NATO I MAKEDONIJA
AIM, Skopje, 02.12.1995
Savet bezbednosti UN svojom odlukom da produzi mandat UNPREDEP-a u Makedoniji za jos sest meseci razresio je dilemu oko toga da li ce i koje medjunarodne jedinice ostati ili doci u tu bivsu jugoslovensku republiku nakon parafiranja sporazuma u Daytonu. Pitanje je bilo hoce li, mozda, kao u Bosnu, i u Makedoniji jedinice NATO zameniti dosadasnjih 1.100 plavih slemova, od kojih su polovica Maerikanci, koiko ih se nalazilo u preventivnoj misiji sprecavanja sirenja rata iz Bosne i Hrvatske na najuzniju bivsu jugoslovensku republiku.
Dakle, u Makedoniji i dalje ostaju trupe Ujedinjenih naroda, premda je ta nova makedonska drzava u medjuvremenu postala 27. clanica NATO inicijative "Partnerstva za mir". Plavi slemovi, sto god neko mislio, ipak, u Makedoniji ostaju s razlogom. Sve opsnosti po nju, unatoc mirovnom sporazumu parafiranom u Daytonu, a koji bi trebao sredinom meseca biti i potpisani u Parizu, nisu prosle. Pre svega, i dalje je neizvesno kako ce Daytonski sporazum profunkcionirati na samom terenu. S druge strane, ako i hoce, postavlja se pitanje, nece li sada uslediti zesci pritisak Beograda na tu bivsu jugoslovensku republiku ne bi li je vratio u jugoslavenski zagrlaj.
Prvo upozorenje sa severa vec je, na neki nacin, stiglo zadajuci velike glavobolje makedonskim privrednicima. Cim je srpsko-crnogorskoj Jugoslaviji stigla najava suspenzike sankcija, vlada u Beogradu uvele je Makedoncima carine u visini izmedju 20 i 30 posto. Nesto blaza je samo prema makedonskim izvoznicima sirovina i repromaterijala, kojima je namenila carine u visini izmedju jedan i dva posto. Da bi se razumela dalekoseznost ovog poteza jugoslovenske vlade, treba imati na pameti dve bitne cinjenice.
Prvo, sto je, inace, bila javna tajna ne samo u Makedoniji, nego i medjunarodnoj zajednici - makedonske tvrtke su u proteklom gotovo trogodisnjem periodu naveliko probijale embrago uveden protiv politike Beograda. Srpska se roba zahvaljujuci makedonskim etiketima probijala do odlukom SAveta bezbednosti UN zabranjenih joj trzista. Isto tako i inozemna roba stizala je u Srbiji, jer je u pratecoj dokumentaciji pisalo da je namenjeno Makedoniji. Makedonci su za to uzimali odgovarajucu proviziju, a nije mali broj onih, koji smatraju da je Makedonija, kojoj je proizvodnja u protekle cetiri godine pala za vise od 50 posto, zahvaljujuci upravo tom transferu uspela ekonomski preziveti. Verovatno u tome treba i traziti razloge zasto su tzv. medjunarodni faktori, Makedoniji gledali kroz prste.
Druga vazna cinjenica u cijem kontekstu treba gledati na ovu odluku vlade u Beogradu, kaze da je u bivsoj Jugoslaviji vise od 60 posto (oni , koji vole biti precizni, tvrde 62,4 posto) makedonske privrede bilo vezano za srpsko trziste. U svakom slucaju, Makedonija je carine, koje je uveo Beograd zatekla iznenadjenu i nespremnu. Za one, koji su i pre rata i za vreme rata na bivsem jugoslovenskom prostoru ziveli, na ovaj ili onaj nacin, od srpskog trzista nasli su se u ovom trenutku pred enigmom na koju jos uvek nemaju rezenje.
Ako su se dakle, ratni jezici nakon sporazuma u Daytonu, mozda stvarno udaljili od Makedonije, onda su se pred njom vise nego ikada pre toga otvorio problem ekonomske neizvesnosti. Odluka vlade u Beogradu medju promatracima u Makedoniji shvacen je kao ekonomski pritisak na tu malu dvomilionsku balkansku drzavu.
Cini se, takodjer, da jos ima i onih, koji nisu sigurni da li je Makedonija stvarno zavrsila u zapadnoj interesnoj sferi. Izgledalo je, a tako se jos uvek cini, da je ta bivsa jugoslovenska republika definitivno usla u podrucje, u kojem je i Washinton prepoznao "americke interese". No, u trenutku kada je Skoplje ocekivalo da ce mandat UNPREDEP-a biti produzen na jos godinu dana, savet bezbednosti, zbog rezerve Moskve, odlucio se da misiju plavih slemova produzi na pola godine. Jer, kako smatra Rusija, poslije Daytona i srpsko- hrvatsko-muslimanskog dogovora o sudbini Bosne i prestanka rata, prestaje i opasnost od eksplozije u Makedoniji. Samim tim, i razlozi za dzzi boravak vojnika pod zastavom Ujedinjenih naroda. Postavlja se pitanje dali je bas tako?
Bilo kako bilo, sigurno je da ima jos onih, koji sumnjaju da postoje definitivni dogovori, kad je rec o Makedoniji. Ili, bolje receno, ako oni postoje, jos ima onih koji ne veruju da je igra oko Makedonije stvarno zavrsena. Ta bi se situacija trebala razbistriti vec pocetkom sledece godine. Naime, u makedonskom nzministarstvu obrane nadaju se da ce do tog vremena biti zavrsen i individualni program u sklopu NATO- projekta "Partnerstvo za mir". U Brisel su vec poslata dva prezentacijska dokumenta ("Osnovni principi obrane" i "Osnovni principi bezbednosne politike Republike Makedonije"), koji su prethodnica buducih konkretnih programa iz seta "Partnerstvo za mir". U svakom slucaju, iako je Makedonija kao 27. clanica pristupila tom NATO-projektu, u Skoplju se nadaju da ce kao
- partner potpisati tyv. "individualni program", koji znaci vise od pristupajuceg tyv. "okvirnog programa". Nije mali broj onih u vladajucoj nomenklaturi, koji u tome vide najaci argument na buduce izazove pred kojima ce se Makedonija, neizostavno, naci. Pise: VERA GEORGIEVSKA