UTICAJ EVROPSKIH I BALKANSKIH FAKTORA NA PREDIZBORNU KAMPANJU U ALBANIJI?!

Iako jos nije preciziran datum izbora, politicka predizborna atmosfera u Albaniji je uzavrela. Naravno, sledeci izbori bi trebalo da se odrze marta sledece godine, ali je gotovo sigurno da ce predsednik Salji Berisa iskoristiti pravo, koje je zakonom predvidjeno, da se oni odrze nesto kasnije, maja meseca, kako bi odstranio sto je vise moguce posledice teske zime u Albaniji. Bez obzira sto ostaje gotovo sest meseci do dana kada ce Albanci ponovo glasati, socijalisticka opozicija je zvanicno objavila svoju izbornu kampanju. Po celoj Albaniji se odvijaju brojni mitinzi na kojima je bilo i incidenata, sto predskazuje jos ostriji rat nerava u narednim mesecima. Demokratska partija na vlasti je intenzivirala svoju propagandu izvlaceci u prvi plan moto "Ne dozvoliti povratak komunizma u Albaniji". Antikomunisticka terminologija dominira u njenoj stampi. Zakon o genocidu, koji je pocinio staljinisticki rezim u Albaniji, koji je mesec dana ranije usvojen, otvorio je novi period optuzbi za pocinjene zlocine od strane komunisticke diktature, cineci tako sve da Albance jos jednom podseti da treba da nauce dosta iz istorije. U isto vreme, ovaj Zakon je eliminisao sa politicke scene do 2

1. godine neka od glavnih imena socijalisticke opozicije, a koji su imali znacajne funkcije u poslednjoj godini komunistickog rezima. Glavni argument demokrata na vlasti protiv njihovih socijalistickih rivala je direktna filijacija ovih poslednjih od komunista, kao i dalje prisustvo Marksa u njihovom programu. Pomoc ovom argumentu povremeno su pruzile i evropske pliticke licnosti, koje su se izjasnjavale u smislu da bi eventualni povratak bivsih komunista na vlasti usporio i smetao napredovanju Albanije. Tako, lider italijanske Nacionalne Alijanse, Djanfranko Fini tokom posete Albaniji je izjavio da "necemo docekati sa dobrodoslicom povratak bivsih komunista na vlast u Albaniji". Jednu komponentu predizborne "igre" u Albaniji cini i pobeda bivseg komuniste Kvasnjevskog na predsednickim izborima u Poljskoj, kao i uopste povratak bivsih komunista na vlast u zemljama istoka. Za pobedu Kvasnjevskog sampanjac su u Tirani pili i albanski socijalisti. Ali, da li ce Albanija biti poslednja socijalisticka domina, dakle da li ce se bivsi komunisti vratiti na vlast u Albaniji, kao sto je to bio slucaj u Poljskoj, Litvaniji, Madjarskoj i Bugarskoj, to ce ipak odluciti nepredvidljivo albansko izborno telo. Poslednji test je bilo glasanje oko Projekta Ustava, za koji se glasalo na Referendumu novembra prosle godine. Projekat je odbacen od oko 58 odsto ucesnika Referenduma sto je bio jasan znak pada podrske za demokrate na vlasti. Razni sondazi javnog mnjenja daju kontradiktorne rezultate, u zavisnosti od odnosa grupa koje organizuju ta ispitivanja sa politickim snagama. Ispitivanje organizovano od strane Socijalisticke partije daje ovoj partiji 60 odsto glasova, dok njihovim demokratskom rivalima samo 12 odsto. Dok jedna druga anketa, organizovana od grupe pri Univerzitetu u Tirani, ali bliske partiji na vlasti, daje demokratama u savezu sa ostalim desnim grupacijama 53 odsto glasova, a socijalistima samo 23 odsto. Takve ankete ne zvuce uverljivo. Jedino sto se sa sigurnoscu moze reci je cinjenica da je najveci deo glasackog tela, pa i do 40 odsto neopredeljeno. Oni koji ce kao i obicno odlucivati na sledecim izborima, bice glasaci sa sela, koji u zemlji kakva je Albanija sa vise od 60 odsto populacije na selu, imaju i vecinu glasova. Seoske zone tradicionalno su bile vise povezane sa socijalistima. Dok veliki gradovi kao i omladina, cini se, bice saveznici demokrata. 250 000 mladih glasaca, koji ce po prvi put izaci na glasanje, racunaju se kao ne mala prednost za partiju na vlasti. Ono sto se da uociti u sadasnjoj politickoj debati je njeno premestanje u proslost Albanije i ponovno otvaranje polemika zapocetih jos tokom Drugog svetskog rata. Vise od izbornih programa u igri su polemike izmedju pobednika i porazenih u Drugom svetskom ratu, cak toliko da je jedan analiticar izjavio "kako se cini, u Albaniji Drugi svetski rat jos nije zavrsen". Za razliku od proslih izbora, ovoga puta teme o nacionalnom pitanju kao i odnosa sa susedima su zauzele malo mesta u ostrom predizbornom vokabularu. Pre tri nedelje Berisa je nagovestio da bi povratak socijalista na vlast u Albaniji imao posledice ne samo za Albaniju, vec bi to bio faktor destabilnosti za citav region. Ipak, samo su male desne partije, uglavnom republikanci, Balli Kombetar (istorijska nacionalisticka partija), legalisti (rojalisti) koje predizbornu kampanju uglavnom vode koriteci parole koje se odnose na Kosovo i Makedoniju, koje su "obogacene" kritikama protiv zvanicne politike koja je za njih puna propusta. S druge strane, odnosi sa susedima cini se da ce sacinjavati pozadinu ne bez znacaja za predstojecu kampanju. Reaktiviziranje u znacajnoj meri italijanske politike u odnosu na Albaniju (Berisina poseta Italiji, uvodjenje novih fondova za investicije, izjave Finija, Berluskonija itd.) cine bez sumnje oznacitelj cinjenice da Italija ne bi pozelela promenu paertnera u Tirani. U suprotnom, zatisje koje dominira u odnosima Tirane i Atine, odlaganje posete grckog predsednika Tirani smatraju se kao da Atina i dalje zastupa stav cekanja i analiziranja stanja, moglo bi se reci favorizirajuci stav za opoziciju. Mozda ne bi bilo neprecizno reci da dok vlast ima saveznike u Rimu, opozicija ih ima u Atini. Izvan predizborne "igre" nisu ostale ni medjunarodne institucije cije se izjave ili predlozi oko razvoja u Albaniji koriste od raznih politickih snaga za izborne ciljeve. U nekom smislu, Berisini "izborni saveznici" su institucije medjunarodne sigurnosti, kao sto je NATO ili medjunarodne ekonomske institucije kao sto su Medjunarodni monetarni fond i Evropska banka, koje su pozitivno ocenile mirovnu politiku Albanije i njenu ulogu kao faktor stabilnosti u regionu, isto kao i ekonomski progres zemlje i uspeh ekonomske reforme. U suprotnom, opozicija sa njenim uopste negirajucim stavom, kao i sa njenim povremenim i kontradiktornim izjavama oko ovih institucija ne moze racunati na "saveznistvo" ovih institucija. Ipak, u nekom smislu "izborni saveznici" opozicije mogu se smatrati medjunarodne institucije koje se odnose na ljudska prava, kao Medjunarodna Helsinska Federacija, Helsinki Watch, Medjuplanetarna unija, koje se nisu libile da kritikuju albansku Vladu za ugrozavanja nezavisnosti sudstva, oko Zakona o stampi ili oko pitanja osudjenog socijalistickog lidera Fatosa Nano. Kao sto je razumljivo, ove izjave su koriscene i jos uvek se koriste od strane opozicije u njenoj prdizbornoj kampanji. Posmatraci zapazaju da, iako albansko izborno telo nije bez uticaja od strane inostranog faktora ili onih koji se ticu albanskog nacionalnog pitanja, ipak njihov uticaj na albanske birace nije toliko jak. Teme svakodnevnog ekonomskog i politickog zivota bice odredjujuce. Albanci ne smatraju kao prevashodno odredjujucu stvarnu pomoc. S druge strane, oni se ne nadaju da ce bilo koja stranka resiti u skoro vreme nacionalno pitanje. Dve glavne pratije u zemlji, Demokratska i Socijalisticka partija, iako imaju dominirajuce izborno telo u zemlji, nece dostici apsolutnu vecinu i nece vladati same. Dok se u isto vreme cini da nece biti predizbornih koalicija niti socijalista niti demokrata, jer obe misle da ce njihovi moguci saveznici biti "a day after". Demokrati su okrenuti na desno gde pronalaze Republikansku partiju i partiju Balli Kombetar, dok socijalisti su okrenuti na levo, gde pronalaze socijaldemokrate, Demokratsku Alijansu, kao i Partiju prava coveka, koja predstavlja grcku manjinu u Albaniji. Iz koalicionog ugla, izgleda da su socijalisti u boljem polozaju, jer i desnica aktuelno kritikuje vlast, sto znaci da nisu njeni saveznici, dakle oni mogu biti buduci saveznici, ali ne i danasnji. Priblizavanje izbora je ponovo vratio i polemike oko izbornog Zakona. Trinaest opozicionih partija iz celog opozicionog spektra traze da se sacuva aktuelni izborni Zakon, koji je kombinacija vecinskog i proporcionalnog sistema. Demokratska partija se izjasnila da je za prosti vecinski zakon. Ako se ovo desi, rizikuje se da ce male partije ostati van Parlamenta, sto posebno favorizuje Demokratsku partiju. Dok ce se, kako se cini, demokrati zalagati da promene izborni zakon, sto bi socijalistima umanjilo saveznike, socijalisti su promovisali ideju legalizacije Komunisticke partije, koja je proglasena van zakona 1992. g., i koja bi njima smanjila teret proslosti i poboljsala njihov imidz, posebno u inostranstvu. Da li ce Albanija ponovo uci u "novi socijalisticki kapm", dakle - da li ce se vratiti bivsi komunisti na vlasti? Da li ce se nastaviti sa demokratskom antikomunistickom tranzicijom? Da li ce se izabrati nova balkanska demokratura? Treba jos sest meseci da bi se doslo do odgovora.

Remzi LANI\ Tirana AIM Pristina