ODBOR ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA OPTUZUJE MILOSEVICA I SOKOLOVICA

Taman se pomislilo da je zaboravljena praksa nagradjivanja "zbog casnih dela i udela" i davanje u ruke kljuca grada, kao "pocasnom gradjaninu", nasledjeno iz nekih ne tako davnih vremena, a danas ocito kada treba nesto da se zabasuri, kad ono, uz silne hvale zbog potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, predsednik Srbije Slobodan Milosevic, od lokalnih celnika njegove SPS stranke, biva predlagan za Nobelovu nagradu za mir. Preddejtonska "prica", koja se tu i tamo mogla procitati i u nekim dobro obavestenim sredstvima javnog informisanja, da ce Slobodan Milosevic "zavrsiti u Hagu", kao da se nikada nije ni dogodila. Medjutim, malo ko je verovao da ce se bas u euforiji pohvala za "mucne koncesije", a u "ime mira", kada Milosevica po ramenu tapsu u medjunarodni ucesnici u ovim mirovnim pregovorima, neko usuditi da bas njega optuzi za genocid.

Pristinski Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda dostavio je Medjunarodnom Haskom tribunalu kompletan dosije sa krivicnim prijavama u vezi zlocina i genocida ucinjenih na Kosovu, od 1.januara ove godine. U krivicnim prijavama navedni su konkretni podaci kada i gde je zlocin izveden, sa preciznim podacima o identitetu zrtve i motivu zbog cega je zlocin uzvrsen. Zrtve su, prema krivicnim prijavima iskljucivo pripadnici albanske nacionalnosti i to iz svih socijalnih kategorija; deca ucenici, studenti, radnici, intelektualci, starci, zene, sa objasnjenjima da li je zlocin izvrsen pojedinacno ili grupno. Ubistva ili drugi oblici zlocina i genocida nad kosovsim Albancima je bilo i pre januara ove godine, o cemu je ovaj Odbor redovno obavestavao Komisiju pri Ujedinjeim Nacijama za ljudska prava. Tako je samo 1989. godine ubijeno 33 Albanca od strane policijskih snaga srpskog rezima, 1990 g. - 39 osoba, 1991.g. -15 lica i za sve slucajeve postoji tacan opis nacina izvrsenja ubistva. Medjutim, u optuznici podnetoj Haskom tribunalu navedeni su podaci samo od januara 1991.godine - od kada je zvanicno i osnovan ovaj sud.

Upitan, da li ce pri ovom sudu biti razmotreni predmeti koji govore o zlocinima na Kosovu, mada se ova teritorija zvanicno ne smatra ratnim podrucjem, advokat Bajram Keljmendi, jedan od potpisnika optuznice navodi da se pri sastavljanju optuznice "Odbor pozvao na Statut Haskog tribunala u kojem su u stavu 4. obuhvaceni svi oblici genocida. Posledica krivicnog dela genocida je ugrozavanje opstanka odredjene nacionalne, etnicke, rasne ili verske grupe - stoji u tom medjunarodnom aktu. Genocid se moze izvrsiti kako za vreme rata, oruzanog sukoba ili neprijateljske okupacije, tako i u miru. I ova okolnost predstavlja jednu od karakteristika genocida po kojem se ovo krivicno delo razlikuje od drugih ratnih zlocina", objasnjava Keljmendi, dodajuci da se nacin izvrsenja genocida moze sastojati u naredjivanju izvrsenja ili u izvrsenju zabranjenih radnji. "Na osnovu ove pravne klauzule je naredbodavac neposredni izvrsilac dela. U nasim okolnostima, nastavlja Keljmendi, optuznica se odnosi na Slobodana Milosevica predsednika Srbije, Zorana Sokolovica - ministra Unutrasnjih poslova Srbije i neposredne rukovodioce centara bezbednosti ili policijskih stanica u mestima gde je samo u ovoj godini ubijeno 11 osoba albanske nacionalnosti. Svi zlocini su izvrseni uz njihovo znanje i odobrenje kao i oni prethodnih godina", navodi inace i clan odbora za zastitu ljudskih prava Bajram Keljmendi. Osim ubistava

• u Statutu Haskog Tribunala, pod tackom 5. - sankcionisu se svi zlocini protiv humanitarnog prava, gde se kao poseban oblik inkriminise i tortura - fizicko maltretiranje pojedinaca ili grupa, samo zato sto je pripadnik odredjene etnicke grupe, u ovom sucaju zato sto je taj neko Albanac. Polazeci od ove pravne osnove Haskog Tribunala, Odbor zasniva svoje optuzbe na cinjenicnom stanju uslovljenom politickim okolnostima na Kosovu.

Inace, kosovska javnost je ovih dana obavestena da je ovaj Odbor jos 1991.g. podneo krivicnu prijavu Saveznom javnom tuziocu u Beogradu i Okruznom javnom tuziocu u Pristini protiv Slobodana Milosevica, Borisava Jovica, Radmila Bogdanovica, Lazara Mojsova, Raifa Dizdarevica i Petra Gracanina. "Od tada do danas nismo dobili nikakvo obavestenje od strane ovih ustanova o eventualnom ponistenju krivicne prijave na osnovu cega smatramo da ce u skladu sa pravnim normama postojeceg zakona, ovaj predmet doci na razmatranje", smatra Keljmendi.

Tahire GOVORI AIM Pristina