaciju u Banjaluci i sprema se za odlucujuci udar na Karadzica. Karadzic pokusava da organizuje neku vrstu politickog otpora u srpskom delu Sarajeva, ali nema nikakvih izgleda da odredbe sporazuma iz Dejtona budu promenjene. Karadzicu ce se, po svemu sudeci, usprotoviti njegov potpredsednik Nikola Koljevic

AIM, Beograd, 8.12.1995.

Politicki vrh bosanskih Srba svim silama nastoji da "pregura" potpisivanje mirovnog sporazuma u Parizu, ali je sve izvesnije da se Radovan Karadzic i nekolicina njegovih najblizih saradnika nece moci dugo odrzati "u sedlu". Oni se suocavaju sa dva problema: politicki se ne uklapaju u nove prilike stvorene dogovorom u Dejtonu i u nemilosti su jednog od kljucnih "igraca" mirovnog procesa, srpskog predsednika Slobodana Milosevica.

Karadzic i predsednik parlamenta bosanskih Srba Momcilo Krajisnik su se, nakon sto je sporazum u Dejtonu potpisan, javno usprotivili tom dokumentu. Milosevic ih je, zatim, pozvao na "ribanje" u Beograd i Karadzic je parafirao sporazum iz Dejtona, ali nije prestao da ga kritikuje. To je za Beograd u politickom smislu krajnje opterecujuce, buduci da kljucni medjunarodni cinioci uvek iznova postavljaju pitanje stvarne spremnosti bosanskih Srba da prihvate mirovni sporazum, a Milosevic mora da ponavlja uveravanja kako ce sve biti u redu.

Milosevic je iznerviran i zbog toga sto mu je Karadzic uoci Dejtona obecao da ce se "tiho" povuci, trazeci zauzvrat zastitu od izrucenja medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu, a sada sa tim odugovlaci. Taj dogovor, navodno, jos vazi, ali Karadzic smatra da vreme za povlacenje nije potpuno zrelo i, verovatno, nije potpuno zadovoljan ni garancijama koje je dobio od Milosevica.

Lider bosanskih Srba nije, cak, zeleo ni da javno nagovesti mogucnost svog odlaska. Umesto toga je pred TV kamerama nastavio da ponavlja kako je on jedini legitimni predstavnik bosanskih Srba koji, izmedju ostalog, ima pravo i da potpise mirovni dogovor u Parizu.

Pripreme za udar

Milosevic je svestan da je Karadziceva vlast na izmaku, a i sam se na vreme pobrinuo da mu izmakne glavne oslonce. Izvori bliski vlastima bosanskih Srba kazu da je Beograd vec preuzeo dobar deo kontrole nad zapadnom srpskom enklavom Banjalukom, u kojoj Karadzic vise gotovo da i nema ozbiljniji uticaj. U tom gradu manje vanparlamentarne stranke koje su se i u proteklih nekoliko godina protivile Karadzicu dobijaju na znacaju, oslanjajuci se na Beograd.

Poznavaoci prilika u Banjaluci tvrde da je gradonacelnik tog grada Predrag Radic postao glavni Milosevicev "igrac", a da se na Beograd oslanja i mandatar za sastav nove vlade, predsednik Izvrsnog saveta Banjaluke Rajko Kasagic. Kasagic je samo formalno postavljen za mandatara, a stara vlada, koju predvodi smenjeni Dusan Kozic, jos funkcionise. Kozic je na Palama, a Kasagic u Banjaluci, tako da bosanski Srbi sada imaju prakticno dve vlade, od kojih nijedna sustinski ne funkcionise.

U atmosferi ocigledne podele, iz Banjaluke su se u proteklih sedam dana cule ostre reci kritike i na proteste protiv sporazuma iz Dejtona koji se organizuju u delu Sarajeva pod srpskom kontrolom. Zajednicko tim kritikama je ocena da zbog Sarajeva "ne vredi zrtvovati celu Republiku Srpsku". Rukovodstvu na Palama se otvoreno prigovara da nije organizovalo nikakve proteste kada su muslimansko-hrvatske snage zauzele Drvar, Grahovo, Glamoc, Sipovo i druge gradove na zapadu Bosne u kojima su Srbi bili vecinsko stanovnistvo.

Cini se, medjutim, da ce narastajuce regionalne podele medju bosanskim Srbima biti samo put za rusenje tvrdokornog Karadzica i predsednika parlamenta Momcila Krajisnika. Izvori bliski vlastima bosanskih Srba u Beogradu, naime, tvrde da je Milosevic ultimativno zatrazio od svog izabranika u najuzem rukovodstvu bosanskih Srba, Karadzicevog potpredsednika Nikole Koljevica, da javno napadne lidera i da preuzme njegovo mesto.

Beogradski nezavisni mediji su vest o tome objavili u utorak, 5. decembra, a agencija bosanskih Srba Srna je sutradan emitovala demanti u kome se tvrdi da unutar rukovodstva nema neslaganja oko kljucnih pitanja. Javnosti se, medjutim, nisu obratili ni Koljevic ni Karadzic, tako da je demanti ostao nedovoljno ubedljiv. Koljevic je u cetvrtak, 7. decembra, otputovao u London gde u sklopu jugoslovenske delegacije, ucestvuje na konferenciji o primeni sporazuma iz Dejtona.

Kad je rusen Karadzic

Posmatraci u Beogradu veruju da je odlucujuci udar Karadzicevoj poziciji zadat onog trenutka kada je Milosevic u Dejtonu pristao da Sarajevo bude jedinstven grad pod kontrolom centralnih bosanskih vlasti. Milosevic je jos tada znao da je u Banjaluci "obavio posao" i da se neposlusni Karadzic oslanja na srpski deo Sarajeva i gradove na istoku Bosne u kojima ima uporiste. Izvestaci stranih agencija iz Beograda, cak, tvrde kako je americki predsednik Bil Klinton na jednom nedavnom brifingu sa americkim novinarima rekao da je posrednik Ricard Holbruk bio iznenadjen lakocom sa kojom je predsednik Srbije prihvatio predlog da Sarajevo bude jedinstven grad.

Karadzic pokusava da organizuje neku vrstu politickog otpora u delu Sarajeva pod srpskom kontrolom. On je u proteklih desetak dana evoluirao od zahteva da se izmeni sporazum iz Dejtona i Sarajevo podeli, do zahteva da se Srbima daju dodatne garancije. Ima ozbiljnih nagovestaja da bi Srbi mogli da dobiju neku vrstu dodatnih garancija za bezbednost, ali se u samom sporazumu iz Dejtona zasigurno nista nece menjati.

Karadzic ce, svakako, pokusati da eventualne garancije, ma kakve one bile, predstavi kao svoj politicki uspeh. Dugorocno gledano, on izvesno gubi, posto i sa garancijama i bez njih Sarajevo postaje jedinstven grad u kome ce uticaj vlasti sa Pala relativno brzo biti sveden na nulu. Protiv Karadzica ce biti podjednako i oni Srbi koji ostanu u Sarajevu i sacekaju bosanske vlasti, i oni koji se odluce na iseljenje. Obecanje dato i jednima i drugima on nije uspeo da ispuni.

Prilicno "nezgodan" primer za rukovodstvo bosanskih Srba je - rukovodstvo bosanskih Hrvata. Hrvatski lider Kresimir Zubak se, naime, javno usprotivio sporazumu iz Dejtona smatrajuci da je nepovoljan za Hrvate, ali je odmah nakon toga podneo ostavku na mesto predsednika Federacije Bosne i Hercegovine. Ostavku je dao i lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za Bosnu Dario Kordic, koji je optuzen za ratne zlocine pred medjunarodnim sudom u Hagu.

Karadzic se i javno usprotivio sporazumu iz Dejtona (mada ga je na kraju morao parafirati) i optuzen je za ratne zlocine, a ostavku nikada nije pomenuo. Zato mu se u Beogradu sve cesce prigovara da opterecuje srpsku stranu u nastavku pregovarackog procesa, tvrdokorno braneci vlast.

(AIM) Dragan Janjic