MAKEDONSKI EKONOMSKI STRAHOVI

AIM, Skopje, 06.12.1995

Kurs makedonskog denara u odnosu na nemacku marku ovih je dana doziveo pravi potres. U privatnim makedonskim menjacnicama, koje su istovremeno i sinonim za "crno devizno" trziste prvi je put preskocio magicnu crtu od 27 denara za jednu marku, ispod koje se nije popeo u toku cele ove godine. Sada marku mozete kupiti po ceni od 27,5 denara uz, kako procenjuju brokeri "crne berze", tendenciju daljeg rasta. Uzgred receno, razlika cene marke na tzv. "crnom trzistu" i njenog sluzbenog kursa dosada je bila minimalna, zapravo, nebitna i neuocljiva s tim da je makedonski denar tokom cele godine, neovisno da li se radilo o sluzbenom kursu Narodne banke Makedonije ili, uslovno receno, crnom kursu u privatnim mjenjacnicama, pokazivao izuzetnu stabilnost.

Ovaj prvi poremecaj "crnog", u sustini, realnog kursa denara neposredna je posledica najavljene suspenzije sankcija makedosnkom severnom susedu - Srbiji i Crnoj Gori za sto se, logikom Daytonskog mirovnog sporazuma, opredelila medjunarodna zajednica. Vlada u Beogradu preko noci je uvela novi program oporavka srspske privrede, koji je uspostavio rezim carina prema robi iz inozemstva. Sve u svemu, nakon pune cetiri godine gotovo potpuno liberalnog poslovanja s Makedonijom, sto je podrazumevalo samo placanje carinske evidencije, koja je iznosila jedan posto na izvezenu ili uvezenu robu iz Srbije u Makedoniji i obratno, Makedonci ce odsada placati carine u visini od 20 do 30 posto, sto im je srpsko trziste preko noci ucinilo nedostupnim.

Druga posledica ovog poteza Beograda, na sta je usledio i reciprocan odgovor Skoplja, da sada kada u Skoplju kupujete devize u privtanim menjacnicama i po ovom visem kursu mozete to uciniti samo u vrlo skromnim kolicinama od nekoliko stotina maraka, ako ih uopste nadjete. Na toe je zasada reagirala samo jedna veca banka u Makedoniji "Makedonska banka", koja je na svojim salterima pocela nuditi vecu kolicinu deviza. Tako se sada tamo mogu kupiti trazene marke i po nesto povoljnoj ceni. Ali, iako je rec o ceni ispod one u privatnim menjacnicama, i ona je iznad sluzbenog kursa, jedna marka kupuje se za 27,5 denara.

Vlada u Beogradu svojim je potezom, dakle , pocela uticati na makedosnku privredu. Premda makedonski bankari smatraju da nema razloga za paniku, jer, kako se cuje u Narodnoj banci Makedonije, oni ce bude li potrebe ubaciti na devizno trziste vecu kolicinu deviza da bi sacuvali stabilan kurs denara, makedosnki privrednici su ako ne u panici, onda sigurno u velikoj neizvesnosti. Kuloarske price o tome kako uskoro treba ocekivati i devalvaciju denara, prema onome sta tvrdi vlada, nemaju nikakvo realno pokrice. Privrednici, medjutim, i dalje sumnjaju.

Dileme oko toga da se makedonska privreda, po najavi skidanja sankcija Beogradu, nasla u potpuno novim i za nju, najblaze receno, nepoznatim uslovima, nema. To je, na posredan nacin, potvrdio i makedosnki premijer Branko Crvenkovski, koji je u utorak na hitno sazvanom sastnaku s makedonskim privrednicima izjavio da sada treba "videti sta se to radikalno promenilo" u makedonskom okruzenju kako bi se "i vlada i privrednici prestrojili". Dobro receno, ali tesko izvedivo. Makedonija se, po svemu sudeci, suocava s dosada najtezim problemom - kako preusmeriti privredu da bi ekonomski prezivela.

Ta bivsa jugoslovenska republika sada se suocila, s jedne strane, sa cenom koju mora platiti zbog toga sto joj je celih 62,4 posto privrede u predratnoj bivsoj Jugoslaviji bilo vezano za srpsko trziste. S druge strane, na povrsinu je, napokon, isplivalo koliko se u poslednjih tri godine, od uvodjenja sankcija Beogradu, privreda Makedonije opremila za poslovanje u normalnim, drugim recima, uslovima embarga. Znacajan deo transankcija s inozemstvom Beograda, dakle, srpski uvoz-izvoz isao je preko Makedonije za sta su makedonske kompanije ubirale ne malu proviziju.

Ne treba se cuditi ako ove makedosnkim privrednicima nenadane srpske carine za makedonsku robu imaju ambiciju Skoplju pokazati da mu je mesto pod kapom Beograda. Premda treba reci da su carine, kao i odredjeni rezimi zasnovani na njima, sasvim normalna stvar u odnosima izmedju dve ili vise suverenih i nezavisnih drzava. Bilo kako bilo, ono sto se sigurno vec zna, a sto se ne opvrgava ni sa zvanicnih mesta, je to da trenutni je skok marke, izmedju ostalog posledica i toga sto deo makedosnkih kompanija, koje su bile osnovane srpskim kapitalom pokusava vratiti novac nazad u Srbiji. Te firme, ciji je broj, u svakom slucaju, nije za potcenivanje sada za denare kupuju cvrstu valutu, najcesce, nemacke marke da ih onda u torbama, prebacivali preko srpsko-makedonske granice.

Sve u svemu, bliska buducnost ce pokazati da li su u pravu makedonski bankari, pre svega, oni iz centralne makedonske banke, koji javno izjavljuju da je trenutni poremecaj kursa "psiholoskog porekla". Dok oni to tvrde, najutecajniji makedosnki list blizak makedosnkoj vladi "Nova Makedonija" upozorava vladu da bi trebala spreciti prenosenje deviza iz Makedonije u Srbiji. Savetujuci drzavi da poostri kontrolu na granici, "Nova Makedonija" smatra da su i te firme sa srpskim kapitalom "bile osnovane da posluju u nasoj zemlji", pa je onda "nedopustivo" da se taj kapital sada "odliva na takav nacin". Pise: VERA GEORGIEVSKA