ODMAH POSLE DAYTONA LJUBLJANA

Haris Silajdzic u Ljubljani

Sporazum dveju vlade Slovenije i Bosne i Hercegovine o brzem razvoju odnosa dve drzave u privredi, kao i na polju finansijske, trgovinske, tehnoloske, kulturne i sportske saradnje samo je tacka na "i" na dobru saradnju dve drzave za vreme rata, koju je dokazala i poseta bosansko-hercegovackog premiera Harisa Silajdzica Sloveniji pocetkom ove nedelje (od 26. do 28.novembra), znaci, odmah posle Daytona. Izuzetno dobre odnose svoje drzave sa Slovenijom premier Silajdzic potvrdio je i izjavom na konferenciji za stampu: "Slovenacka vlada i slovenacki narod su uvek, i u najtezim trenucima, koji su - nadam se za nama-imali korektan odnos prema BIH. Nadam se da ce se ti odnosi nastaviti u tom duhu i u buduce kada bi trebao da zavlada mir i kada bi trebala Slovenija ucestvovati u obnovi BIH!"

Prilikom posete predsednika vlade BIH Sloveniji na zalost nismo dobili priliku za intervju sa gospodinom Silajdzicem, koji je dao intervju samo drzavnoj TV Slovenija, pa cemo zato obnovizi njegove stavove iz tog intervjua kao i one koje je izneo na konferenciji za stampu. Vecinu novinara interesovali su dogovori dve vlade oko ukljucivanja Slovenije u obnovu BIH. Oba premiera - Drnovsek i Silajdzic - izjavili su kako ce se formirati mesovita komisija za resavanje privrednih pitanja iz proslosti kao i za podstrek buduceg povezivanja. Kada je Haris Silajdzic govorio o tome kako BIH racuna da ce se slovenacka privreda u najvecoj mogucoj meri ukljuciti u obnovu Bosne, on je pitanje obnove ocenio i sire:"U pismima direktora Medjunarodne banke i MMF(Medjunarodnog monetarnog fonda) obecano nam je oko 5 milijardi dolara sto je malo s obziroma na to da je steta deset puta veca. Ali ja verujem u Bosnu i najznacajnije je da medjunarodna zajednica pokaze spremnost za pomoc. Bosna ne pocinje iz nule. Mi imamo znacajnu infrastrukturu vec iz razdoblja pre rata, a imamo i kadrove. Udeo Slovenije u obnovi BIH bit ce toliki koliko ce se ona angazovati. Njene mogucnosti su velike pre svega pre dolaska drugih stranih firmi. Na nedavnom sajmu u Zenici imali smo 90 predstavnika slovenacke privrede. To je mnogo cak i za mir. Ubedjen sam da ce se nasa dobra saradnja nastaviti jer Slovenija uziva u Bosni ugled pre svega zbog njenog korektnog stava prema BIH."

Stav Slovenije prema ratu u BIH bio je stvarno sve vreme na strani medjunarodno priznatih vlasti BIH, ali Sloveniju i BIH veze i dugogodisnja privredna saradnja. Prema podacima slovenacke privredne komore slovenacka privreda je pre rata drzala u BIH 375 poslovnih jedinica cija je trzisna vrednost krajem 1992.godine iznosila oko 438 milijona nemackih maraka. Znacajna ulaganja u BIH imala je i slovenacka elektroprivreda. Investirala je gradnju polovine petog bloka TE Tuzla pa je u zamenu za to Slovenija primala struju iz BIH. Oko 150 milijona dolara je Slovenija ulozila i u izgradnju TE Ugljevik, cija sudbina slovenackim ulagacima nije poznata jer je na teritoriji pod kontrolom srpskih snaga. To su samo podaci o nekim glavnim ulaganjima, dok bi tesko izbrojili sve moguce oblike saradnje izmedju firmi. Slovenacka gradjevinska preduzeca izgradila su i deo olimpijskih objekata u Sarajevu.

Ali ovih dana je poseta Harisa Silajdzica dobro dosla Ljubljani jos iz jednog razloga. Dejtonski ugovor ponovo otvara pitanje nasledja bivse SFRJ. Odmah posle njegovog potpisivanja slovenacki ministar finansija Mitja Gaspari i guverner Banke Slovenije uputili su pisma medjunarodnim finansijskim institucijama i nacionalnim bankama drzava u kojima stoje do sada zamrznuta sretstva bivse SFRJ sa molbom da bivsa jugoslovenska imovina u stranim bankama ostane i dalje pod blokadom. Dosada je bila Slovenija prilicno usamljena u svojim nastojanjima da se imovina bivse SFRJ deli ravnopravno svim novonastalim drzavama sa podrucja bivse Jugoslavije. Nedavno su iste zakljucke saopstili i u Zagrebu, a prilikom posete Ljubljani isti stav iskazao je i premier Silajdzic :" Nasi stavovi su slicni slovenackim. Znamo da ce to biti dugacak proces. Mi smatramo da su nekadasnje republike ravnopravne u svim pogledima i da treba sve pravne interese i imovinu porazdeliti ravnopravno." Poslednji dan Silajdziceve posete Sloveniji u Ljubljani su se na sastanku iza zatvorenih vrata tim povodom sastali clanovi pregovarackih grupa o nasledstvu SFRJ iz Slovenije, Hrvatske, BIH i Makedonije. Iniciator sastanka bio je slovenacki ministar inostranih poslova Zoran Thaler. Po njegovim recima ucesnici sastanka su se dogovorili o zajednickom nastupu svih drzava nasuprot Beogradu koji hoce da prisvoji nasledstvo nad bivsom Jugoslavijom iskljucivo u svoje ruke. Kako saznajemo ce slicne iniciative slovenackoj uskoro poslati medjunarodnim finansijskim krugovima i sve ostale bivse jugoslovenske republike, naravno, osim Srbije i Crne gore.

Taj sastanak pozdravio je i Haris Silajdzic koji je na kraju posete Sloveniji ocenio i buducnost BIH : "Nece biti Bosne ako to nece biti Bosna svih naroda. Znaci drzava svih koji je smatraju svojom domovinom. Jedna od lekcija, a bilo ih je mnogo, posebno za pripadnike srpske nacionalnosti, jeste cinjenica da se bosanski Srbi najbolje osecaju u Bosni i da je isto sa Hrvatima. Proces ce ici u tom smeru," zavrsio je Silajdzic.

Janja Klasinc, AIM